Slobodan Vučićević, predsednik UO "Droge Kolinska" - "Grand kafa" će vredeti 200 mil EUR

(Slobodan Vučićević)

Tačno je da ne mogu da nabrojim sve funkcije koje obavljam i firme u kojima imam vlasnički udeo. Međutim, za svoj glavni posao smatram mesto predsednika Upravnog odbora "Droge Kolinska", generalnog direktora "Grand proma" i predsednika UO "Soko Štarka". Tu je i moj životni projekat na Srebrnom jezeru, odnosno "Silver Lake Investment".

Vodim i biznis sa malinama u kompaniji "Malina produkt", koju ipak uskoro nameravam da prodam, a imam izvesno učešće u medijima, na RTV B92 i kablovskoj televiziji "Ultra", koja je pokrenuta pre nekoliko meseci i pokazuje odlične rezultate. Takođe, osnivač sam i predsednik Srpske Asocijacije Menadžera, član sam odbora SD "Crvena zvezda" i jedan od osnivača i pokrovitelja organizacije "Naša Srbija". Sigurno ima toga još, ali smatram da su to najvažnije stvari kojih u trenutku mogu da se setim, kaže Slobodan Vučićević, koji u svom vlasništvu ima još i kompaniju za promet igračaka "Dexi co", u BiH poseduje kompanije "Kofikom" i "Tesito", a u Brazilu plantažu kafe.

On tvrdi da ne zna kolika je ukupna vrednost svih njegovih kompanija, ali ističe da je najponosniji na razvoj "Grand proma", firme koju je osnovao sa milion evra, a čija je trenutna vrednost na tržištu, kako kaže, između 120 i 140 mil EUR. Vučićević pretpostavlja da bi ta kompanija, "ako bi performanse bile dobre", za pet godina mogla da vredi 200 mil EUR. Prvi novac zaradio je u SAD krajem osamdesetih godina, svirajući latino muziku i šansone po francuskim i italijanskim klubovima, a u Srbiju se vratio sa 100.000 USD, u vreme Ante Markovića "kada je ovde bilo najbolje".

Jednom prilikom ste izjavili da je u Americi izuzetno teško steći novac, ali vi ste to ipak uspeli. Na koji način?

- Bavio sam se muzikom, koja je inače bila moja prva profesija, i to potpuno neplanirano. U početku sam svirao, verujući da će to trajati samo dok se ne snađem, ali se to pretvorilo u muzičku karijeru od nekoliko godina, zahvaljujući kojoj sam i zaradio prvih sto hiljada dolara. Svirao sam harmoniku u klubovima, ali sam i prodavao svoje kasete na kojima je bila profesionalno snimljena muzika sa orkestrom. Moram priznati da je to bio lep period.

Kako to da su mnogi muzičari, vrlo često baš harmonikaši, postali uspešni privrednici u Srbiji?

- Mislim da to nije slučajno. Pre devedesete godine, kada je u Srbiji postojao socijalistički način razmišljanja i tržišta, niste imali velikog izbora čime biste mogli da se bavite. Čini mi se da je tada muzika bila jedino dozvoljeno zanimanje, ili ste imali mogućnost da, recimo, otvorite video-klub. Ja sam imao i svoju školu muzike. Svirao sam na svadbama, a muzikom sam se najviše bavio baš zato da bih mogao da putujem. Znam bar dvadesetak muzičara koji su posle tog posla postali ozbiljni biznismeni.

Po dolasku iz Amerike započeli ste posao sa kafom. Zašto ste se odlučili baš za taj biznis?

- Četiri godine sam bio van zemlje i kada sam došao, osećao sam se "kao da sam pao sa kruške". Prvo što sam video, bilo je da se na sve strane prži kafa i rešio sam time da se bavim. U vreme Ante Markovića skoro svako ko se bavio nekim poslom mogao je dobro da zaradi i to je bilo sjajno. U početku nisam mogao da nađem mašinu za prženje kafe, jer su u Grčkoj i Turskoj sve te sprave bile rasprodate i tada sam odlučio da se bavim upravo prodajom tih mašina. To se pokazalo kao odličan posao. Prodao sam 700 mašina za prženje i oko dve hiljade mlinova iz Turske po celoj bivšoj Jugoslaviji, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj.

Sećam se da sam tada od prodaje mašina za prženje kafe, ali i faks-mašina i štampača zaradio oko 600.000 maraka. Nakon toga, rešio sam da onima kojima sam prodao mašine plasiram i kafu, a onda je na red došlo prženje kafe i za pržionice i prodavnice. Sledeći korak je bilo pokretanje sopstvenog brenda kafe. Međutim, kada je počeo rat u staroj Jugoslaviji, ponovo sam otišao za Ameriku i za to vreme samo sam putovao.

