Jelena Matić, rukovodilac Centra za projektovanje i dizajn enterijera i nameštaja Šumarskog fakulteta - Uvek postoji prostor za još jednu stolicu

(Jelena Matić) Neverovatna energija, pristup radu, inovacije i mašta doprineli su da radovi studenata beogradskog Šumarskog fakulteta dobiju priznanja i nagrade, kako domaće, tako i svetske javnosti. Njihove kreacije okupirale su pažnju na vodećim evropskim sajmovima. O radovima su pisali čuveni dizajnerski časopisi "Icon" i "Frame", a na sajmu u Milanu bili su jedini štand u paviljonu koji je televizija RAI 2 snimila uživo.

Ovi kreativni mladi ljudi okupljeni su oko Centra za projektovanje i dizajn enterijera i nameštaja Šumarskog fakulteta u Beogradu, koji vodi vanredni profesor Jelena Matić.

Jelena Matić je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna, kao i na Šumarskom fakultetu. Magistarski rad odbranila je na Univerzitetu umetnosti i dizajna "Burg Giebichenstein" u Nemačkoj. Iako je karijeru mogla da gradi u inostranstvu, odlučila se za Srbiju.

Centar je baza za dodatno obrazovanje i praktičnu obuku nove generacije projektanata nameštaja, bavi se promocijom radova studenata u zemlji i inostranstvu, organizuje učestvovanje na domaćim i međunarodnim studentskim radionicama, a povezuje i mlade stručnjake i proizvođače nameštaja.

Ono što privlači toliku pažnju je koncept rada Centra koji je specifičan i jedinstven u globalnim razmerama, kaže za eKapiju Jelena Matić.

- Zbog našeg pristupa radu i ogromnog entuzijazma, gde god da se pojavimo mi smo veoma atraktivni i zanimljivi, a posebno jer se taj koncept slabo razvija na fakultetima. U pitanju je filozofija koja nameštaju pristupa sa šireg aspekta – pokušava da odgovori na potrebu korisnika kreirajući komade koji se jednostavno prave, od dostupnih materijala, sa što manje škarta, uz izuzetno visoke ekološke komponente, sa jednostavnim pristupom u deponovanju kada taj komad završi svoj životni vek. To je ideal kome težimo.

- Neke naše komade su otkupile strane kompanije i uvrstile ih u svoju proizvodnju. Kompanija Simpo je 2010. godine otkupila 4 rada, a naši komadi su se našli u proizvodnji i drugih firmi. To je veliki uspeh, ali je za nas to indirektni cilj. Glavna vodilja programa je da motivišemo mladog čoveka da radi, da ga ohrabrimo i da mu damo podršku da bude kreativan, vredan, ponosan. Sve ono što mlad čovek treba da bude. Da ga uverimo da ima prostora za njega. Iako na svetu postoji milion modela stolica, ovo društvo čeka još jednu – tvoju.

- Mi nismo dizajneri, ali naši studenti jako dobro poznaju proizvodnju i znaju šta je sa ekonomske tačke gledišta isplativo i realno. Naši proizvodi imaju estetsku vrednost, ali je, ipak, fokus na načinu proizvodnje – šta je lakše, ekonomičnije, sa što manje škarta... Sva rešenja prvo polaze od toga koliko je nešto ekonomično, koja je vrsta materijala i koliko je on dostupan... Da li imamo potrebnu tehnologiju? Kreirali smo stolicu koja je urađena od samo jednog elementa. Dali smo čamovom drvetu vrednost koju svi priželjkuju.

Nama su najvažnije dve stvari - prvo da rešenje bude maksimalno ekonomično, a drugo da damo kvalitet samom korisniku.

- Korisnik nije samo izvor prihoda. Istražujemo njegove potrebe koje se stalno menjaju. Pitamo se koji su to zahtevi na koje još niko nije odgovorio. Sve to je rezultiralo velikim brojem komada koji "saosećaju" sa korisnikom. Imamo veliki broj multifunkcionalnih proizvoda, proizvoda na sklapanje i rasklapanje.

Recimo, šta treba mami koja želi da uspava svoje dete - da li može da sedi u stolici za ljuljanje i da istovremeno ljulja kolevku dok su joj ruke slobodne?

Istraživali smo šta sve postoji na tim poljima i koja su rešenja, a na našem fakultetu opremili smo jednu učionicu gde smo svaki komad osmislili i proizveli. Stolice se, na primer, kače na stolove i izdignute su od poda. Zašto je to važno? Zbog higijene, jer je čistačicama pojednostavljen i ubrzan rad. Ne moraju da pomeraju svaki komad posebno.

Nadalje, kada kreiramo kuhinju, moramo da se pitamo da li je domaćica levoruka ili desnoruka, da li je izrazito niskog ili visokog rasta, itd.

- Bavili smo se pitanjem osoba sa posebnim potrebama. Kako napraviti proizvod koji ih ne isključuje, već mogu da ga koriste svi. Sa druge strane, razmišljali smo o tome i da uposlimo osobe sa posebnim potrebama, šta to oni mogu da rade bolje, koje veštine imaju i gde mogu da budu efikasniji. Daću primer posude za odlaganje stvari koja ima veliki broj slojeva koji se uklapaju. Osobe koje dobro vide moraju da mere svaki deo, što je dug proces i ima prostora za greške. Slabovide osobe to rade na osnovu čula dodira i tu nema grešaka.

- Važna tema o kojoj razmišljamo je da naš proizvod nema ostatka iz proizvodnje, kao i da iskoristimo ostatke koje odlažu druge kompanije. Sarađivali smo sa Tarkettom, koji u proizvodnji podova ima ostatak od visokokvalitetnog drveta. Mi smo od toga napravili desetine interesantnih proizvoda.

Dalje, nameštaj koji mi kreiramo mora biti i pogodan za lako deponovanje. Po nekim pravilima, kada bacate u smeće nepotreban nameštaj, trebalo bi da se odvoje svi delovi – drvo, metal plastika... Naš cilj je da to odlaganje bude što jednostavnije.

- Pripremamo se za Sajam nameštaja u Beogradu. Izlagaćemo školski program, napravićemo mini učionicu. Fakultet se pojavljuje kao proizvođač, što znači da su proizvodi dostupni i da ih, recimo, neka škola stranih jezika može sebi priuštiti.

- Ranije se veći deo života provodio u istom prostoru. Danas je mobilnost veoma izražena. Dalje, ljudi ne kupuju nameštaj za dug period, već unapred znaju da će ga menjati. Korisnici prelaze stepenice na društvenoj lestvici i traže nameštaj koji odgovara njihovom statusu. To su samo neki od razloga zbog kojih se nameštaj danas češće zamenjuje nego ranije.

Uvek na svojim predavanjima naglašavam studentima da se ne školuju da rade narednih godinu dana. Oni bi u ovoj industriji trebalo da dočekaju penziju. To znači da će doživeti ozbiljne pomake, tako da moraju biti spremni ne samo da primenjuju znanja, već i principe. Važno je da budu spremni na sve promene koje će doći. Znanje je nešto što se stalno širi i razvija, ali principi - da su odgovorni prema poslu, korisniku i životnoj sredini, moraju biti stalni. Zato mi i imamo veliki broj kompanija koje nam pomažu i koje shvataju koliko je važno pomoći mladim ljudima u toku školovanja. Koliko je važno da shvate da pošten rad, predanost i iskrenost na kraju donose i profit.