(Ekonomist) Entoni Barnet, generalni direktor Ball Packaging Srbija - Investicija u Zemunu od još 25 miliona evra

Američka kompanija Ball Packaging uložiće dodatnih 25 miliona evra u svoju fabriku u industrijskoj zoni u Zemunu.

Ulazak Ball Packaginga Europe na srpsko tržište 2004. godine, bio je do tada najveća greenfield investicija u zemlji. Fabrika Ball Packaging Beograd u čiju je izgradnju uloženo 60 miliona evra proizvodi oko 700 miliona limenki godišnje od čega se 85 odsto izvozi u 12 zemalja. Entoni Barnet, generalni direktor projekta u kompaniji Ball Packaging za Srbiju najavljuje i planove te kompanije za proboj na rusko tržište.

Kad može da se očekuje da će nova investicija zaživeti i zašto ste se odlučili na taj korak?

Entoni Barnet: Investicija koju smo nedavno najavili bila je razmatrana kao mogućnost još 2004. kada smo otvorili fabriku. U Srbiji trenutno proizvodimo telo limenki, a ova investicija omogućiće da razvijemo i proizvodnju poklopaca. To će biti naša treća fabrika za proizvodnju poklopaca limenki u Evropi. Dve već postoje - u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Međutim, to će biti prva evropska fabrika koja će proizvoditi i tela i poklopce na jednom mestu.

Nova proizvodnja mogla bi da počne u septembru 2009. Do tada je potrebno sprovesti određene promene u fabrici i instalirati novu opremu. Naši ljudi se već nalaze na obuci u Nemačkoj. Trudimo se da što više ulažemo u usavršavanje zaposlenih, jer svako može da prati razvoj tehnologije i kupuje nove mašine, ali su ljudi ti koji čine ključ uspeha neke kompanije. Nova investicija će svakako doprineti i povećanju izvoza, a naša pretpostavka je da će to povećanje biti između 35 i 40 miliona evra.

Sve sirovine koje koristite dolaze iz uvoza. Odakle najviše uvozite i da li postoje potencijali za nalaženje dobavljača sa ovih prostora?

E. Barnet: Aluminijum koji koristi Ball Packaging u proizvodnji je veoma specijalizovan proizvod i za njegovu proizvodnju potrebne su kapitalne investicije. Takav proizvod nije dostupan ni u Srbiji ni u regionu, a u Evropi postoji samo nekoliko mesta gde se proizvodi. Trenutno ga uvozimo iz Nemačke, ali i iz Brazila i Rusije. Ball Packaging-u su konstantno potrebne sirovine i u stalnoj je potražnji za novim snabdevačima.

Kompanija je aktivna i na polju zaštite životne sredine i održivog razvoja. Imate i svoju reciklažu.

E. Barnet: Ukoliko želimo da nastavimo rast i uspeh koji kao kompanija ostvarujemo, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou, moramo da osiguramo da stav prema životnoj sredini u okruženju u kom poslujemo, kao i odnosi sa javnošću uvek budu pozitivni. Sa jedne strane to se odnosi na recikliranje osnovnih materijala, čelika i aluminijuma. Sa druge, mi aktivno učestvujemo i u programima čiji je cilj da osiguraju da razvoj sistema reciklaže u nekoj zemlji ide u dobrom smeru, po pitanju edukacije, ali i zakonodavstva. Na izvesnim tržištima Ball Packaging je osnovao svoje kompanije pod nazivom Recan, koje otkupljuju materijal, a zatim obezbeđuju njegov povratak u proces proizvodnje. Takvu kompaniju imamo i u Srbiji.

Kada govorimo o uvođenju dobre prakse recikliranja u nekoj zemlji, jedan od osnovnih elemenata postizanja uspeha je edukacija opšte populacije o potrebi zaštite životne sredine. Naravno, izuzetno je važno i da ključne osobe u državi budu svesne značaja te teme. Primeri zemalja koje imaju razvijenu reciklažu pokazuju da je upravo to ključ uspeha.

(postojeća fabrika u Zemunu)

Koji koraci su, po vašem mišljenju, najbolji za Srbiju u ovom trenutku, s obzirom na to da se još čeka stupanje na snagu zakona o upravljanju otpadom i ambalažnim otpadom?