Ponovo ste se u Srbiju vratili 1994. Kako to da ste u to vreme kada je "C kafa" imala dominantnu, gotovo nedodirljivu, poziciju na tržištu odlučili da pokušate sa sopstvenim brendom kafe?

- U Srbiju sam se vratio u vreme uvođenja čuvenog "super-dinara" i ponovo je moglo da se radi, a pokretanje novog brenda predstavljalo je izazov.

Budući da vodite nekoliko velikih kompanija, kakvu strategiju koristite da biste u tome uspeli?

- Koristim praktično istu strategiju za svaku kompaniju, a to znači da ono što znam koristim za svaku od njih. Negde ta strategija uspeva bolje, negde lošije, ali menadžment podrazumeva isti šablon. Moj glavni element u menadžment strategiji je poverenje u ljude, odnosno u menadžment same kompanije.

Koja Vaša kompanija je najprofitabilnija?

- To je svakako "Droga Kolinska", od koje vlasnici imaju najveća očekivanja. Čist profit ove kompanije prošle godine bio je 20 mil EUR, međutim, operativna dobit, pre amortizacije, bila je oko 50 mil EUR. Ključni brendovi "Droge Kolinska" su "kokta", "donat", "argeta" pašteta, dok su za "Soko Štark" to "smoki", "bananica" i čokolada "najlepše želje".

Kada ste došli u "Soko Štark" započeli ste jaku marketinšku kampanju za "bananicu" i "smoki", proizvode kojima, reklo bi se, nije ni potrebna reklama. Da li vam se to na kraju isplatilo?

- Kako da ne. Trenutno ne možemo da proizvedemo "bananica" koliko nam tržište traži. Pre marketinške kampanje imali smo odličnu prodaju, ali je ona sada višestruko veća. Smatram da i proizvode koji se "sami od sebe prodaju", kao što je "coca-cola", ali i "smoki", treba reklamirati. Generalno, oni i imaju najjače reklame.

Da li razmišljate o tome da napravite jedno sedište za sve kompanije?

- To nam sada nije imperativ, s obzirom na moderne komunikacije. Naše kompanije su povezane i po tržištima, tako da to ne bi bilo u skladu sa našim planovima. Hoćemo da imamo po jedan centar u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Moskvi, jer smo tako najefikasniji. Dosta smo se proširili po regionu, a svoje proizvode plasiramo i na tržišta Rusije, Švajcarske, Austrije, Nemačke, Švedske... Otprilike 20 odsto svojih proizvoda plasiramo van tržišta bivše Jugoslavije.

Planirate li da postojećim dodate i neke nove proizvode?

- Mi se stalno razvijamo. Ne moramo da stvaramo novi brend, već kupimo postojeći, poput makedonske "grand kafe" i srpske kafe "bonito". U poslednje dve godine nismo realizovali nijednu veću kupovinu, ali planiramo da rast proizvodnje obezbedimo i akvizicijama. Ključno je da mi verujemo u snagu brenda, a ne u količine.

Jeste li razmišljali o privatizaciji još nekog preduzeća u društvenom vlasništvu? Da li ste zainteresovani za kupovinu mesne industrije "29. novembar"?

- Jesmo, ali ipak najviše verujemo u moć brenda, a "29. novembar" to više nije. Trebalo bi previše ulaganja da bi se ta fabrika obnovila i da bi ponovo bila profitabilna.

Koliko je po vašem mišljenju Srbija unosna za ulaganje i da li je zbog svih političkih dešavanja, u poslednje vreme, ovde rizično investirati?

- Mislim da se situacija popravlja i da se dosta stabilizovala. Jeste nedavno bila kritična, ali smatram da će se sa novom vladom vidno poboljšati. Takođe, sada očekujem i veliki priliv stranih investicija.

- Zaista dosta. Imam takav metabolizam da mi odgovora da radim do kasno u noć, a ako ustanem suviše rano onda mi propadne dan, jer tada nisam baš efikasan. U vreme kada svi legnu pravim planove za sutra, za narednu nedelju, a počinjem da funkcionišem tek oko podneva. S obzirom na veliki broj obaveza, bilo bi idealno kada bih uspeo da ih sve delegiram na svoje saradnike, ali ne verujem da je to baš uvek moguće. Verovatno će se uvek naći neki posao za mene, jer ja volim da se bavim novim projektima, čak i pionirskim.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com