(Biznis) Tamara Žujović, Generalni direktor Lilly drogerie drogerija : Lilly pravi najveći lanac apoteka

(Tamara Žujović)

Lili drogerije su u poslednjih godinu i po dana promenile koncept i nameravamo da se bavimo maloprodajom lekova. Zbog toga planiramo da učestvujemo u privatizaciji apotekarskih ustanova - kaže u intervjuu za Biznis Tamara Žujović, generalni direktor „Lili" drogerija.

Ona dodaje da očekuju da će u u narednih nekoliko godina u Srbiji postojati, pored Apotekarske ustanove Beograd, još tri-četiri lanca sa po sto apoteka, a da će se „Lili" truditi da bude najveći među njima.

Kompanija „Lili" je dolaskom u Srbiju kupila lanac prodavnica „Gorica". Zašto je kozmetika zamenila prehranu?

- Pre četiri godine, kada smo kupili lanac prodavnica „Gorica", kompanije koja se bave prehranom već su se pozicionirale, tako da mi realno nismo imali šta da tražimo u toj grani, a ovaj koncept još nije postojao u Srbiji i bilo je sasvim očigledno da je ovom tržištu to bilo potrebno. S obzirom na to da lanci ovakvog koncepta postoje u zemljama u okruženju, kao i svugde u Evropi, bilo je logično da ga i srpsko tržište dobije.

Da li ste se pored lanca prodavnica „Gorica" proširili na još neke objekte?

- Trenutno u Srbiji postoji 85 radnji „Lili" i to u 23 grada u Srbiji, a „Gorica" je tada kad smo je kupili imala 30 objekata, od kojih nisu svi stavljeni u funkciju „Lilija", jer nisu odgovarali po lokaciji ili kvadraturi. Mogu i da najavim da ćemo u narednih nekoliko meseci otvoriti radnje još u nekim gradovima, kao što su Vrnjačka Banja, Užice, Lazarevac...

U medijima se ne mogu videti reklame za „Lili" drogerije. Šta je razlog?

- Što se marketinga tiče, jednostavno smatramo da nema potrebe za velikim medijskim eksponiranjem, a generalno se sve trgovine ovakvog koncepta kao što je naš - slabo reklamiraju. Naš marketing se svodi na to šta potrošači vide u samom objektu kada dođu u „Lili", jer u suštini, medijski marketing uvek košta. Samim tim se ti troškovi ugrađuju u cenu proizvoda i to potrošač oseti. Takođe, reklamiramo se time što smo prisutni u svakom kraju grada, u našem lancu kupuje 40 hiljada kupaca dnevno i najboljom reklamom smatramo kad nam se neko, nakon što se uveri u kvalitet proizvoda i usluga, sam vrati.

Koliki prihod je kompanija ostvarila prošle godine?

- Ostvareni prihod za prošlu godinu iznosio je preko četiri milijarde dinara, dok je poslovni dobitak za 2007. godinu bio 273.443.000 dinara.

Koji proizvodi se najbolje prodaju?

- Najbolje se prodaju dekorativna šminka, kao i preparati za negu lica i tela.

Koga smatrate konkurencijom u Srbiji?

- Pošto smo u poslednjih godinu i po dana malo promenili koncept, planiramo da se razvijamo u stilu apotekarskih ustanova. Smatramo da nam je trenutno najveći konkurent Apotekarska ustanova „Beograd". Imamo u planu da učestvujemo u privatizaciji apoteka, koja mora da se desi. U apotekarskom sektoru se u današnje vreme javlja trend ukrupnjavanja i svakodnevno se javlja neko ko je zainteresovan za prodaju apoteka. Trenutno u Srbiji postoji pet, šest lanaca sa preko 20 apoteka, i to je trend koji će tek jačati. Očekujemo da će u narednih nekoliko godina u Srbiji postojati, pored Apotekarske ustanove, još tri, četiri lanca sa po sto apoteka, a mi ćemo se truditi da budemo najveći među njima.

