(BIZNIS) Umberto Vatani, predsednik italijanskog Instituta za spoljnu trgovinu - Srbiji je mesto u Evropskoj uniji

(Umberto Vatani)

Više od 60% naočara u svetu proizvode italijanske firme, u svakom mobilnom telefonu 10 do 11 komponenti izrađeno je na Siciliji, po proizvodnji nameštaja i mašina i alata Italija je u samom vrhu svetskih proizvođača, o modi, visokoj i "pret-a-porte", i da se ne govori...

Ovo su samo neki među mnogobrojnim, koliko zanimljivim, toliko i impresivnim, detaljima koje je u utorak (14. oktobar 2008. godine), obraćajući se novinarima u Palati Italije, povodom prezentacije projekta italijanske vlade "Obuka i tehnička pomoć javnim upravama na Balkanu", izneo ambasador Umberto Vatani, predsednik Instituta za spoljnu trgovinu, institucije koja širom planete, na svim kontinentima, u 86 zemalja, ima čak 117 svojih kancelarija.

Ambasador Vatani, koji već decenijama važi za možda najsrećnijeg džokera italijanske diplomatije, posebno je govorio o značaju koji njegova zemlja pridaje balkanskom regionu i, naravno, Srbiji. Zagovornik je ideje da Srbija što pre uđe u Evropsku uniju, ali ističe i da je to dobro poznat stav i zvaničnog Rima.

Vi ste na čelu institucije koja krči put italijanskim privrednicima kako bi oni lakše doprli do stranih tržišta. Kako Institut za spoljnu trgovinu funkcioniše?

- Pošto u Italiji ima oko 4,5 miliona preduzeća, među njima najviše malih i srednjih, posao Instituta je ne da stvara, nego da lomi led. Skraćenica našeg instituta je ICE, pa bi se, čitajući to na engleskom, moglo shvatiti da je reč o ledu, a u pitanju je razbijanje leda. Šalu na stranu, ICE je institucija u službi domaćih, ali i stranih privrednika, kojima se pružaju razne informacije, zatim saveti i neophodna uputstva, pronalaze partneri za saradnju. ICE na razne načine promoviše italijansku privredu, njen potencijal i njene stvarne mogućnosti, ali isto tako u zemljama u kojima je prisutan italijanske privrednike informiše o stanju na terenu.

Kakva su dosadašnja iskustva u takvom načinu aktivnosti kancelarija ICE širom sveta?

- Veoma dobra. To se najbolje može videti u Srbiji. Gotovo svi poslovi oko dvesta italijanskih firmi koje operišu u Srbiji, ne računajući "Fiat" i druge grupacije koje s njim dolaze ("Iveco" i "Magneti Marelli"), ovde su stigli posredstvom ICE. Te firme ostvaruju godišnji obrt od 2,4 milijarde EUR i zapošljavaju 18.000 ljudi.

Dugo očekivanu, dosad najznačajniju stranu investiciju, čija je vrednost oko 800 mil EUR, u Srbiju je doneo "Fiat". Međutim, i pre dolaska torinske automobilske kompanije, u Srbiji je bilo poprilično italijanskih investicija, zar ne?

- Svakako. Ne treba zaboraviti da je Italija i dosad, sa oko 800 mil EUR investiranog kapitala, među prvih pet investitora u Srbiji. Sa investicijama banaka Intesa i Sanpaolo Imi (koje su, pojedinačno, obe bile prisutne na srpskom tržištu pre spajanja u jednu banku), a zatim UniCredita i Findomestic banke, italijanske banke danas zauzimaju oko 25% srpskog bankarskog tržišta. Slično je i kada je reč o kompanijama iz sektora osiguranja."Generali group" i "Fondiaria SAI" danas u Srbiji kontrolišu oko 44% sektora osiguranja.

Kao podršku malim i srednjim preduzećima u Srbiji, italijanska vlada je 2005. godine pokrenula kreditnu liniju od 32,25 mil EUR, namenjenu kupovini italijanske opreme pod posebno povoljnim uslovima. Ovi fondovi su iscrpljeni za manje od tri godine, pa je italijanska vlada odmah odobrila drugu kreditnu liniju od 30 mil EUR. Osim malih i srednjih preduzeća, ovaj vid finansiranja mogu da koriste i opštine i komunalna preduzeća.

Hoće li i "Italfer", inženjerska firma Državne železnice nešto raditi u Srbiji?

- "Italfer" je nedavno pobedio na dva značajna tendera Evropske agencije za razvoj (fond CARDS): projekat za izgradnju novog železničkog mosta "Žeželj" u Novom Sadu i priprema master plan sektora saobraćaja Vlade Srbije do 2025. godine.

Zadovoljni ste zbog dolaska "Fiata" u Srbiju?

- Nije u pitanju samo "Fiat" i samo proizvodnja velikog broja putničkih vozila, namenjenih prevashodno izvozu. Tu je i "Iveco", iz "Grupe Fiat", ali i "Magneti Marelli". Ukupna vrednost ove dve investicije treba da bude oko 240 mil EUR.

U Beogradu je, zajedno sa gospodinom Vatanijem, boravio još jedan bard italijanske diplomatije, Bruno Botai. Obojica su, inače, jedno vreme bili generalni sekretari u Farnezini (italijanskom Ministarstvu spoljnih poslova). Ambasador Botai je prvi čovek poznatog Instituta "Dante Alighieri", a u Beograd je došao, takođe, povodom projekta "Obuka i tehnička pomoć javnim upravama na Balkanu", pošto se i pomenuti institut uključio u italijanski privredni pohod na Srbiju. Veliko prisustvo italijanskih firmi u Srbiji zahteva, smatraju ambasadori Vatani i Botai, i odgovarajuću "govornu italijanizaciju", promovisanje italijanskog jezika na ovim prostorima i italijanske kulture uopšte.

Njima je poznato da su Kragujevčani poslednjih meseci pokazali veliko interesovanje za učenje italijanskog jezika, pa su u Beograd stigli sa ponudom odgovarajućih rešenja za ovo pitanje. "Dante Alighieri" će angažovati svoje profesore za držanje kurseva italijanskog jezika, ne samo u Kragujevcu, nego i u drugim srpskim gradovima.

Poziv na pretplatu na BIZNIS na www.biznisnovine.com