Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Snežana Divac, predsednica Fonda Ana i Vlade Divac- "Hod" - Izabrala sam decu umesto glume
Izvor: Blic
Nedelja, 01.02.2009.
15:36
Nedelja, 01.02.2009.
15:36
Komentari
(Snežana Divac)
Kao i svi naši prijatelji u Los Anđelesu, Medžik je obožavao srpsku kuhinju iako nam je prigovarao da je klopa mnogo začinjena. Kad su nam Vladovi roditelji bili u gostima, oni su spremali hranu za ceo tim "Lakers", pa svi navale posle utakmice na punjene paprike, musaku, kajmak, mladi sir, kaže u ispovesti za "Blic nedelje" Snežana Divac, predsednica Fonda Ana i Vlade Divac – "Hod" i supruga zvezde NBA Vlade Divca.
Avantura
U leto 1989. otišli smo u Los Anđeles iz SFRJ i nismo se obazirali na komentare starijih ljudi da će se zemlja brzo raspasti. Vlade je potpisao ugovor na tri godine i bio nam je plan da se posle toga vratimo u Beograd ili barem u Evropu. Sve vreme smo imali osećaj da živimo avanturu. Nekoliko nedelja pošto smo se uselili u kuću, dogodio se, ako izuzmemo porodicu, jedan od najznačajnijih događaja u mom životu.
Pepersi
Skakala sam pored Entonija Kidisa i ostalih "Red Hot Chili Peppersa" na bini na koncertu u Los Anđelesu. Oni navijaju za "Lakers", gledaju sve utakmice kad god nisu na turneji i želeli su da upoznaju Vlada. Pozvali su nas na koncert i ja sam im pričala kako sam oduvek želela da postanem rok pevačica, ali da ne znam da pevam. Entoni mi je rekao: "OK, onda skači sa nama da osetiš energiju mase sa bine." Posle toga je Vlade otpevao jednu pesmu zajedno sa njima i sa Entonijem skočio u publiku. Bolju dobrodošlicu nisam mogla da zamislim.
Magic
Za Majkla Džordana sam pomislila kad sam ga ugledala "au.. kakav frajer". Nisam ga prepoznala. Onda smo se upoznali i teme su nam opet bile odgajanje dece. Pošto je Medžik Džonson bio kapiten tada najboljeg tima na svetu, jednom nam je došao u kuću i objašnjavao nam da su "Lakersi" superiorni jer pedstavljaju skup odličnih ljudi. Rekao nam je da jedino ako se okruži s odličnim igračima može da predvodi tim do pobede. Vlade mi je kasnije opisivao treninge na kojima je Medžik uvek najviše radio i savetovao mlađe, pa ih je to motivisalo na maksimum.
Holivud
Upoznali smo u SAD dosta istinskih superstarova i, po pravilu, su svi sasvim normalni ljudi s kojima se jednostavno komunicira. Džek Nikolson ima dete Matijinih godina, pa smo razgovarali koliko se tinejdžeri staraju o uglu pod kojim im kosa pada u desnu stranu. To je životna, roditeljska tema lišena holivudskog glamura. Džoni Dep je 1993. bio u Beogradu i moja drugarica nam je po njemu poslala kajmak i kolače. Oduševio se kada je probao klopu. Postali smo dobri prijatelji pre toga kada mi je čuvao Matiju u svom klubu u VIP prostoriji da bih se ja izđuskala. Posle je svom obezbeđenju rekao da zasmejavaju Matiju, ali da ga nikako ne rasplaču. On je fenomenalna osoba i još tada sam znala da će biti nežan otac.
Moje detinjstvo
Mama je bila domaćica, a tata vojno lice u kasarni u Kraljevu, tako da smo bili prosečna porodica u nekadašnjoj SFRJ. Vaspitavali su me strogo, ali si mi i pružali mnogo ljubavi. Nestašlucima sam pokušavala da nadomestim osećaj nedostatka slobode, pa se često događalo da moj otac crveni pred komšijama zbog ugaženog cveća ili razbijenih prozora. Leta sam provodila u Crnoj Gori kod baba i deda u selima Proćenac i Kleme. Obožavala sam da se jurim sa govedima i ovcama po krajoliku koji najviše podseća na Siciliju. Sećam se oštrog krša i crnih marama na ženama
Kafa za namernike
Moj ujak se bavio poljoprivredom, pa sam sa tri sestre koje sam obožavala od jutra do mraka radila sve seoske poslove. Kada bi se neko u kolima zadesio na drumu, mi bismo ga zaustavljale da popije kafu u našoj kući. To se dešavalo jednom u dve nedelje, pa graja u selu nije prestajala sve dok namernik ne bi nastavio svoj put. Kada bi neki stranac nabasao na nas, obavezno bi nas zamolio da se fotografišemo sa njim. Mnogo godina kasnije razumela sam šta znači suštinska povezanost između ljudi koji su živeli u tim selima. Bez interneta i mobilnih telefona, oni su mirno i mudro živeli život u kršu.
Škola
Roditelji su mi stalno govorili da moraju da me izvedu na pravi put jer samo onda, šta god me čekalo na tom putu, biću sposobna da to iskoristim ili prevaziđem. Brzo sam zavolela da se družim sa drugom decom u školi i da besnim na časovima fizičkog. Zbog dobrih ocena iz drugih predmeta tolerisali su mi isijavanje viška energije u gimnastici i trčanju. Bila sam neuhvatljiva.
Pubertet
Kada sam ušla u pubertet počela sam da smišljam laži pred svojim roditeljima kako bih što više vremena provodila van kuće. Sekcije, učenje kod drugarica, skupljanje stare hartije bili su deo arsenala mojih izmišljotina kako bih svaki dan mogla da provedem par sati u šetnji po centru grada. Tada je postojao samo jedan kafić u Kraljevu pa smo svi želeli da budemo tamo, što je objektivno bilo nemoguće. U trećem razredu srednje škole je duvan bio moj porok. Pošto su me uhvatili s cigaretom u ruci usred škole, dobila sam ukor pred isključenje, što je za moje roditelje bio skandal prve klase.
Studije
Tri fakulteta su se našla na mojoj listi želja za upis na studije. Psihologija, novinarstvo i gluma. Uvek sam želela da osetim kako izgleda živeti više od jednog života, pa sam bez ikakvog iskustva pokušala da upišem FDU i nije mi uspelo. Da ne bih izgubila godinu, upisala sam novinarstvo na FPN i odslušala prvu godinu sa Ivicom Dačićem i ostalim kolegama. Stalno sam se družila s njim i s još jednim kolegom koji je kasnije postao DJ. Njih dvojica su bili prilično upadljivi kada se pojave zajedno jer je Ivičin drug bio jako visok pa su ih svi na fakultetu znali zbog toga. Sledećeg septembra smo prestali da budemo kolege jer sam iz drugog puta upisala glumu. U devedesetim smo se Vlade i ja jasno deklarisali protiv Miloševićevog režima, ali to nijednog trenutka nije omelo Ivicu da bude ljubazan prema nama kad god nas sretne.
Gluma
Na FDU su se u klasi profesora Milenka Maričića našli i Ivana Žigon, Dragan Jovanović, Srđan Miletić, Katarina Gojković. Dešavalo se da spavamo na fakultetu kako bismo se što bolje pripremili za sutrašnje vežbe. Tada su nas Dragan Jovanović i Srđan Miletić svojim "ponašanjem" dovodili do suza. Imitirali su sve i svakoga. Indeks nam je bio dovoljan da uđemo na predstavu bilo kog beogradskog pozorišta, pa smo slobodno vreme provodili gledajući predstave. Noću se izlazilo ili u "Zvezdu" ili na "Akademiju". Obožavala sam Akademiju jer je bila prava "rupa" sa fenomenalnim koncertima i neverovatno glasnim ozvučenjem. Mnogo godina kasnije kada je Džoni Dep otvorio klub "Vajper rum", rekla sam da nimalo nije originalan i da isti klub u Beogradu postoji već dvadeset godina.