E. Barnet: Nadam se da zakon neće dugo ostati u skupštinskoj proceduri i da će veoma brzo stupiti na snagu. Takođe se nadamo da ćemo se, kada je reč o procesu donošenja zakona i kasnijim postupcima u regulaciji te oblasti, zajedno sa drugim kompanijama pozicionirati kao partner nove administracije.

Iako zakon još ne postoji, dosta kompanija u oblasti industrije se tokom poslednje dve godine odlučilo da započne različite aktivnosti na polju podizanja svesti i organizovanja odlaganja otpada. Odlučili smo da ne čekamo na zakon da bismo počeli nešto da radimo po tom pitanju, već smo svi aktivni na tržištu.

U Srbiji fokus svakako treba da bude na donošenju zakona što pre. Postoje ljudi i organizacije koje nisu tako aktivne, pa će ih zakonodavstvo naterati da ispunjavaju svoje obaveze. Umesto posmatranja zakona kao tereta, mislim da treba sagledati ekonomske mogućnosti koje on sa sobom nosi, jer dok razvijate infrastrukturu i mehanizme za obnovu sekundarnih materijala to stimuliše investicije i razvoj novih poslova.

Ne postoje precizni podaci o tome koliko otpada se trenutno skupi u Srbiji niti koliko se reciklira. Da li Recan raspolaže sa informacijama o tome koje količine su u pitanju?

E. Barnet: Nemamo precizne podatke za Srbiju, ali mogu da navedem primer Poljske, u kojoj poslujemo već 15 godina. Tamo prodajemo negde između dve i tri milijarde limenki godišnje i procenat reciklaže je preko 60 odsto. To je veoma visok nivo i sigurno je da ga za sad ne ostvarujemo u Srbiji, ali ne postoji razlog zbog kog ne bismo konstantno težili tome. To ne bi trebalo da radimo samo mi, već i druge organizacije koje se bave reciklažom.

U Srbiji ste prisutni od početka rada fabrike. Kakvi su vaši lični utisci o poslovnom okruženju i koliko su se stvari promenile za četiri godine?

E. Barnet: Za mene kao stranca boravak ovde je veoma prijatno iskustvo. Beograd je dobro mesto za život, prijateljski nastrojeno, toplo, nema jezičkih barijera, čovek se oseća sigurno u njemu. Kao u svim zemljama u razvoju oseća se velika dinamika u ekonomskoj sferi i drugačije je nego u razvijenim zemljama.

Kad sam došao, pre četiri godine, u Beogradu je postojao veoma ograničen izbor poslovnih hotela, ali je u međuvremenu napravljeno dosta novih. Beogradski aerodrom je tada izgledao prilično staromodno i skromno, a danas može da se uporedi sa većinom malih međunarodnih aerodroma u Evropi. To su vidljive promene.

U poslovnom okruženju problem su spori procesi usvajanja zakona i komplikovane administrativne procedure. Završiti neki administrativni posao u Srbiji često je pravi izazov, ne zbog toga što ljudi u različitim službama ne rade dobro svoj posao, već zbog toga što zakoni nisu jasni, a često su i dvosmisleni. Jedan od glavnih izazova naredne administracije treba da bude razvoj programa koji će se pozabaviti tim problemom. Time će pomoći i međunarodnim kompanijama da posluju mnogo efikasnije i dinamičnije, a to svakako može da doprinese i povećanju obima trgovinske razmene.

Rusija - izvozna šansa

Planirate ulazak na rusko tržište. Kakvog će obima biti ta investicija i da li će se uspostaviti neka saradnja sa fabrikom u Srbiji?

E. Barnet: Planiramo da uđemo na rusko tržište i otvorimo fabriku, a proizvodni kapaciteti biće slični onim koje ima fabrika u Beogradu. Nadamo se da ćemo biti spremni da započnemo proizvodnju u drugoj polovini 2010. Kada ta fabrika bude počela sa radom otvoriće se i poslovna opcija za Srbiju, za izvoz poklopaca limenki u Rusiju. To je veoma dobar trgovinski potencijal.

Reciklaža

Recan Fond za povraćaj i reciklažu limenki u Beogradu je osnovan 2005. kao neprofitna organizacija od strane Ball Packaging Europe, Beograd. Cilj organizacije je edukacija i podizanje svesti opšte populacije o značaju reciklaže. U više evropskih zemalja, pa tako i u Srbiji, ova organizacija otvorila je reciklažne centre.

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs