Lav Odorović, CEO "BEO Coders" – dečko koji obećava

(Lav Odorović)

Suvlasnik i direktor "BEO Codersa", preduzeća za izradu web aplikacija, na zakazani intervju došao je pravo sa uspešno položenog kolokvijuma iz engleskog jezika. Lav Odorović nije kao iskusan privrednik odlučio da u svoj poslovni "opus" uvrsti i diplomu Ekonomskog fakulteta, već je pre godinu dana kao dvadestogodišnjak i redovan student, rešio da sa partnerom iz Holandije osnuje firmu u Beogradu.

- Ideja je bila da u Srbiji otvorimo firmu koja bi sa preduzećem "MAS Coders" iz Arnema, čiji je vlasnik moj sadašnji partner, sarađivala na izradi OffShore ICT rešenja za holandske kompanije. Za sada su ove dve firme pravno nezavisne, ali ćemo uskoro da pronađemo odgovarajuće rešenje da se povežemo- počinje priču za eKapiju Odorović.

"BEO Coders" uskoro slave prvi rođendan, a prosečna cena njihovog softverskog rešenja iznosi oko 25.000 EUR. Najbrojniji kupci (98%) su holandske kompanije, dok su za sajt "web-kupovina", nameljen srpskom tržištu, "BEO Codersi" dobili prestižno priznanje "E-trgovina Award 2008" za izuzetan doprinos razvoju elektronske trgovine u Srbiji.

- Ideja "BEO Codersa" i "MAS Codersa" je da klijentima napravimo aplikaciju po "tailor made" principu, odnosno u potpunosti se prilagodimo njihovim željama i potrebama. Uglavnom radimo u php-u, ali koristimo i javu, flash i druge tehnologije- objašnjava Odorović.

On napominje da su rešenja nešto složenija i naprednija od onih koja dominiraju na srpskom tržištu, dok je u Holandiji situacija potpuno drugačija.

- Odlučili smo da naš proizvod izvozimo, kako zbog veće tražnje koja postoji na stranom tržištu, tako i zbog cene usluge koja je znatno viša. Jedan sat rada programera u Holandiji se naplaćuje od 60 do 120 EUR, dok je u Srbiji od 20 do 50 EUR- objašnjava Odorović, naglašavajući da je "MAS Coders" zadužen za pronalaženje klijenata i ugovaranje posla u Holandiji, dok je kancelarija u Beogradu "proizvodno odeljenje".

Holandske firme koje rade outsourcing više vole da sarađuju sa kompanijama iz njihovog okruženja za koje važe ista pravila i zakoni, jer im to uliva sigurnost da će posao biti odrađen na vreme, objašnjava Odorović.

- Klijentima je jasno da je "MAS Coders" povezan sa firmom koja za njih proizvodi softver u nekoj drugoj zemlji, ali su istovremeno osigurani, jer ugovor sklapaju sa holandskom kompanijom. Za nas u Beogradu to donosi odličnu zaradu, jer smo uspeli da prevaziđemo uobičajene probleme poslovanja sa inostranstvom. Imamo osoblje koje perfektno govori holandski i engleski u komunikaciji sa svim stranim klijentima kojima je potrebna tehnička podrška. Pri tom, telefonska linija u beogradskoj kancelariji funkcioniše kao da je u holandskom telekomunikacionom sistemu. Postoji internet program, naravno legalan, koji to omogućava- objašnjava naš sagovornik.

Odorović je svog sadašnjeg partnera upoznao je u Holandiji na Simulaciji rada Ujedinjenih nacija 2006. godine. Kaže da do tada nije razmišljao o osnivanju sopstvene firme jer je imao brojne vanškolske obaveze- od članstva u nevladinim organizacijama, srednjoškolskom parlamentu i međunarodnim studentskim organizacijama.

- Bio sam delegat Srbije u Evropskom parlamenu mladih na mnogim zasedanjima, a najznačajnije među njima bio je skup u Parizu, na kom sam čak predstavljao i komitet u kom je bila naša zemlja.

Kao najzanimljivije društveno angažovanje Lav izdvaja učešće u programu koji je organizovao "United World Coledges of Atlantic", udruženje studenata iz celog sveta. Tada je, kao predstavnik iz Srbije, izabran da tokom jednomesečnog boravaka u Kini uči male Kineze engleski i upozna ih sa evropskom kulturom baštinom.

- Prvo smo bili u izuzetno bogatom, jugoistočnom delu Kine. Po moje učenike vozači su dolazili rols rojsom . Tamo smo zaradili dosta novca, a onda smo oputovali u centralni, siromašni kraj zemlje. Bili smo u nekom zabačenom selu do koga smo putovali pet sati avionom, pa deset sati vozom i na kraju džipovima. Zarađeni novac u bogatom delu Kine davali smo đacima kao stipendije jer je to bio jedini način da nastave srednjoškolsko obrazovanje u obližnjem gradu, što je i bila poenta programa- objašnja Odorović.

Kao i svaki dvadesetjednogodišnjak, Odorović ima velike planove za budućnost, a kad bi mogao da bira voleo bi da na posao odlazi u Svetsku banku ili Ujedinjene nacije zbog čega je na fakultetu izabrao smer "međunarodna ekonomija". Osim o poslu, kaže da razmišnja i o usavršavanju kroz master studije, a najverovatnije nekom dobrom MBA programu u inostranstvu. Za sada mu, priznaje, lakše ide vođenje firme nego studiranje, mada ni jedna od ove dve obaveze mu ne oduzima privatni život. Ima vremena za društvo, devojku, fotografiju i brojne hobije.

- Roditelji su se, kada sam započinjao biznis, plašili da ću zapostaviti studije, a otac mi je čak nudio novac da odustanem od te ideje. Tako da, iako bi mnogi pomislili, nisam imao nikakav "vetar u leđa" sa njihove strane.

Inače, Lav voli da prizna kad pogreši, a sujetu smatra najgorom manom u poslu. Sa zaposlenima, od kojih je većina starija od njega i po sedam godina, kaže da ima fer i profesionalan odnos.

T.S.