Vlade
Kraljevo je malo mesto pa sam šetajući sa drugaricom nekoliko dana zaredom na ulici prolazila pored "najvišeg čoveka na svetu". Kako mi radoznalost nije dala mira, jednom sam ga zaustavila i pitala: "Ko si ti?" On mi se nasmejao i objasnio da je došao da igra košarku u Kraljevu i da nije najviši čovek na svetu. Izlazili smo stalno s istim društvom i nije mi bio interesantan jer je bio godinu dana mlađi od mene. Pošto je Vlade prešao u beogradski "Partizan", jednom je došao u kafić na FDU gde sam ja studirala i tada smo počeli da se zabavljamo. Vodila sam ga na svirke u Akademiju i jako mi se dopalo što je duhovit. Čini mi se da smo se smejali bez prestanka.
Venčanje i Lejkersi
Sasvim slučajno smo zakazali venčanje dan posle drafta u SAD i praktično na svadbi proslavili njegov prelazak u "Lakers", iako ja u tom trenutku nisam tačno znala šta je to NBA. Popodne smo na jednom beogradskom splavu organizovali ručak za roditelje, a uveče su nam na žurku došli prijatelji. Pre nego što smo krenuli u Los Anđeles, u subotičkom pozorištu sam nekoliko meseci sarađivala sa Ljubišom Ristićem i Radetom Šerbedžijom. Bila sam početnica ali nikada nisam videla Šerbedžiju da je arogantan ili bez poštovanja prema mlađim kolegama. Naprotiv, rado nam je otkrivao tajne zanata i bodrio nas.
Materinstvo
Svesno sam odabrala brigu o deci umesto bavljenja glumom u SAD. Vlade je u išao na višenedeljne turneje, pa je na sreću obrazovanje i vaspitanje moje dece zavisilo od moje energije i usredsređenosti. Kada je prešao u Sakramento, dve godine smo se viđali samo vikendima jer nismo hteli da deca menjaju školu. Često mi nije bilo lako, ali sam verovala u svoju samostalnost u vaspitanju dece i sreću moje porodice. Jednom mi je Vupi Goldberg rekla da žena može sve, ali ne u isto vreme.
Najvažnija trojka
Mnoge holivudske zvezde su mi se poveravale da su loše izabrale u životu jer bi sve "Oskare" dale za jedno zdravo i srećno dete. Srećna sam što smo sina Luku dobili još 1991. jer uživam u svakoj sekundi materinstva. Matiju tri godine kasnije. Petra se rodila 1998, a usvojili smo je 1999. Imali smo dosta peripetija oko usvajanja deteta u Srbiji jer su nam zbog političkih stavova jako otežavali proceduru.
Porodica
Porodica je meni i Vladu najveće bogatstvo. Gledala sam kako mi deca rastu, donose prve odluke u životu, kako se obrazuju… i to je neprocenjivo iskustvo. U Madridu su mi u kući bila deca sa svih strana sveta jer su moji klinci išli u internacionalnu školu. Najzabavnije im je bilo da njih dvadeset, kao u Benetonovoj reklami, spavaju na podu dečje sobe. Ja im pravim klopu i oni sve ujutru pospreme. Luka je sada tinejdžer, pa su mu frizura i snoubord najvažniji na svetu. Za prvi automobil u životu moraće da zaradi novac dajući časove skijaške obuke na Kopaoniku, jer svu decu učimo da samo radom mogu da steknu samopouzdanje. Kada su bili mali, ja sam im pravila vanilice koje su oni prodavali u komšiluku i tako zarađivali pare za gladne u Africi. Humanost je deo njihovih navika.
Bombardovanje
Kada su počeli da bombarduju Srbiju, naše komšije u SAD su nam svakodnevno spremale hranu jer su znali da smo u košmarnom emotivnom stanju. Čak su ponudili svoje kuće za Vladove roditelje. On je imao veliku podršku javnosti, a naš prijatelj Dobrivoje Tanasijević je u svom čuvenom restoranu u Los Anđelesu sazvao konferenciju za novinare na kojoj je upozoravao administraciju SAD da će pocepati američki pasoš ako se bombardovanje nastavi. To je bio jako hrabar gest. Ljudi u Srbiji o SAD misle isključivo prema potezima njihove administracije. Obični ljudi tamo i te kako umeju da budu solidarni.
Možeš i ti
Od kada smo se pre šest meseci vratili u Srbiju da živimo, saznali smo da 6.000 ljudi i dalje živi po izbegličkim kampovima. Od tada smo organizovali kampanju: "Možeš i ti" u okviru koje prostim pozivom na određeni broj neke od mreža mobilne telefonije građani Srbije odvajaju novac za kupovinu seoskih domaćinstava za te nesretne ljude po izbegličkim kampovima.
Političari
Kad god mi se neko od političara ne javi na telefon, neka zna da se nije javio ljudima po izbegličkim kampovima. Ne zovem ih ja da se družimo. Ne smemo da dozvolimo da kao društvo postanemo autistični jer je to ogledalo nemoći. Godinama nam političari pričaju da je tranzicija kriva za sve, a ne mogu da reše problem ljudi koji i dalje žive u izbegličkim kampovima. Jedino Dragan Đilas i Rasim Ljajić se iskreno trude da nam pomognu da neke ljude izbavimo iz ogromne tuge. Izbavljamo ih polako i neću se umiriti dok im svima ne obezbedim krov nad glavom, i to u njihovom vlasništvu.
Lična karta
Snežana Divac je rođena 1967. u Kraljevu. Studirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Humanitarnim radom se bavi već šesnaest godina. Mama je Luki, Matiji i Petri.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 1.02.2009.)
Kao i svi naši prijatelji u Los Anđelesu, Medžik je obožavao srpsku kuhinju iako nam je prigovarao da je klopa mnogo začinjena. Kad su nam Vladovi roditelji bili u gostima, oni su spremali hranu za ceo tim "Lakers", pa svi navale posle utakmice na punjene paprike, musaku, kajmak, mladi sir, kaže u ispovesti za "Blic nedelje" Snežana Divac, predsednica Fonda Ana i Vlade Divac – "Hod" i supruga zvezde NBA Vlade Divca.
Avantura
U leto 1989. otišli smo u Los Anđeles iz SFRJ i nismo se obazirali na komentare starijih ljudi da će se zemlja brzo raspasti. Vlade je potpisao ugovor na tri godine i bio nam je plan da se posle toga vratimo u Beograd ili barem u Evropu. Sve vreme smo imali osećaj da živimo avanturu. Nekoliko nedelja pošto smo se uselili u kuću, dogodio se, ako izuzmemo porodicu, jedan od najznačajnijih događaja u mom životu.
Pepersi
Skakala sam pored Entonija Kidisa i ostalih "Red Hot Chili Peppersa" na bini na koncertu u Los Anđelesu. Oni navijaju za "Lakers", gledaju sve utakmice kad god nisu na turneji i želeli su da upoznaju Vlada. Pozvali su nas na koncert i ja sam im pričala kako sam oduvek želela da postanem rok pevačica, ali da ne znam da pevam. Entoni mi je rekao: "OK, onda skači sa nama da osetiš energiju mase sa bine." Posle toga je Vlade otpevao jednu pesmu zajedno sa njima i sa Entonijem skočio u publiku. Bolju dobrodošlicu nisam mogla da zamislim.
Magic
Za Majkla Džordana sam pomislila kad sam ga ugledala "au.. kakav frajer". Nisam ga prepoznala. Onda smo se upoznali i teme su nam opet bile odgajanje dece. Pošto je Medžik Džonson bio kapiten tada najboljeg tima na svetu, jednom nam je došao u kuću i objašnjavao nam da su "Lakersi" superiorni jer pedstavljaju skup odličnih ljudi. Rekao nam je da jedino ako se okruži s odličnim igračima može da predvodi tim do pobede. Vlade mi je kasnije opisivao treninge na kojima je Medžik uvek najviše radio i savetovao mlađe, pa ih je to motivisalo na maksimum.
