(Biznis)Petar Ivković, menadžer razvoja "Costa Coffee" - sve više Srba prelazi s turske kafe na espresso

(Petar Ivković)

Oko 85% konzumacije kafe u Srbiji svodi se na tursku kafu. Međutim, taj procenat konstantno pada. Sve više je zastupljena espresso kafa. Upravo to je adut "Costa" kafe, koja se oslanja na kvalitet svog espressa, njegovu autentičnost za koju su zaslužni pažljivo izabrane vrste kafe, kontrola zrna i tradicionalno prženje koje traje tri puta duže od uobičajenog, rekao je Petar Ivković, menadžer razvoja "Costa Coffee".

Lanac "Costa Coffe" je prisutan na srpskom tržištu nepunih godinu dana. Ova franšiza realizovana je preko "Delta sporta", a taj lanac u svetu postoji u 22 zemlje.

Po čemu se lanac "Costa Coffe" razlikuje od ostalih sličnih?

- Kao međunarodni lanac i kao franšiza, "Costa coffee" je specifičan na našem tržištu. Razlikuje se od ostalih lanaca po italijanskom poreklu, koje se pre svega ogleda u strogoj kontroli kvaliteta espresso kafe. Kontrola espressa vrši se od samog uzgoja zrna do finalnog proizvoda. Ta kontrola se obavlja već više od 35 godina, a ceo posao pokrenula su braća "Costa", Italijani koji su živeli u Londonu. Danas "Costa" ima preko 1.000 objekata u 22 zemlje. Specifično je da su naše recepture različite od lokalnih konkurenata, pa tako, recimo, kapućino pravimo od duplog espresa i mleka, što niko drugi ne radi.

Koje vrste kafe koristi "Costa Coffee" i odakle ih uvozi?

- To je poslovna tajna. Ono što mogu reći je da je reč o šest vrsta "arabike" i jedne vrste "robusta" zrna. Odakle se ubiraju, to je tajna, ali se, u svakom slučaju, vrši kontrola zrna, dok se proces prženja kafe obavlja u pržionici u Londonu. Prženje se vrši na tradicionalni italijanski način, što znači da se kafa prži od 18 do 22 minuta, dok ostali globalni konkurenti to rade za šest minuta. Iz Londona se kafa distribuira u "Costa" objekte širom sveta.

Kako ocenjujete tržište u Srbiji? Koliko je ono zahvalno za ovakav biznis?

- Naši partneri koji su pokrenuli franšizu, prepoznali su veliki potencijal na srpskom tržištu. Naš dosadašnji razvoj to i pokazuje, jer se jako brzo širimo. Trenutno imamo 13 objekata, od toga je 12 u Srbiji i jedan u Crnoj Gori. "Costa" će taj potencijal koristiti sve dok se ovde ne pojave i ostali globalni konkurenti, kao što je recimo "Starbax".

Šta mislite o domaćoj konkurenciji?

- Ne bih izdvajao nikoga posebno. Sigurno je da su se našom ekspanzijom pojavili neki novi investitori, koji su samu ideju kafeterije počeli da eksploatišu i stvaraju nove lance.

Odakle ideja da se "Costa Coffee" dovede u Srbiju?

- Ideja je potekla od našeg generalnog direktora Gorana Karića i njegove želje da na tržište Srbije i Beograda dovede deo jednog globalnog trenda, koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih eskalirao najpre u Americi, a zatim se preko Engleske proširio po celom svetu. "Delta sport" je pravog partnera videlo u "Costi".

Da li ste nailazili na neke zakonske ili proceduralne teškoće, s obzirom na to da je to jedna od glavnih zamerki na ovdašnji poslovni ambijent?

- "Delta sport" je kao domaća kompanija dobro upoznata sa faktorima koji su prisutni na domaćem tržištu i kao najjača kompanija u maloprodajnom sektoru, svesna je svih poteškoća. Sa njima se borimo kao i svi ostali, s tim što je naša želja veća nego želja drugih i spremniji smo da preuzmemo rizik. Svako tržište je u suštini podjednako "teško", od cena do administracije. Mislim da su za određene strane brendove proceduralne i zakonske prepreke samo izgovor da ne dođu na neko tržište.

Kakvi su dalji planovi u vezi sa širenjem "Costa Coffee" u Srbiji?

- Do kraja godine očekujemo da dođemo do cifre od 15 lokacija u Srbiji i dve lokacije u Crnoj Gori. Kada bude otvoren "Delta City" u Podgorici, biće otvoren i novi "Costa Coffee", na vrlo atraktivnoj lokaciji. Tokom 2009. nastavićemo istim ritmom, kako bismo što pre došli do cifre od 35 objekata, a onda ćemo sa partnerima razmotriti koliki je još kapacitet za dalje napredovanje. U petogodišnjem planu definisan je broj od 50 objekata.

Kakva je poslovna politika prema zaposlenima? Postoje li neke specifične obuke i treninzi?

- U toku je "Barisa" kurs, a u septembru će u Beogradu biti otvorena "Costa" akademija, u kojoj će na viši nivo biti podignuta obuka zaposlenih koja se, inače, već obavlja u svim kafeterijama. Proces obuke u proseku traje oko tri meseca.

Koliko je u Srbiji zastupljena kultura ispijanja kafe?

- Naša istraživanja su pokazala da se oko 85 odsto konzumacije kafe svodi na tursku kafu. Međutim, taj procenat konstantno pada. Sve više ljudi se okreće espresso kafi, a na to ima uticaja činjenica da su nam bliski Italija i italijanski mentalitet. Sada već i neke domaće kompanije, koje uglavnom proizvode tursku kafu, prepoznaju potrebu da budu prisutne i u proizvodnji i prodaji espreso kafe.

Da li je do sada neko od njih pokazao potencijal i želju da sarađuje sa vama? Da li je "Costa" uopšte zainteresovana za takvu saradnju?

- Postojala su takva interesovanja, ali mi nemamo mogućnosti da ostvarimo saradnju, zato što je najveća snaga "Costa Coffee " upravo u činjenici da se oslanjamo na "costa" espresso kafu i njen kvalitet, dakle, na nešto što je potpuno autentično.

Kakva je situacija u pogledu širenja u regionu?

- Po ugovoru smo obavezni da otvaramo po dva objekta godišnje, ali smo već premašivali te obaveze, tako da ćemo i dalje nastaviti tim tempom. Iako postoje neki dugoročni planovi za širenje u regionu, planovi za 2008. i 2009. godinu vezani su isključivo za Srbiju i Crnu Goru.

Koliko su zadovoljni vaši partneri poslovanjem "Costa Coffee" u Srbiji?

- Oni su pokazali veliko zadovoljstvo prvenstveno našim asortimanom hrane, koji je vrlo sličan onom u Engleskoj. Trenutno je najpopularniji čokoladni kolač "mafin", što i nije iznenađenje, jer je taj kolač popularan u mnogim drugim zemljama, ali je veliko iznenađenje bilo to što je od napitaka dugo bila najpopularnija "moka", što je izuzetak u odnosu na sva ostala tržišta.

Koliki je godišnji obrt "Costa" u Srbiji?

- U ovom trenutku to ne mogu da kažem, jer godina još nije zatvorena. Trenutno ispunjavamo očekivanja u pogledu predviđenih prihoda.

Poziv na pretplatu na Biznis www.biznisnovine.com