Radivoje Nijemčević, direktor "Spiegelfeld Immobilien" - Austrijanac iz Priboja na Limu

Radivoje Nijemčević (Foto: ekapija)

Iako se može pohvaliti bogatim internacionalnim iskustvom u sektoru telekomunikacija i radom u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Severnoj i Južnoj Americi, Brazilu, Singapuru, Kini i drugim državama sveta u Radivoju Nijemčeviću nema ni trunke nadmenosti karakteristične za balkanske privrednike. Ne trudi se čak ni da sve te destinacije i projekte nabroji, već kaže da na njegovoj poslovnoj mapi nije označen samo jedan kontinet - Australija. Danas klijente dočekuje u predstavništvu "Spiegelfeld-a" u Novom Beogradu, dok vikende provodi sa suprugom i prijateljima u Beču. Iako mu se kao dvanaestogodišnjaku činilo da nikada neće zavoleti drugi grad osim rodnog Priboja na Limu, evropska prestonica na Dunavu danas je jedino mesto na kom bi mogao da živi, kaže na početku razgovora za "eKapiju" direktor srpskog ogranka vodeće austrijske kompanije za promet nekretnina.

Telekomunikacije i nekretnine

Izlazak iz sektora telekomunikacija posle dve decenije uspešnog poslovanja bio je za Nijemčevića veliki izazov ali i, kako kaže, pametna odluka.

- Početkom 2000. godine odlučio sam da uplovim u potpuno novu, meni do tad nepoznatu oblast poslovanja. Nije bilo kasno, a nije bilo ni teško. Na preporuku austrijskog ambasadora u Srbiji, angažovao me je "Knauf" kao konsultanta na projektu izgradnje fabrike u Zemunu. Izabrali su me jer sam bio iz "zapadnog sistema", ali i poznavao srpski mentalitet. Za dve godine ispunio sam sve planirane zadatke, a taj posao me je polako uvukao u svet nekretnina.

Srpsko tržište prepoznao je kao izuzetno atraktivno i uverio "Spiegelfeld" da treba da investira i u našoj zemlji.

- Bio je to dobar potez kojim su Austrijanci danas, posle četiri godine poslovanja, itekako zadovoljni. Već sam imao iskustva u radu na srpskom tržištu i mogu da kažem da ga dobro poznajem. Čini mi se da, među brojnim priznanjima koje sam u karijeri dobijao, rezultati "Knaufa" i "Spiegelfeld-a" u Srbiji predstavljaju moj najveći poslovni uspeh - kaže Nijemčević, dodajući da mu je na početku bilo teško da savlada našu glomaznu birokratiju.

Dunav i Lim

- Nijemčevići se pominju u još u XVII veku i danas uglavnom žive u Priboju, Priboju na Limu i Kratovu pod Zlatiborom. Ja sam odrastao u gradu na tromeđi Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine u "zdravoj" i bogatoj seljačkoj porodici. Sećam se da mi je bilo veoma teško kada je pokojni otac jednoga dana 1969. odlučio da se preselimo u Beč. U početku nisam znao jezik, nisam imao ni društvo, tako da sam većinu vremena provodio sa bratom koji je šest godina mlađi. Polusestra, koja je takođe krenula sa nama, vratila se posle svega tri meseca- priseća se Nijemčević.

(Foto: ekapija)

On se, međutim, kao i svaki mladi čovek brzo adaptirao na nove uslove, završio srednju školu i upisao fakultet za telekomunikacije, što je u to vreme bila mlada nauka. Na studije je otišao sa svojim dobrim prijateljem iz Bosne, koji je danas profesor Univerziteta u Beču. Nijemčevićev brat Aco je studirao ekonomiju, posle čega je karijeru gradio u bankarskom sektoru. Radio je u Londonu, a MBA sudije završio u Pekingu i u Čikagu. Aco danas živi u Beču sa dvoje dece.

- Moja internacionalna karijera počinje 1993. godine. Najveće iskustvo stekao sam u Nemačkoj, a "nadograđivao" ga u Silikonskoj dolini, Floridi, Rio de Ženeiru, Sao Paolu, Hong Kongu. Radio sam projekte za čuvenog brazilskog operatera "Telesky", kao i implementaciju sistema za kreditne kartice u toj zemlji. Sve se to dešavalo između moje 30 i 45 godine, u periodu kada je čovek najsposobniji, najkreativniji.

Nijemčević naglašava da je uvek imao sreće da radi i sarađuje sa vrsnim stručnjacima i dobrim ljudima, od kojih je dosta učio.

- Znam da će zvučati kao fraza, ali putovanja i istraživanje drugih kultura, naroda i običaja su zaista najveće bogatstvo koje čovek može da stekne. Ono što je možda važnije od karijere koju sam gradio su svestranost i sigurnost koje sam iz svih tih poslovnih i privatnih kontakata stvorio- kaže sagovornik "eKapije".

(Foto: ekapija)

Beč i Beograd

- Iako sam mislio da nikada neću preboleti rodni Priboj, Beč je postao moj dom. Kada jednom odete iz nekog mesta i ušuškate se na nekom drugom, ne želite da to više menjate. Meni se to desilo. Iako sam se u nekim gradovima, kao recimo Rimu, zadržavao i po nekoliko godina, nisam razmišljao o preseljenu. Brazil me je fascinirao i posetio bih ga ponovo ali nikada ne bih u živeo u toj zemlji.

Nijemčević kaže da je možda njegova najveća sreća bila u tome je njegova supruga, s kojom je prošle godine proslavio 25 godina braka, imala dovoljno razumevanja za njegovu ambiciju.

- Ona je iz Austrije, a znamo se od moje devetnaeste godine. Liane već skoro tri decenije radi u nacionalnoj biblioteci Austrije u samom centru Beča. Ako nju pitate, kazaće vam da nikada nisam bio kod kuće, ali ja se ipak nadam da nije bilo tako - kaže kroz smeh Nijemčević.

On dodaje da voli i Beograd, ali ne može da ne primeti nebrigu o okruženju, neočišćen sneg ispred ulaza u zgradu i nezamenjenu sijalicu u hodniku. Priznaje da nema dovoljno vremena za prijatelja u našem glavnom gradu jer kancelariju često napušta tek u 10 sati uveče. Vikendi su uglavnom rezervisani za partiju golfa na nekom terenu u Beču, dok kondiciju održava odlaskom u teretanu. Ne krije da je radoholičar, jer je često nemoguće ostvariti rezultate sa malo truda.

- Situacija u kojoj se Srbija trenutno nalazi može se prevazići jedino maksimalnim angažovanjem svih struktura. To je isto kao da je čovek na početku karijere ili pri pokretanju novog projekta. Sećam se da sam ja na mesec, dva, menjao gradove i nije bilo lako, ali je bilo neophodno - zaključuje Nijemčević.

Nijemčević govori nemački koji mu je, kako kaže, maternji, kao drugi jezik navodi srpski, engleski je na trećem mestu, a služi se i italijanskim.

T.S.

Napomena: "Spiegelfeld" je dugogodišnji član Nemačkog privrednog udruženja (DWB) u Beogradu