Holivud
Upoznali smo u SAD dosta istinskih superstarova i, po pravilu, su svi sasvim normalni ljudi s kojima se jednostavno komunicira. Džek Nikolson ima dete Matijinih godina, pa smo razgovarali koliko se tinejdžeri staraju o uglu pod kojim im kosa pada u desnu stranu. To je životna, roditeljska tema lišena holivudskog glamura. Džoni Dep je 1993. bio u Beogradu i moja drugarica nam je po njemu poslala kajmak i kolače. Oduševio se kada je probao klopu. Postali smo dobri prijatelji pre toga kada mi je čuvao Matiju u svom klubu u VIP prostoriji da bih se ja izđuskala. Posle je svom obezbeđenju rekao da zasmejavaju Matiju, ali da ga nikako ne rasplaču. On je fenomenalna osoba i još tada sam znala da će biti nežan otac.
Moje detinjstvo
Mama je bila domaćica, a tata vojno lice u kasarni u Kraljevu, tako da smo bili prosečna porodica u nekadašnjoj SFRJ. Vaspitavali su me strogo, ali si mi i pružali mnogo ljubavi. Nestašlucima sam pokušavala da nadomestim osećaj nedostatka slobode, pa se često događalo da moj otac crveni pred komšijama zbog ugaženog cveća ili razbijenih prozora. Leta sam provodila u Crnoj Gori kod baba i deda u selima Proćenac i Kleme. Obožavala sam da se jurim sa govedima i ovcama po krajoliku koji najviše podseća na Siciliju. Sećam se oštrog krša i crnih marama na ženama
Kafa za namernike
Moj ujak se bavio poljoprivredom, pa sam sa tri sestre koje sam obožavala od jutra do mraka radila sve seoske poslove. Kada bi se neko u kolima zadesio na drumu, mi bismo ga zaustavljale da popije kafu u našoj kući. To se dešavalo jednom u dve nedelje, pa graja u selu nije prestajala sve dok namernik ne bi nastavio svoj put. Kada bi neki stranac nabasao na nas, obavezno bi nas zamolio da se fotografišemo sa njim. Mnogo godina kasnije razumela sam šta znači suštinska povezanost između ljudi koji su živeli u tim selima. Bez interneta i mobilnih telefona, oni su mirno i mudro živeli život u kršu.
Škola
Roditelji su mi stalno govorili da moraju da me izvedu na pravi put jer samo onda, šta god me čekalo na tom putu, biću sposobna da to iskoristim ili prevaziđem. Brzo sam zavolela da se družim sa drugom decom u školi i da besnim na časovima fizičkog. Zbog dobrih ocena iz drugih predmeta tolerisali su mi isijavanje viška energije u gimnastici i trčanju. Bila sam neuhvatljiva.
Pubertet
Kada sam ušla u pubertet počela sam da smišljam laži pred svojim roditeljima kako bih što više vremena provodila van kuće. Sekcije, učenje kod drugarica, skupljanje stare hartije bili su deo arsenala mojih izmišljotina kako bih svaki dan mogla da provedem par sati u šetnji po centru grada. Tada je postojao samo jedan kafić u Kraljevu pa smo svi želeli da budemo tamo, što je objektivno bilo nemoguće. U trećem razredu srednje škole je duvan bio moj porok. Pošto su me uhvatili s cigaretom u ruci usred škole, dobila sam ukor pred isključenje, što je za moje roditelje bio skandal prve klase.
