Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Srbije - ko hoće da bira mora da plati

(Tomica Milosavljević)

Mada je do startovanja "večernjih klinika" u kojima će državni lekari pružati vanstandardne usluge, pod krovom državnih ustanova i van redovnog radnog vremena, ostalo još četiri meseca, u medicinskim krugovima to je i dalje tema oko koje "ukrštaju koplja" medicinski poslenici iz državnog i privatnog sektora. O tome kako će ubuduće biti organizovan dopunski rad lekara, mehanizmima kojim će se sprečavati zluoupotrebe lekara, kao i efektima predstojećih promena u lečenju pacijenata, za "Danas" govori prof. dr Tomica Milosavljević, srpski ministar zdravlja.

Deo stručne javnosti nezadovoljan je zakonskim rešenjem kojim se dopunski rad premešta iz privatnih u državne ustanove?

- Dopunski rad ne postoji nigde osim u zdravstvu, a definisan je kao mogućnost da lekari koji rade puno radno vreme u državnoj ustanovi rade kao konsultanti u jednoj privatnoj ustanovi. Reč je, zapravo, o primeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je donet 10. decembra 2005. godine, posle velike javne rasprave i obimnih diskusija koje su trajale dve i po godine. Tada je rečeno da je to prelazno rešenje i da će trajati tri godine, posle čega će dopunski rad biti ukinut u toj privatnoj, a moći da se nastavi u u stanovama državnog vlasništva.
Da nema dopunskog rada, u državnim ustanovama bilo bi nemoguće lečiti ljude iz Makedonije, Crne Gore, Bosne, strance, ljude koji se budu dobrovoljno dodatno osiguravali. Glavni cilj je veća bezbednost za pacijenta i čuvanje matičnih ustanova od toga da budu osiromašene za najbolje kadrove. Drugi cilj je da se deo zarade na tržištu zdravstvenih usluga vrati kućama u kojima su ljudi stekli iskustvo i ime, ali i jačanje konkurentnosti. Ukoliko neko želi da nastavi da radi u privatnoj ustanovi i posle 10. decembra, onda to neće moći kroz dopunski rad, ali uz saglasnost poslodavca, lekar može da sklopi ugovor sa drugom zdravstvenom ustanovom i da podeli radno vreme.

Kada građani mogu da očekuju uvođenje dopunskog i dodatnog osiguranja?

- Do polovine septembra u Službenom listu biće objavljena Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. U njoj će biti definisano privatno dodatno osiguranje, kao i dopunsko, dodatno i paralelno osiguranje koje će moći da organizuje privatni osiguravač ili Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Jedan paket osiguranja biće na primer, namenjen oslobađanju od participacije. Građani će moći da se osiguraju za neku uslugu, tako da mogu bez uputa da idu na pregled. Takva osiguranja praktično su predmet dopunskog rada. To postoji u svim zemljama Evrope.

Najavili ste i bolju kontrolu tokova novca u zdravstvu?

- Ministarstvo zdravlja je još u startu uvođenja PDV iniciralo fiskalizaciju usluga u zdravstvu, bile one privatne ili državne. Tada je propis "napravio" izuzetak za zdravstvo, advokaturu i turističke agencije. Mislimo da su se stekli uslovi da se ova oblast reguliše tako što će se učiniti ozbiljnija legalizacija tokova novca. Ako na hiljadu mesta radi po jedan jedini konsultant i dnevno obavi jedan pregled, godišnje to vredi na tržištu 12 miliona evra, koliko iznosi ukupni budžet Ministarstva zdravlja za sve ustanove u Srbiji za opremu i infrastrukturu. Prema tome, deo novca koji se zaradi dopunskim radom treba da bude uložen u podizanje nivoa usluga zdravstvenog sistema na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Kako ćete sprečiti zloupotrebe?

- Nikada sam neću moći da sprečim zloupotrebe! Njih će sprečiti pre svega donošenje veoma preciznih procedura. Jedna od njih je plan ustanove za dopunski rad koja, pre nego što sklopi ugovor sa svojim doktorom, mora da dobije saglasnost Ministarstva zdravlja. Ako ustanova predvidi da pusti doktora dva sata svaki dan, da podeli radno vreme, ministarstvo će biti korektiv i reći da to može da se obavi jedino ako se poštuje tehnološki krug, a to znači da od pet dana u nedelji, na primer, jedan dan radi na drugom mestu. Slično je i sa dopunskim radom.

Lekari u državnom sektoru ovim rešenjem su, čini se, privilegovani, jer ne moraju da misle da li će biti plaćena struja, prostor, oprema, osoblje..., a cene usluga biće tržišne. Nije li ovo, na neki način, udar na privatni sektor?

- Za onog ko je osnovao privatnu ordinaciju sopstvenim radom, ovo rešenje će uvek biti prihvatljivo, jer zavodi red i smanjuje konkurenciju profesora koji su do juče dolazili u privatne ustanove osnovane samo da budu agencije, uz angažovanje 50 konsultanata. Na godišnjem nivou, od jednog pregleda jednog konsultanta u jednom danu, ostvaruje se godišnja zarada od oko 12 miliona evra, ne računajući ultrazvuk, endoskopiju, pobačaje, operacije, intervencije. To je tržište usluga koje se plaćaju. Očekujem da sve više usluga bude pokriveno dobrovoljnim dodatnim osiguranjem, a da ne mora da se plaća iz džepa. Smatram da nije dobro rešenje da neko osnuje privatnu kliniku sa 50 konsultanata, koristi njihove usluge i ostvaruje veliki profit. Bilo bi fer da se deo tog profita vrati ustanovi.

