(BIZNIS) Zlatomir Radaljac, zamenik generalnog direktora BAS - BAS državi zaradi 4,4 mil EUR

BAS je svoje poslovanje uklopio u sve propise i prihvatio minimalne cene staničnih usluga. Cene bi morale biti veće, ali za sada ne planiramo poskupljenje. Država Srbija prihoduje kroz naše poslovanje 354 miliona dinara godišnje ili 4,4 mil EUR. Akcije našeg preduzeća su na Beogradskoj berzi od maja 2007. Dakle, mogu se slobodno kupiti i prodati, kaže Zlatomir Radaljac, zamenik generalnog direktora Beogradske autobuske stanice.

Radaljac navodi da su u međuvremenu od privatizacije uložili značajna sredstva u modernizaciju infrastrukture i informacionih tehnologija. Imamo jedan od najmodernijih informacionih sistema za prodaju karata, a poslovne prostorije su preuređene. Preduzeće BAS uspešno posluje i postoji više od 42 godine. Broji oko 750 radnika koji su većim delom akcionari, kao i 200 penzionisanih radnika. Akcijskom privatizacijom zaposlenima je pripalo oko 60% preduzeća, dok je paket akcija od 40% u rukama države, tačnije 10% pripada PIO, a 30% Akcijskom fondu. Transformacija iz društvenog preduzeća u akcionarsko društvo odigrala se 2000. i 2001. godine.

Da li se prodaje i državni paket akcija?

- Za sada se državni paket akcija ne prodaje, mada bi po sadašnjim propisima to trebalo da se dogodi do kraja godine. Zaposlenima, posebno akcionarima, odgovara sadašnja situacija i oko državnog paketa akcija ne brinemo.

Koliki je promet putnika BAS?

- Mi smo najveći putnički terminal u Evropi, odmah posle Istanbula, pre svega zato što se 82% putničkog saobraćaja u Srbiji odvija drumskim saobraćajem. Dok je u zapadnim zemljama takva situacija da imate primat železničkog i avio-saobraćaja nad drumskim, u Srbiji je železnički saobraćaj nedovoljno razvijen i zahteva ogromna ulaganja, a avio-saobraćaj je skup i neprilagođen našim uslovima.

Imate li i problema u poslovanju?

- Kao osnovni problem najvećeg autobuskog terminala u Srbiji i Evropi navodim status privremene lokacije na kojoj se nalazimo. I to traje punih 40 godina. Za to vreme smo imali značajna ulaganja u objekte i infrastrukturu. Naime, ‘80-ih godina generalnim urbanističkim planom je bilo predviđeno lociranje preduzeća na tri mesta i to na Autokomandi, Pančevačkom mostu i Zemunu. Zbog pogrešne politike tadašnje gradske vlasti u to vreme, morali smo da damo ogroman novac za projekte od 1976. do 1982. godine. Za JUG-Autokomanda urađen je kompletan projekat, ali se od toga na kraju odustalo, jer su gradske vlasti shvatile da je to nemoguća misija, iako smo za projektovanje morali da platimo po sadašnjim cenama negde oko milion evra. Te pare smo bacili, po nalogu vlasti. Takođe, 1985. godine bilo je pokušaja stvaranja obodnih stanica Žarkovo, Pančevački most, Zemun, od čega se takođe kasnije odustalo.

Novim GUP-om koji je donet 2003. predviđeno je izmeštanje centrale stanice na Novi Beograd, tačnije na lokaciju OTC ili Buvlje pijace. Takav akt nije smeo da donese Zavod za planiranje i urbanizam bez konsultovanja sa BAS-om. BAS je odgovorio studijom koju su uradili eminentni profesori Saobraćajnog fakulteta koja je pokazala da 88% putnika koji koriste usluge autobuskog prevoza gravitira ka starom delu grada. Ova studija je zaobiđena uz obrazloženje da je to politička odluka tadašnjih čelnika Beograda.

Ipak, mnogi smatraju da glavnoj autobuskoj stanici nije mesto u centru grada?