Studije
Tri fakulteta su se našla na mojoj listi želja za upis na studije. Psihologija, novinarstvo i gluma. Uvek sam želela da osetim kako izgleda živeti više od jednog života, pa sam bez ikakvog iskustva pokušala da upišem FDU i nije mi uspelo. Da ne bih izgubila godinu, upisala sam novinarstvo na FPN i odslušala prvu godinu sa Ivicom Dačićem i ostalim kolegama. Stalno sam se družila s njim i s još jednim kolegom koji je kasnije postao DJ. Njih dvojica su bili prilično upadljivi kada se pojave zajedno jer je Ivičin drug bio jako visok pa su ih svi na fakultetu znali zbog toga. Sledećeg septembra smo prestali da budemo kolege jer sam iz drugog puta upisala glumu. U devedesetim smo se Vlade i ja jasno deklarisali protiv Miloševićevog režima, ali to nijednog trenutka nije omelo Ivicu da bude ljubazan prema nama kad god nas sretne.
Gluma
Na FDU su se u klasi profesora Milenka Maričića našli i Ivana Žigon, Dragan Jovanović, Srđan Miletić, Katarina Gojković. Dešavalo se da spavamo na fakultetu kako bismo se što bolje pripremili za sutrašnje vežbe. Tada su nas Dragan Jovanović i Srđan Miletić svojim "ponašanjem" dovodili do suza. Imitirali su sve i svakoga. Indeks nam je bio dovoljan da uđemo na predstavu bilo kog beogradskog pozorišta, pa smo slobodno vreme provodili gledajući predstave. Noću se izlazilo ili u "Zvezdu" ili na "Akademiju". Obožavala sam Akademiju jer je bila prava "rupa" sa fenomenalnim koncertima i neverovatno glasnim ozvučenjem. Mnogo godina kasnije kada je Džoni Dep otvorio klub "Vajper rum", rekla sam da nimalo nije originalan i da isti klub u Beogradu postoji već dvadeset godina.
Vlade
Kraljevo je malo mesto pa sam šetajući sa drugaricom nekoliko dana zaredom na ulici prolazila pored "najvišeg čoveka na svetu". Kako mi radoznalost nije dala mira, jednom sam ga zaustavila i pitala: "Ko si ti?" On mi se nasmejao i objasnio da je došao da igra košarku u Kraljevu i da nije najviši čovek na svetu. Izlazili smo stalno s istim društvom i nije mi bio interesantan jer je bio godinu dana mlađi od mene. Pošto je Vlade prešao u beogradski "Partizan", jednom je došao u kafić na FDU gde sam ja studirala i tada smo počeli da se zabavljamo. Vodila sam ga na svirke u Akademiju i jako mi se dopalo što je duhovit. Čini mi se da smo se smejali bez prestanka.
Venčanje i Lejkersi
Sasvim slučajno smo zakazali venčanje dan posle drafta u SAD i praktično na svadbi proslavili njegov prelazak u "Lakers", iako ja u tom trenutku nisam tačno znala šta je to NBA. Popodne smo na jednom beogradskom splavu organizovali ručak za roditelje, a uveče su nam na žurku došli prijatelji. Pre nego što smo krenuli u Los Anđeles, u subotičkom pozorištu sam nekoliko meseci sarađivala sa Ljubišom Ristićem i Radetom Šerbedžijom. Bila sam početnica ali nikada nisam videla Šerbedžiju da je arogantan ili bez poštovanja prema mlađim kolegama. Naprotiv, rado nam je otkrivao tajne zanata i bodrio nas.
Materinstvo
Svesno sam odabrala brigu o deci umesto bavljenja glumom u SAD. Vlade je u išao na višenedeljne turneje, pa je na sreću obrazovanje i vaspitanje moje dece zavisilo od moje energije i usredsređenosti. Kada je prešao u Sakramento, dve godine smo se viđali samo vikendima jer nismo hteli da deca menjaju školu. Često mi nije bilo lako, ali sam verovala u svoju samostalnost u vaspitanju dece i sreću moje porodice. Jednom mi je Vupi Goldberg rekla da žena može sve, ali ne u isto vreme.
