Radiša Pljakić, tvorac "Žute ose" da li znate koliko je fantastičnih projekata ovaj čovek realizovao ?

Radiša Pljakić (Foto: lična arhiva)

Kada se rodio, 1940. godine u selu Kamenica kod Kragujevca, u čestitoj, slavnoj i domaćinskoj kući Pljakića, malo ko je mogao da posmisli, bez obzira na to što su mu svi u porodici oduvek bili vredni, radni, marljivi ali i poznati ratnici i junaci, da će Radiša postati jedan od najboljih, u mnogo čemu i najbolji.... na svetu.

Godine koje su bile pred njim nisu mu uvek bile naklonjene. Po završenoj osnovnoj školi u Kamenici i Barama, padine Rudnika, čija ga slika nikada nije napustila, zamenio je školovanjem u Kraljevu, gde, za jednog srednjoškolca već pokazuje značajno razumevanje problema poljoprivrede i dalje vidi od drugih.

Želja za školovanjem, sticanjem znanja i ljubav prema plodnoj zemlji i njenim plodovima vodi ga u Zemun gde, kao jedan od najboljih, završava Poljoprivredni fakultet. Bilo je to 1964. godine, kada su svi očekivali da će u njemu prevladati bezbrojni pozivi da ostane na fakultetu i bavi se naučnim radom.

Rešio je suprotno, sledeći svoje snove, vraća se u rodni kraj i počinje priprvanički staž u poljoprivrednom kombinatu Gornja Gruža u Vraćevšnici. Tu mladi inženjer poljoprivrede beleži izuzetne rezultate i kombinat postaje jedan od najvećih u Srbiji.

U rodnoj Kamenici, slična oranizacija pravi gubitak. Radiša to nije prihvatao, pa preuzima rukovođenje i za dve godine od gubitaša pred gašenjem, pravi jedno od najuglednijih poljoprivrednih dobara u zemlji.

Ne uklapajući se u socijalistički, samoupravni sistem brzinom postizanja rezultata, iskazanim menadžerstvom i kvalitetima prinuđen je da otpočne sopstveni biznis i kao pionir u preduzetništvu 1970 godine, u rodnoj Kamenici osniva "Miloduh".

Narednih deset godina rađala se priča o ovoj kompaniji koja danas predstavlja legendu.

Na miloduhovoj plantaži sa 28 hektara sakupljane su tone lekovitog bilja i radila je destilacija etarskih ulja. Proizvodnja rakije obeležila je ovaj kraj zlantnim slovima na karti sveta proizvođača alkoholnih pića. "Lincura", "Hajdučića", "Zlatica", "Ranka" zaradile su 26 zlatnih medalja i nebrojano statua zlatnog pobednika Beograda za kvalitet.

Ambalažu i recepte stvorio je sam, a u svojoj oblasti "Miloduh" je postao najkumulatinije preduzeće u staroj Jugoslaviji.

Stvarajući brend kakavog do tada na ovim prostorima nije bilo stvorio je i nove neprilike. Naime, Radišu Pljakića, čoveka neslućenih potencijala, rukovodstvo proglašava tehnomenadžerom, pa je tako ono što nam danas toliko treba, u godinama iza nas, sistem proglašavao nepoželjnim.

Razočaran i uvređen, 1978 godine napušta "Miloduh" i postaje viši savetnik za ishranu u Republičkom zavodu za ekonomiku domaćinstva Srbije.

Od tada, pa sve do 1983. godine, sa ovog mesta beleži nezapamćene rezultate.

Sarađuje sa "Mirnom" iz Rovinja, a na projektu Radiše Pljakića, ovaj poznati proizvođač dobija prvi znak kvaliteta Unicefa za dečiju hranu, dok zlatne medalje za kvalitet u zemlji i svetu za proizvod "Fiš bi" verovatno nije ni moguće izbrojati. Danas je to simbol Mirne iz Rovinja, po kome je prepoznaje ceo svet.

Za ovog proizvođača uradio je i program "četiri začina" od lekovitog i aromatskog bilja koje ni danas nije prevaziđen.

"Primorka" iz Bara po Pljakićevom receptu proizvela je osvežavajuće piće "Ambroz" i "Hajtonik". I dalje su bez premca.

Program začina za domaćinstvo preuzela je "Droga" Portorož ime koje svi veoma dobro znamo.

