Jano Kurai, v.d. direktora pančevačkog preduzeća - "Petrohemija" traži spajanje sa NIS

HIP "Petrohemija" je najveći domaći izvoznik, a u generalnom plasmanu je druga iza američkog "U.S. Steel" sa 216 mil EUR u prošloj godini. Međutim, već godinama se odlaže njena integracija sa Naftnom industrijom Srbije, kao i privatizacija. Na pitanje da li je ovo primer velike nebrige države, jer je izgubljeno na stotine miliona evra prihoda i izvoza, Jano Kurai, v. d. direktora ovog preduzeća, ističe: "Ne bih mogao da kažem da je velika nebriga, ali svakako bi država mogla da bude ažurnija jer integracija sa NIS i privatizacija teku neoprostivo sporo, pogotovo poslednjih godinu dana. Zbog toga nam se gomilaju gubici i pitanje je dokle ćemo izdržati".

Da li ste se nekom obratili?

Aprila 2007. godine "Petrohemija" je zatražila spajanje sa NIS. Obe firme su prihvatile plan, i trebalo je da ode na vladu, ali su u toku bili pregovori oko njenog formiranja i sve je propalo. Inicijativu smo obnovili i sada čekamo odluke skupština akcionara obe firme. NIS je sada vlasnik oko 20% "Petrohemije", i ako bi se naši dugovi prema ovoj kompaniji pretvorili u akcije, stigao bi do polovine vlasništva.

Sve su ozbiljnije namere da se delovi NIS izuzmu iz kupoprodajnog ugovora sa "Gazprom neftom", predviđenog Sporazumom o saradnji Rusije i Srbije u oblasti nafte i gasa, a vi predlažete da i "Petrohemija" uđe u NIS?

Nacionalna naftna kompanija je približno većinski vlasnik "Petrohemije" ako se pogleda koliko potražuje od nas u protekle tri godine. Za razgovore sa Rusima se, koliko znamo, uzima status imovine NIS na dan 31. 12. 2007. godine.

Samo potpisivanje Sporazuma značilo je da najmanje 20 odsto "Petrohemije" ide ruskoj firmi preko preuzimanja NIS. Da li vam se neko obratio povodom toga?

Niko zvanično s nama nije kontaktirao iako je prodaja NIS-a prodaja i "Petrohemije". Iz medija smo saznali o tome, kao i o opciji da nas preuzme "Sibur", čiji je vlasnik "Gazprom". Preko ambasade prosledili smo "Gazprom neftu" i "Siburu" profil kompanije kako bi se upoznali sa firmom. Rečeno nam je da se sada čeka ratifikacija Sporazuma.

Kako je neko mogao da zaboravi najvećeg srpskog izvoznika?

Ne znam. Pretpostavljam da će nas sada imati u vidu kada se budu dodavali aneksi Sporazuma. Poslali smo nadležnim ministarstvima predloge strateškog plana poslovanja i investicija od 2008 do 2012. godine, koje bi trebalo da usvoji naša Skupština akcionara 29. avgusta.

Koji je model privatizacije najbolji?

Sve posmatramo kroz integraciju sa NIS. Da li će ova kompanija posle da nas zadrži ili proda, zavisi od njih. Spajanje bi trebalo da prethodi privatizaciji.

Zašto stara ideja o tešnjoj saradnji i integraciji dve firme nije ostvarena?

U oktobru 2003. godine "Petrohemija" je vladi prezentovala Program konsolidacije, privatizacije i razvoja, na osnovu stručnih mišljenja konsultanstskih kuća ABB, KBC i Neksant. Studije su pokazale da je "Petrohemija" dobro koncipirana, postavljena tako da valorizuje rad srpskih rafinerija, pa je zato i locirana preko puta pančevačke, još pre 40 godina, i tehnološki povezana s njom. Svi konsultanti su doneli isti zaključak - da se povezivanjem sa NIS-om stabilizuje poslovanje, postiže rentabilnost i integrisani razvoj naftno-hemijskog kompleksa, što se radi svuda u svetu kako bi se dobile ogromne uštede. Vlada je to podržala, čak se krenulo u realizaciju i delimičnu konsolidaciju, i ključne upravne funkcije su dodeljene NIS-u, što je upućivalo na integraciju. Nažalost, ništa od toga.

Zašto?

Zbog različitih ekonomskih i političkih interesa u vladi i politici. NIS je, na primer, u nadležnosti Ministarstva energetike, a "Petrohemija" Ministarstva ekonomije, što je uslovilo različite pristupe u rešavanju problema. Mnogo vremena je potrošeno da bi se razumelo da su ova dva sistema povezana, odnosno da se utvrdi nešto što su ljudi osmislili pre 40 godina.

Koliki su gubici zbog loše saradnje NIS i "Petrohemije“? Na primer, zato što uvozite primarni benzin, a mogli biste da ga kupujete od NIS.

Nezahvalno je govoriti o tome, ali evo jednog primera. Prema planu poslovanja, trebalo je da uvozimo 43 odsto primarnog benzina, a ostatak da nabavljamo od NIS-a. Kada bismo bolje sarađivali ili bili jedna firma, sve količine uzimali bi od NIS-a. Međutim, uvozimo oko 57 odsto, a 43 nabavljamo u zemlji. Uvezena sirovina je skuplja od 50 do 80 dolara po toni, a trošimo 1.500 tona dnevno, što su veliki troškovi. Ovo je možda najbitniji segment, ali nije jedini jer dve firme razmenjuju mnogo proizvoda i mogle bi to da prošire.