(Biznis)Nenad Komatina, gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove - prvo je trebalo graditi puteve, pa onda stanove

(Nenad Komatina)

Za kratko vreme, koliko sam bio na čelu gradskog sekretarijata za građevinske poslove, zadovoljan sam postignutim rezultatima i intenziviranjem građevinskih poslova u Beogradu, mada mislim da je najveći propust nedovoljna posvećenost izgradnji infrastrukture. To je bio najbolji način da se veći broj ozbiljnih građevinskih investitora privuče u Beograd - rekao je Nenad Komatina, gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove.

U kakvom stanju ste zatekli, a u kakvom ostavljate resor na čijem čelu ste bili do sada?

- Pogrešno je mišljenje da Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove ima veliki budžet. Naprotiv, mi imamo najmanje iz budžeta što se tiče grada Beograda, a imamo potrebe koje iziskuju sredstva, kako bismo sproveli krupne investicije u kojima i grad učestvuje. Kada sam došao na čelo Sekretarijata 1. januara 2005. godine, detaljan regulacioni plan je već bio donet 2003. u septembru, a opštinski planovi krajem 2004, a u građevinskom smislu to je kratak period da bi se bilo šta menjalo. Dok sam ja bio na čelu Sekretarijata, intenzivirala se izgradnja u Beogradu, mada mislim da je više trebalo raditi na izgradnji infrastrukture.

Znači ništa ne biste menjali?

- Naravno da bih menjao. Postoji još puno stvari koje bi trebalo uraditi, a to je pre svega kompjuterizacija rada Sekretarijata koji ima 20.000 predmeta godišnje koje treba obraditi. Neophodno je i da se poveća broj zaposlenih, jer sa 130 ljudi koji trenutno rade u Sekretarijatu realno je nemoguće u odgovarajućim vremenskim rokovima odgovoriti na sve zahteve i obraditi sve predmete.

A šta biste izdvojili kao vaš lični uspeh dok ste bili na čelu ovog resora?

- Posebno sam ponosan na to što sam u saradnji sa pokojnim gradonačelnikom Nenadom Bogdanovićem uspeo da izdvojim sektor za investicije i objekte od opšteg interesa u kojem su javna preduzeća izdvojena kao investitori.

Građevinski poslovi postali su najunosniji biznis. Da li postoje državni mehanizmi koji bi sprečili ljude čiji novac je sumnjivog porekla da investiraju u građevinski sektor?

- I kao pravnik i kao građanin mislim da je nemoguće bilo kome zabraniti da ulaže i gradi osim ako se protiv te osobe ne vodi krivični postupak. Na državi je da pronađe način i mehanizam da se bori protiv njih.

Brojni su građani koji tvrde da je korupcija odgovorna za divlju gradnju po Beogradu? Konkretni primeri su "Peti parkić" i "Vero" na Voždovcu. Kakav je vaš komentar?

- Divlja gradnja nije u nadležnosti Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, već se time bave gradska i opštinske građevinske inspekcije. Što se tiče ova dva primera koje ste naveli, ti slučajevi datiraju od pre 20 godina i, na žalost, kola su se slomila na Sekretarijatu i gradu baš u vreme dok je trajao moj mandat. Delimično su za ova dešavanja krivi i sami građani koji svih ovih godina nisu reagovali. Plan za zemljište na kojem "Vero" hoće da gradi hipermarket je donesen pre 17 godina, a zgrada sagrađena 1989, a niko se nije do sada nije interesovao za to, ni nadležni, ni građani, ni mediji. Plan za zemljište gde je "Peti parkić" donet je 1987. godine, a potvrđen 2000. godine i prema tom planu, ovo zemljište je građevinsko. Inače, u to vreme niko od nas nije bio na ovim mestima i očigledno je da je neko ranije trebalo da misli o tome. Tako da građani nemaju prava da sada budu ljuti na nas.

Kako ocenjujete ambijent za građevinske investicije na teritoriji Beograda? Da li smatrate da su za vreme vašeg mandata postavljeni zdravi temelji za ulaganja?

- Vlada Srbije je ta koja postavlja temelje, jer ona donosi zakone, a mi smo tu da sprovodimo odluke koje moraju da budu u skladu sa zakonima. Mi moramo da se usklađujemo sa politikom koju vodi vlada, jer ona stvara ambijent i ukoliko je on povoljan i postavljen na zdravim osnovama, investitori će biti zainteresovani, doći će u grad i direktna strana ulaganja će se povećati.

Zadovoljan sam kako je sve teklo, ali smatram da je mnogo više pažnje trebalo posvetiti infrastrukturi i mnogo više ulagati u infrastrukturne objekte, kao što su putevi, kanalizacione i vodovodne mreže, telefonski priključci, jer to je uslov za dolazak ozbiljnijih investitora. Znači, prvo je trebalo srediti infrastrukturu, pa tek onda graditi stambene i poslovne objekte koji su izgrađeni ili se tek grade.

Da li ste, dok ste vodili ovaj resor, trpeli pritiske i, ako jeste, s čije strane?

- Ne, nije bilo nikakvih pritisaka u bilo kakvom smislu. Uvek je bilo nezadovoljnih koji su imali određene zahteve i, po pravilu, takvih je bilo više među malim investitorima koji nisu imali više od jednog ili dva objekta, nego među većim građevinskim investitorima.

Mediji su vas nedavno optužili da su ozbiljne investicije bile ugrožene, a poslovi stajali čekajući na vaš potpis, dok ste vi koristili godišnji odmor

Naravno da to hoću da prokomentarišem. U pitanju je samo jedan deo medija koji vodi političku kampanju protiv mene, dok bi se ostalima zahvalio na korektnoj saradnji. Nije tačno da je 500 predmeta čekalo moj povratak sa godišnjeg odmora. Uostalom, van grada sam bio svega pet radnih dana, a sve ostalo vreme dok sam koristio odmor, dolazio sam u kancelariju i pomagao mojoj zamenici, jer je zaista veliki broj predmeta koji treba obraditi, a kod nas se još uvek veliki deo njih radi "peške".

Poziv na pretplatu na Biznis www.biznisnovine.com