Najavili ste proizvodnju sopstvenih proizvoda. O čemu je tačno reč?

- Reč je o proizvodima koji se prave u apotekama, a koji se stručno zovu „magistralni preparati". Na tu ideju smo došli jer smo primetili da je veliko interesovanje pacijenata za ručno pravljenim kozmetičkim proizvodima.

Da li planirate u tom smislu udruživanje sa nekom farmaceutskom kućom?

- Vertikalna integracija sa proizvođačima lekova je nemoguća, dok je udruživanje sa veleprodajom lekova vrlo poželjno. Trenutno tražimo partnera i u pregovorima smo sa nekoliko stranih investicionih fondova koji su zainteresovani da ulažu novac u naše preduzeće.

Koliko zaposlenih radnika trenutno imate i kolika im je prosečna plata?

- Trenutni broj zaposlenih je oko 950 radnika, a prosek plate je postavila Apotekarska ustanova i mi ga se držimo. Možda to trenutno zvuči kao visoka plata za Srbiju, ali očekujemo i da raste, jer je apotekarska struka u regionu bolje plaćena.

Na koji način obučavate radnike?

- Što se tiče obuke, kod nas u firmi postoje farmaceuti, farmaceutski tehničari i ostali zaposleni. Obuka farmaceuta je kao i svuda u apotekarskim ustanovama (kongresi, simpozijumi, razna stručna predavanja u zemlji i inostranstvu). Druge službe se obučavaju slično bilo kojem drugom trgovinskom lancu u zemlji. Ne bi smela da postoji velika razlika u obrazovanju nekoga ko radi logistiku u „Liliju", „Maksiju", „Merkatoru", „Rodiću" ili u Apotekarskoj ustanovi „Beograd". A transport je transport, prevozi se iz tačke A u tačku B, bez obzira na to šta se prevozi.

Da li imate u planu da se kompanija proširi i na zemlje u regionu?

- Ne, trenutno nemamo planove da se širimo u regionu, s obzirom na to da u Srbiji ima dovoljno prostora za naš dalji rast i trenutno smo potpuno skoncentrisani na srpsko tržište. Cilj nam je da u narednih pet-šest godina otvorimo 200 „Lili" apoteka i potpuno smo okrenuti ka njegovom ostvarenju.

Trenutno u „Liliju" imate akciju besplatnog merenja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. Kakav je odziv građana?

- Odziv pacijenata je odličan na obe akcije, a sprovodimo ih tri puta nedeljno u svim našim apotekama. Merenje krvnog pritiska je besplatno, kao i na drugim mestima, s tom razlikom da se nivo šećera u krvi meri po simboličnoj ceni od 69 dinara po analizi, dok je ista analiza na drugim mestima znatno skuplja, i to potpuno neosnovano. Zdravstvo jeste biznis, dok pacijenti to nisu. Problem nastupa zbog tranzicije u kojoj se zdravstvo trenutno nalazi, a mnogi to ne razumeju.

Da li imate neki uzor u poslovanju?

- Naravno da postoji uzor po kome smo stvarali naš lanac „Lili" apoteka, i to su „Buts" (Boots) u Velikoj Britaniji, „Lojd farmasi ltd" (Lloyd Pharmacy ltd.) u Nemačkoj, CVS u Kanadi i „Dun Rid" (Duane Reade) u Njujorku. Taj anglosaksonski koncept se sve češće sreće u okruženju. Tako je u Hrvatskoj kompanija „Atlantik" kupila 40 apoteka, a u pitanju je firma koja je vlasnik poznatog brenda „Cedevita" i „Multivita".

Tamara Žujović rođena je 1971. godine u Trebinju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1997. godine.

Na mestu generalnog direktora „Lili" drogerija je od samih početaka lanca drogerija, od 1. avgusta 2003.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com