Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta - Vreme je da zatvorimo priču o platama i penzijama

Ukoliko Vlada postojeći fiskalni prostor potroši na prekomerno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, ne samo što će opet urušiti budžet već će neizbežne investicije morati da sprovodi u nepovoljnom fiskalnom okruženju, ocenio je u razgovoru za Blic Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

- Vlada ne bi smela da ponavlja greške iz prošlosti kada je povoljnije fiskalne tokove koristila za populističke mere. To što Vlada ima dovoljno sredstava da već od 2019. poveća izdvajanja na prioritete, poput zaštite životne sredine, ne garantuje da će se to i desiti - naglasio je Petrović.

Mislite li da je došlo vreme da se zatvori priča oko plata i penzije?

- Jeste i to zbog toga što su rashodi za plate i penzije sada u odnosu na ekonomsku snagu zemlje i BDP. Njihovim smanjivanjem kroz tri godine masa plata i penzija je došla na ekonomski održiv nivo, odnosno na 8% BDP u slučaju plata i 11% BDP kod penzija. Sada ih je potrebno zaključati na tom nivou. Njihov rast u budućnosti zavisiće od ekonomske snage zemlje i rasta BDP, to zavisi od investicija. To znači da kada krajem ove godine prođe najavljeno povećanje treba podvući crtu i krenuti sa javnim investicijama.

- Sa platama je čista situacija, trebalo bi da rastu onoliko koliko raste i BDP, što je oko 6% i to je ono što je održivo. Svaki veći rast ne bi valjao jer nije ekonomski održiv. Takođe, plate u državnom sektoru već su veće od zarada u privatnom sektoru i to za 20%. Dodatni rast samo bi značio veći raspon, što nije ekonomski opravdano ali ni racionalno jer stimulišete javnost da navaljuje na državni sektor, a destimulišete zaposlene kod privatnika.

Hoće li plate u privatnom sektoru rasti sledeće godine?

- Hoće, i to opravdano. Treba očekivati blagi rast od 4 do 5%.

Kažete da je budžet države ušao u mirnije vode. Koji izazovi nam predstoje?

- Sada se otvara prostor za rešavanje prioritetnih izazova zemlje. Smanjen je javni dug, manje su kamate, dodatna sredstva država ima i po osnovu smanjenja otplate garancija i dugova javnih preduzeća. Budžet za 2019. je prilika da se napravi odlučan zaokret, fiskalni prostor ne bi trebalo potrošiti na populističke mere. Važni pravci koje vidi Fiskalni savet jesu javne investicije. One bi podstakle privredni rast koji nam je neophodan, a veći rast bi stvorio uslove da domaći i privatni sektor više investira i stvara novu vrednost. Sa ulaganjima u puteve i železnicu ide dobro, preostale su investicije u zaštitu životne sredine jer Srbija je trenutno među najzagađenijim zemljama u Evropi što ugrožava zdravlje stanovništva, pogoršava kvalitet života i koči privredni rast. Izračunali su da bi u zaštitu životne sredine u narednih deset do petnaest godina trebalo uložiti oko 500 mil EUR godišnje. To je približno jednako godišnjim ulaganjima države u poljoprivredu ili trećini budžeta Ministarstva prosvete. Od ulaganja u zaštitu životne sredine imali bismo dvostruke koristi, kvalitetniji život i ekonomske benefite. To bi donelo rast BDP od najmanje pola procenta. Tada bi Srbija imala godišnji privredni rast od 4%, što bi doprinelo rešavanju ključnih problema.

Odlaganjem ulaganja u zaštitu životne sredine Srbija bi mogla da plaća penale EU.

- Ove investicije će pre ili kasnije morati da se realizuju. Odugovlačenje ili njihov potpuni izostanak značiće sporu i neefikasnu realizaciju infrastrukturnih projekata. To može dovesti Srbiju u nezavidnu poziciju prema EU. Evropska komisija kontroliše sprovođenje zakonodavstva u oblasti životne sredine u zemljama članicama i kandidatima i u slučaju da dođe do probijanja rokova za uklađivanje sa evropskim direktivama Srbija će gotovo izvesno plaćati penale EU koji mogu iznositi 20 do 40 mil EUR godišnje.

Srbija među najzagađenijim zemljama u Evropi.

- Voda za piće je lošeg kvaliteta, neispravna je u više od 40 javnih vodovoda, a u selima preko 60%. Imamo preko 3.500 divljih deponija, najmanje jedna trećina građana je izložena zagađenom vazduhu za koji se procenjuje da prevremeno odnese najmanje 10.000 života godišnje. Najveći gradovi, Beograd i Novi Sad, komunalne otpadne vode direktno ispuštaju u Dunav i Savu, što je u Evropi nedopustivo. Samo 55% stanovništva ima kanalizacioni priključak, a prosek u centralnoj i istočnoj Evropi je 84% - ocenio je Petrović odgovarajući na pitanje šta Srbiju svrstava među najzagađenije zemlje u Evropi.