- Tvrdnje pojedinih institucija da autobusi BAS-a guše Karađorđevu ulicu nisu osnovane. Pre svega, BAS ima oko 700 polazaka dnevno, a "Lasta" koja je u komšiluku, oko 600 polazaka. Prema procenama stručnjaka, najveće zagušenje u Karađorđevoj stvara transport prema Banatu. Manje će gužve biti tek kada se izgradi most na Adi, kada se rekonstruišu Gazela i Pančevački most. Činjenica je da 80% prevoznika koji koriste BAS usluge ne koristi savske mostove.

Još jedna neoprezna odluka vlasti Beograda, koja je i danas na snazi, jeste da pored BAS stanice dozvoli postojanje još 21 autobuskog stajališta koje se poklapa sa BAS-ovim, gde su prevoznici dobili mogućnost da primaju putnike. Do 2003. je za međumesni saobraćaj bilo zabranjeno primati putnike van stanica i na stajalištima GSP-a, a zatim je dozvoljena i ta mogućnost. Pored lošeg uticaja na poslovanje BAS-a, ovakva dozvola pre svega pogoršava sveukupnu bezbednost saobraćaja i nema nikakvu ekonomsku logiku.

Osnovni razlog stajanja privatnih auto-prevoznika van stanica i stajališta za koja ne poseduju dozvolu je izbegavanje plaćanja rente, a samim tim i poreza državi. Stoga, takva odluka vlasti posebno čudi.

Gde stajališta nisu bezbedna?

- Najveći problem postoji na stajalištima Autokomanda i Sava Centar, gde je zbog gustog gradskog saobraćaja veoma nebezbedno za prijem i istovar putnika. Za pomenuto 21 stajalište privatni prevoznici uglavnom nemaju dozvolu ili bolje reći svega 15% njih imaju dozvolu, što znači da svaki sedmi autobus ima prava da stane na stajalište i da primi putnike.

Primera radi, kod Centra "Sava" polaze svakog dana 242 autobusa, a formalno ima pravo samo njih 37. Tako je Beograd poligon sive ekonomije, jer niko ne vrši inspekcijski nadzor. Na skoro svim mestima u gradu primaju putnike, čak i za veoma udaljene evropske zemlje. Prema našim procenama, oko 35 do 40% putnika se primi van stanica.

Zar ipak autobuska stanica ne bi trebalo da se iseli iz centra grada?

- Priča oko zauzimanja Savskog amfiteatra ne stoji, jer je to prostor od 80 hektara, a mi zauzimamo samo 3% tog prostora. Ako tom logikom idemo, najpre treba iseliti železnicu i preduzeća koja tu posluju na velikom delu prostora Savskog amfiteatra. Zvaničan stav BAS-a je da saobraćajni stručnjaci, a ne političari, treba da urade novu studiju izvodljivosti, koja će pre svega voditi računa o interesima putnika.

Na kome su inspekcijski poslovi?

- Nadzor treba da vrši Republička saobraćajna inspekcija koja je u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu. Iako grad Beograd ima svoju saobraćaju inspekciju koja je brojnija od republičke, nisu nadležni za međumesni saobraćaj što je svojevrstan apsurd, jer smo mi Beogradska autobuska stanica. BAS ima prihod od 9% od svake prodate karte, što za sve usluge koje pruža nije velika stavka za prevoznike, posebno ako se uzme u obzir da mi imamo najsavremeniji sistem za prodaju karata i radimo 24 sata svakog dana u godini.

Da li ste monopolisti?

- Nismo monopolisti i nije problem biti dominantan na tržištu. Kažnjiva je samo zloupotreba položaja, što nikad nije bio slučaj u poslovanju BAS-a. U Srbiji ima 130 autobuskih stanica i sve su jedine u svom mestu, što bi značilo da imaju monopolski položaj.

Na osnovu čega se utvrđuje visina naplate staničnih usluga?

- U 2008. godini je završen proces kategorizacije autobuskih stanica i to svih 130 koliko ih ima u Srbiji. Ovaj proces je trajao skoro dve godine i konačno smo ga završili. Donet je akt "Opšti uslovi poslovanja autobuskih stanica" kojim je utvrđeno 16 kriterijuma koje svaka stanica mora da ispuni i 15 koji nisu obavezujući. Na osnovu tih kriterijuma, stanice se razvrstavaju u četiri kategorije. BAS je ispunio 98,31% tih kriterijuma, a od kategorije zavisi mogućnost visine naplaćivanja staničnih usluga.

poziv na pretplatu - magazin "Biznis" (www.biznisnovine.com)