Rosica Marković Pejović, direktorka hotela "Golubački grad" u Golupcu - Muškarci se plaše uspešnih poslovnih žena

Govoreći o svojim radnim i poslovnim počecima u hotelijerstvu i turizmu, Rosica Marković Pejović direktorka hotela "Golubački grad" u Golupcu, kaže: "Moj muž je 2003. godine u procesu privatizacije kupio hotel "Golubački grad". Hotel preuzimam ja da vodim, a on nastavlja da radi trgovinu. Iza mene je, danas mogu slobodno reći, pet uspešnih poslovnih godina kako vodim hotel, pri čemu smo iz godine u godinu bivali sve uspešniji. Sećam se da smo hotel preuzeli sa 18 odsto popunjenosti kapaciteta na godišnjem nivou, a 2008. smo dostigli popunjenost od 48 odsto. Ovo doživljavam i kao veliki lični uspeh, s obzirom na to da nisam iz ove struke, da su jako otežani uslovi privređivanja, da je Golubac sa prirodnim potencijalima koje poseduje nerazvijen u pogledu turizma, i da nas je povrh svega 2006. zadesila velika poplava".

Kako je teklo vaše radno i poslovno stasavanje, kada, kako i u kojim okolnostima ste se odlučili da počnete, što bi se reklo, "da radite za sebe"?

- Moram reći da je 2000. bila prelomna u mojoj odluci da počnem da se bavim privatnim poslom, pre svega znanjem i ljudskim potencijalom na tržištu i kvalitetom koji sam pružala u svim poslovnim odnosima na različitom nivou. Da bih sebe u delu hotelijerstva usavršila, bila sam jedna od odabranih ispred Ministarstva trgovine, turizma i usluga za polaganje "Horwath consulting HTL" za menadžere hotela i dobila njihov sertifikat za poslove menadžera u hotelijerstvu.

Predstavite nam ukratko vaš hotel, njegove kapacitete, odnosno hotelsku uslugu koju nudite?

- Hotel "Golubački grad"u Golupcu nalazi se na samoj obali Dunava, gde je Dunav najširi na svom toku i čini jezero širine oko sedam kilometara. Hotel ima jedan apartman, sedam jednokrevetnih soba i 140 dvokrevetnih. Njegov pun kapacitet sa pomoćnim ležajevima je 120 osoba. Svaka soba poseduje svoje kupatilo i terasu sa pogledom na Dunav. Poseduje salu za sastanke, TV salon, aperitiv bar, gril restoran sa 80 mesta i glavni restoran sa 240 mesta. U hotelu postoji diskoteka za školski uzrast i teretana. Hotel je usmeren i prilagođen za organizovanje seminara, sportskih priprema, ekskurzija, rekreativne nastave, vikend aranžmanima i organizovanju svih vrsta slavlja.


Recite nam nešto o vanpansionskim sadržajima, ovo područje krase izuzetne prirodne lepote, a i istorija ovog kraja je zaista bogata?

- Prirodne lepote Dunava i zaleđe Golupca su najjači potencijali ovog kraja. Golubačka tvrđava iz XIV veka, jedna od najočuvanijih u Evropi je na samo četiri kilometra od hotela, manastir Tumani - zadužbina Karađorđevića je na devet kilometara, vikend naselje Vinci, sagrađeno u borovoj šumi, na četiri kilometra, na 15 kliometara je Srebrno jezero i etnokuće u Dobri i Sladincu. Tu je i jedriličarski kamp u Golupcu, šetačke i biciklističke staze sa izuzetno dobrom nacionalnom kuhinjom i ribljim specijalitetima.

Kakva je bila poslovna 2008. godina i šta očekujete od ove poslovne godine, odnosno šta kažu planovi i namere daljeg poslovanja i razvoja vašeg preduzeća?

- Poslovna 2008.godina za naš hotel je bila uspešna, ali je mogla biti i bolja, međutim druge okolnosti dosta utiču na naš rad i poslovanje, od okruženja do male kupovne moći i boljih turističkih destinacija. Iz razloga konkurentnosti išli smo sa nešto nižim cenama i omogućili pristup velikom broju gostiju koji su otišli zadovoljni i očekujemo da će njihova reklama najbolje uticati na poslovnu 2009. godinu. Planovi su bili da ove 2009. uđemo u investicije i podizanje standarda hotela na četiri zvezdice, da izvršimo modernizaciju opreme i objekta i upotpunimo hotelsku ponudu. Međutim, kako je svetska globalna kriza nastupila moraćemo da sačekamo sa investicijama i da se borimo za održivost dosadašnjeg poslovanja i neotpuštanje radnika.

Kako ocenjujete turističke potencijale Srbije, u čemu su naše turističke šanse, možemo li po ovom osnovu ostvarivati veći devizni priliv, odnosno privući veći broj stranih turista?