Pakcentar u Ćupriji i celokupni program proizvodnje danas je temelj AIK Ćuprije.

Prvi na svetu proizveo je paštetu od pečuraka, a danas je pravi "Takovo" iz Gornjeg Milanovca.

Bukovička banja u Aranđelovcu i danas proizvodi progam osvežavajućih pića od lekovitog bilja nastalog iz tog perioda.

Često nismo i svesni koliko se puta svakodnevno susrećemo sa proizvodima koje je svojim umećem i znanjem primamljivim za naše trpeze učinio upravo Radiša Pljakić.

Krajem 1984. godine, hrabro kao njegov predak vojvoda Pljakić, koji je rudnički kraj oslobodio od turskog terora, uhvatio se u koštac sa glomaznim birokratskim aparatom i rešio da u umornu i nestabilnu srpsku privredu uvede nešto sasvim novo, do tada praktično neviđeno.

Januara 1985. godine u porodičnoj kući počinje proizvodnju svojih stručnih autorskih dela u ovkiru novoosnovane zanatske radnje "Flores". Danas, zna da kaže da je pečenje rakije nešto što za Šumadinca ima gotovo mitski karakter. Upravo dozu mitskog, tradicionalnog i pre svega prirodnog, uspeo je da prožme najmodernijom tehnologijom. U podrumu svoga oca stvorio je "Žutu osu", "Drozd", "Žutu lincuru", "Srpsku lozu", "Belu osu" ... Ako bi neko želeo da pobroji sve svetske, evropske i domaće zlatne medalje za kvalitet, dizajn ambalaže, priznjanja za razvoj tehnologiju, savetujemo da to ne čini ... za to su potrebni sati.

Ipak, "Žuta osa" se izdvaja. Valja reći da je ova rakija jedini srspki, nekada jugoslovenski proizvod koji je u potpunosti zaštićen patent u SAD. U svetu je poznat kao vodeća šljivovica po kvalitetu na celokupnom tržištu.

Ređamo deo nagrada od kojih je možda najzačajnija:

- zlatna medalja "Eureka" u Briselu od 1990 godine.

- zlatna medalja evropskog instituta za promocije I.C.E.P.E.C. i svrstavanje u "de luxe" proizvode.

- zlatna medalja "Mond Selection" 1996, u Briselu,

- zlatna medalja na izložbi Istok-Zapad 1997.

- Zlatni Arhimed 1998. godine na Kipru i naredne godine u Moskvi,

- zlatna povelja Evropske komore za razvoj i doprinos evropske tehnologije, i tako u nedogled.

Svojevrsna kruna dugogodišnjeg radišinog uspešnog poslovanja je svetski oskar iz 1999. godine, kojim je Radiša Pljakić nagrađen od Evropskog instituta za promocije i razvoj nauke u Briselu, kao čovek koji u svom stručnom radu sa najvećim brojem novih rešenja u oblasti proizvodnje alkoholnih pića posebno obeležio 20 vek.

Potvrdu oskara iz 1999. godine radiša dobija priznanje zlatnog ordena za dopirnos evropske civilazacije u Briselu 2003.godine

Treba napomenuti da je ovo priznanje koje se dodeljuje jednom u tri godine pre gospodina Radiše Pljakića, dobio američki predsednik Džimi Karter i španski kralj Huan Karlos.

Radiša i Miomir Pljakić (Foto: lična arhiva)

"Flores" od svetske asocijacije proizvodjača ima titulu "Good will" , oznaku da spada u kategoriju preduzeća sa kojima je poželjno sarađivati. Konačno ne izostaju i satisfakcije kod kuće.

Redovni je član jugoslovenske inžinjerske akademije.

Regionalna privredna komora kragujevac je prepoznala preduzetnički duh Radiše Pljakića a vrednujući njegove privredne rezultate i pionirski pohod u privatnom biznisu i predložila ga za prvog dobitnika prestižne nagrade "Prvoslav Raković".

Dana 25. septrembra 2008. godine u Regionalnoj privrednoj komori Kragujevac priređena je svečanost povodom odlaska u penziju gospodina Radiše Pljakića, vlasnika i osnivača preduzeća FLORES Kragujevac. Svečanosti su prisustvovali privrednici, predstavnici lokalnih uprava, njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski gosopdin Jovan.