Zašto je važno da dopunski rad postoji u državnoj ustanovi?

- Ako bi, recimo, kragujevački "Fiat" zaposlio 5.000 Italijana i privatno italijansko osiguranje htelo da sklopi ugovor sa efikasnom bolnicom u tom gradu, bez uvođenja dopunskog rada Klinički centar ispao bi iz trke. Zar bi trebalo da celo tržište dopunskih dodatnih dobrovoljnih usluga poklonimo jednom delu zaposlenih? Naravno da ne. Zato će se na tržištu dobrovoljnog osiguranja pojaviti državna ustanova sa svojim dopunskim uslugama koje može da pruži tako da ne remeti redovni rad i hitne intervencije. Naravno, privatne ustanove će kod fonda zdravstvenog osiguranja dobijati ugovore ako vrede. U ovom trenutku šest privatnih kuća pruža usluge vantelesne oplodnje i samo tri državne. Ima i primera da privatnik sklopi ugovor sa državnom kućom i tamo radi neku intervenciju. Ugledan kardiolog, koji je dao otkaz sa mesta profesora univerziteta, otišao je u privatnike i ima ugovor sa jednim KBC da svake nedelje u određeno vreme uradi kateterizaciju srca.

Može li privatni sektor da pruži uslugu za Fond i u oblasti obaveznog osiguranja?

- Da. U magnetu, skeneru, barokomori, dijalizi... Ako bi sutra neki privatni lekar ponudio kardiohirurgiju ili intervencije na otvorenom srcu, dobio bi ugovor sa Fondom, zato što je to potrebno. Na što nije potrebno ne možemo arčiti pare. Jer, imamo 10.000 doktora opšte medicine na sedam i po miliona stanovnika, dok u Mađarskoj 6.500 lekara ima na deset miliona stanovnika. Ako neko očekuje da se otvori Fond za svaku privatnu uslugu, to se nikad neće desiti.

Ima li u tome sukoba interesa?

- Siguran sam da nema. U suprotnom, sukob interesa bi carovao u celom svetu. Nema nijedne zemlje u kojoj je neko zabranio ustanovi državnog vlasništva da radi za druga osiguranja i usluge po zahtevu. U okviru redovnog osiguranja pacijentu mora u roku od mesec dana mora da bude zakazan specijalistički pregled, ali bez biranja lekara. Ako hoće da bira vreme i čoveka - to je ekstra usluga. Pacijent će moći da takvo ekstra pravo ostvari uz dodatno osiguranje ili plaćanje po cenovniku. Pri tom, dobiće fiskalni račun. Polovinu naplaćene cene usluge dobiće doktor, a polovinu bolnica za logistiku, a državi će biti plaćen porez. To je ideja, a ne potpuna liberalizacija, u kojoj svako može da radi sve, i privatno i dopunski i državno. Protiv ovog rešenja su privatnici koji ostvaruju svoj prihod na račun konsultantskog rada pretežno. Oni gube deo profita.

Ima li mesta bojazni građana da će ih lekari pozivati u večernje klinike, umesto da ih leče prepodne?

- Kao ministar brinem pre svega za one koji ne mogu da plate, ali i da polovina novca koji odlazi privatnicima dođe nazad. Ako je u pitanju sto miliona evra, polovina bi iznosila koliko i jedan naš veliki kredit za 20 bolnica. Uz to, u državnim ustanovama veća je bezbednost za pacijenta jer se unjima radi veliki broj intervencija. Još 2002. ukazivao sam da je neopravdano što se u 70% slučajeva privatne prakse zarada ostvaruje konsultantskim radom.

Uloga direktora je sada veoma odgovorna i otvara mogućnost da, prema prijateljskim ili stranačkim vezama, nekom lekaru daje pravo, a drugom ne. Kako ćete preduprediti zloupotrebe?

- Ministarstvo zdravlja, drugostepeno, takođe odlučuje otome. Pravilnik o dopunskom radu pojaviće se polovinom septembra i na osnovu njega treba da se konkretizuju neka rešenja. Na primer, ako neko poželi podelu radnog vremena, a direktor mu ne da, a drugom da, onda ću ja odobriti obojici.

Renomirani stručnjaci sigurno će imati pune ruke posla u večernjim klinikama, ali šta je sa mladim lekarima, da li će i oni dobiti šansu?

- Kada se dokažu. Ideja ove mere jeste da jednim delom oslobodi radna mesta. Ali, to je nasleđeni problem koji ne može da se reši preko noći. Ovde deca moraju biti svesna da upisuju medicinski fakultet u zemlji koja ima 2.000 nezaposlenih lekara, koja ima najmanje novca u zdravstvenom sistemu od Atlantika do Kavkaza izuzev Albanije, ali koja se ubrzano razvija i koja je smanjila nezaposlenost za 13,9% samo u jednoj godini za zdravstvene radnika, zaposlila 1.000 lekara u dve i po godine, četiri puta više sestara, napravili smo restrikciju specijalizacija, raspisali konkurs za hiljadu povoljnih kredita za mlade bez rešenog stambenog pitanja... U ovim okolnostima, više nije bilo moguće. Stvari su, dakle, komplikovanije nego što na prvi pogled izgleda. Univerzalnog rešenja, čarobnim štapićem, nikad neće biti u Srbiji, kao što ga nema ni u jednom uređenom sistemu. Ali, mesta ima iza jedne i za druge.

Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 16.08.2008.