Najvažnija trojka
Mnoge holivudske zvezde su mi se poveravale da su loše izabrale u životu jer bi sve "Oskare" dale za jedno zdravo i srećno dete. Srećna sam što smo sina Luku dobili još 1991. jer uživam u svakoj sekundi materinstva. Matiju tri godine kasnije. Petra se rodila 1998, a usvojili smo je 1999. Imali smo dosta peripetija oko usvajanja deteta u Srbiji jer su nam zbog političkih stavova jako otežavali proceduru.
Porodica
Porodica je meni i Vladu najveće bogatstvo. Gledala sam kako mi deca rastu, donose prve odluke u životu, kako se obrazuju… i to je neprocenjivo iskustvo. U Madridu su mi u kući bila deca sa svih strana sveta jer su moji klinci išli u internacionalnu školu. Najzabavnije im je bilo da njih dvadeset, kao u Benetonovoj reklami, spavaju na podu dečje sobe. Ja im pravim klopu i oni sve ujutru pospreme. Luka je sada tinejdžer, pa su mu frizura i snoubord najvažniji na svetu. Za prvi automobil u životu moraće da zaradi novac dajući časove skijaške obuke na Kopaoniku, jer svu decu učimo da samo radom mogu da steknu samopouzdanje. Kada su bili mali, ja sam im pravila vanilice koje su oni prodavali u komšiluku i tako zarađivali pare za gladne u Africi. Humanost je deo njihovih navika.
Bombardovanje
Kada su počeli da bombarduju Srbiju, naše komšije u SAD su nam svakodnevno spremale hranu jer su znali da smo u košmarnom emotivnom stanju. Čak su ponudili svoje kuće za Vladove roditelje. On je imao veliku podršku javnosti, a naš prijatelj Dobrivoje Tanasijević je u svom čuvenom restoranu u Los Anđelesu sazvao konferenciju za novinare na kojoj je upozoravao administraciju SAD da će pocepati američki pasoš ako se bombardovanje nastavi. To je bio jako hrabar gest. Ljudi u Srbiji o SAD misle isključivo prema potezima njihove administracije. Obični ljudi tamo i te kako umeju da budu solidarni.
Možeš i ti
Od kada smo se pre šest meseci vratili u Srbiju da živimo, saznali smo da 6.000 ljudi i dalje živi po izbegličkim kampovima. Od tada smo organizovali kampanju: "Možeš i ti" u okviru koje prostim pozivom na određeni broj neke od mreža mobilne telefonije građani Srbije odvajaju novac za kupovinu seoskih domaćinstava za te nesretne ljude po izbegličkim kampovima.
Političari
Kad god mi se neko od političara ne javi na telefon, neka zna da se nije javio ljudima po izbegličkim kampovima. Ne zovem ih ja da se družimo. Ne smemo da dozvolimo da kao društvo postanemo autistični jer je to ogledalo nemoći. Godinama nam političari pričaju da je tranzicija kriva za sve, a ne mogu da reše problem ljudi koji i dalje žive u izbegličkim kampovima. Jedino Dragan Đilas i Rasim Ljajić se iskreno trude da nam pomognu da neke ljude izbavimo iz ogromne tuge. Izbavljamo ih polako i neću se umiriti dok im svima ne obezbedim krov nad glavom, i to u njihovom vlasništvu.
Lična karta
Snežana Divac je rođena 1967. u Kraljevu. Studirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Humanitarnim radom se bavi već šesnaest godina. Mama je Luki, Matiji i Petri.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 1.02.2009.)
Tagovi:
Fond Ana i Vlade Divac Hod
Snežana Divac
Vlade Divac
NBA
Los Anđeles
Lakers
Entoni Kidis
Red Hot Chili Peppers
Majkl Džordan
Džek Nikolson
Matija Divac
Dzoni Dep
selo Proćenac
selo Kleme
Ivica Dačić
Milenk Maričić
Ivana Žigon
Dragan Jovanović
Srđan Miletić
Katarina Gojković
Vajper rum
Partizan
Ljubiša Ristić
Rade Šerbedžija
Vupi Goldberg
Luka Divac
Petra Divac
Madrid
Dobrivoje Tanasijević
Možeš i ti
Dragan Đilas
Rasim Ljajić
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.