- Turizam i poljoprivreda su dva osnovna privredna potencijala naše zemlje, koji moraju sarađivati i oslanjati se jedan na drugi. Prirodne lepote Srbije, zdrava i raznovrsna hrana i postojeći resursi koje treba modernizovati kroz olakšane kreditne linije, izuzetan su potencijal za strane goste i devizni priliv. Da bi do svega ovga došlo, mora se brzo raditi, a naročito na infrastrukturi, putevi, železnice, rečni saobraćaj, biciklističke staze, signalizacija, info pultovi, putokazi i internet prezentacije. Evropa je već opredelila sredstva za ulaganje u ovaj region za razvoj turizma, sa malim ulaganjima, sa čistom ekološkom sredinom, sa bogatim potencijalom i dala uslov Turističkoj organizaciji Srbije da je spremna da izdvoji sredstva za područje od Viminacijuma u Kostolcu do Golubačke tvrđave u Golupcu. U tome je naša velika šansa i ja sam ispred hotelijera Braničevsko-podunavskog okruga izabrana u tim za realizaciju ovog posla.

Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?

- Svaka uspešna poslovna žena veoma brzo nalazi svoje mesto u društvu, ona ima stila, znanja i načine rada mnogo jače nego bilo koji muškarac. Jako su preduzimljive i brže reaguju na nastale probleme. Muškarci su uvek u prednosti, nezavisno od vrste posla, a naročito kada je neka funkcija u pitanju. Žene prvo gledaju kao žene, kao majke, a tek na kraju kao poznavaoce svoje profesije i struke. Jedina mana je što se svi muškarci jako plaše uspešnih poslovnih žena, čak i oni u porodici, jer smatraju da tako gube svoj autoritet, ne znajući da im uspešna žena olakšava život u svemu.


Šta kaže Vaše poslovno iskustvo, šta biste poručili ženama koje tek nameravaju da zasnuju neki samostalni posao - na šta treba posebno da obrate pažnju i koje vrednosti treba da neguju i razvijaju?

- Svaka žena treba, pre svega, da ostane dosledna sebi i svom karakteru, da zna dobro šta hoće i da tom cilju teži. Mora da je dobro informisana i da prati sva zbivanja i zakonske norme i propise u društvu. Svaka žena treba posebno da vodi računa o tome da uvek bude doterana, nasmejana, tačna, iskrena i da uvek ima jasan cilj. To je bio moj recept za uspeh u biznisu. Samo se tako savladavaju sve prepreke na koje se nailazi u poslovanju.


U čemu je ključ uspeha, po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Ključ uspeha leži u znanju, sreći i u privrednom okruženju. Stalno treba raditi na svom usavršavanju i novim saznanjima. Moj životni moto i moja deviza su "ja želim, ja hoću, ja mogu". Moj moto mi je pomogao u poslu, u porodici, u društvu, da postanem i budem to što jesam i po tome me svi poznaju i prepoznaju.

RADNA BIOGRAFIJA

Svoje prvo zaposlenje Rosica Marković Pejović je našla u Koncernu "Bambi" iz Požarevca, gde je 1983. godine počela da radi kao poslovni sekretar. Uporedo je vanredno studirala Višu ekonomsku školu u Beogradu i u roku je završila. Nakon udaje odlazi u Sloveniju i radi kao trgovački zastupnik "Bambija" za Sloveniju i Istru. Godine 1990. se vraća u Srbiju i radi kao rukovodilac "Bambija" za tržište Beograda, a od 1994. do 1996. kao direktor prodaje za tržište preostale Jugoslavije. Koncern "Bambi" Rosica Marković Pejović napušta 1996. i kao uspešan i dokazan menadžer prelazi u kompaniju "Simpo" za komercijalnog direktora Industrije hrane "Dunja", fabrike "Simka čokolada". Ubrzo na tržište uvodi dva brenda ovog proizvođača - "Simku čokoladu" i "Rosu vodu". U ovom delu Rosičine radne karijere postoji jedan zanimljiv detalj: "Rosa voda" je svoje ime dobila zapravo po njenom imenu, odnosno ona joj je bila kuma. Pošto su ova dva brenda u međuvremenu dostigla svoj vrhunac na tržištu, 2000. godine Rosica osniva svoju firmu "Roma" i počinje da se bavi uvozom i trgovinom.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: izdavastvo@paunpress.com)

TTU Hotel Golubački grad Golubac doo Golubac

Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije

Turistička organizacija Srbije Beograd

Koncern Bambi ad Požarevac

Simpo a.d. Vranje

Industrija hrane Dunja d.o.o Beograd

Vlasinka doo Beograd

Paun Press Zemun, Beograd

Golubac  

Rosica Marković Pejović

Horwath consulting HTL

Dunav

Golubačka tvrđava

manastir Tumani

Srebrno jezero

Turistička organizacija Srbije

Simka čokolada

Rosa voda

Hotel Golubački grad