(Biznis) Vladimir Jamšek, "Hypo Alpe-Adria Leasing" - za mala preduzeća lizing bolji od kredita

(Vladimir Jamšek)

Lizing je dobro rešenje za ono preduzeće koje ima dobar biznis plan i tržište, ali nema dovoljno svog kapitala, jer lizing kuća može da finansira izgradnju objekta i mašine sa mnogo manje početnog sopstvenog kapitala klijenta nego što je to slučaj kod banke, kaže u intervjuu za Biznis Vladimir Jamšek, direktor "Hypo Alpe-Adria Lesing".

Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima poseban Zakon o finansijskom lizingu, ali taj zakon nedovoljno prati realne potrebe tržišta, zbog čega oblast operativnog lizinga i lizinga nepokretnosti nije uređena novijim propisima. Prilikom donošenja zakona i kasnijih izmena, mera za njegovo sprovođenje i minimalnih uslova za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu, zakonodavac nije konsultovao stručnu javnost niti članove Udruženja lizing kompanija Srbije, odakle se i sada upućuju inicijative za uređenje drugih vrsta lizinga, pored finansijskog.

- Uprkos svemu tome, neke lizing kompanije su prošle godine pravile dobit na nivou banaka, ali sa daleko manjom aktivom - kaže Jamšek.

Kakvi problemi prate lizing industriju u Srbiji?

- Srbija je prva zemlja na području bivše Jugoslavije koja je uopšte uredila finansijski lizing jednim specijalnim zakonom. Nijedna zemlja sa ovih prostora nema posebne zakone, jer ovaj sektor uređuju zakoni o obligacionim odnosima i međunarodni računovodstveni standardi, pa čak i u Evropi u većini zemalja nema posebnog zakona koji reguliše lizing. Zakon o finansijskom lizingu donet je 2003. godine, tada pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Mi smo pokušavali sa ostalim lizing kućama da učinimo da se sasluša struka, jer niko nije imao iskustva u ovom poslu. Na žalost, nije bilo sluha. Svejedno, uz mane i dobre strane, zakon je donet i postavljen je pravni okvir.

Tumačenja ministarstva i poreskih organa bila su drugačija nego u drugim zemljama, što meni nije bilo sasvim prihvatljivo, jer smo krenuli sa iste startne osnove. Ipak, najveći nedostatak ovog zakona je što on definiše samo finansijski lizing pokretnosti i ništa drugo. S jedne strane, u trenutku donošenja Zakona, to je i bilo razumljivo, jer se finansijsko tržište Srbije tek uspostavljalo, posle višegodišnje krize i recesije. Tržište nekretnina takođe je tek počinjalo uzlaznu putanju, a pravni okvir za promet nepokretnosti nije bio adekvatan, zbog problema sa zemljišnim knjigama, tapijskim sistemom nasleđenim iz daleke prošlosti, kao i zbog nesprovedene denacionalizacije i povraćaja imovine vlasnicima. Mi smo, s druge strane, mislili da je to moglo da se reši, jer je već postojao interes na tržištu.

Izmene i dopune Zakona iz 2005. godine, koje su dovele do uvođenja obaveznih rezervi za davaoce lizinga i do drugih ograničenja u ovoj oblasti, stupile su na snagu, bez rasprave u javnosti. Time je, po mišljenju Udruženja lizing kompanija Srbije, onemogućena primena ranije donetog Zakona o stranim ulaganjima, koji je garantovao prava stečena pri ulasku na tržište, a ovaj zakon je značajno menjao te uslove.

Ko je zadužen za nadzor nad lizing kućama?

- NBS je preuzela kontrolu nad finansijskim lizingom, a mere i ograničenja koja se odnose na stepen zaduženosti stanovništva primenjuju se i na ugovore o finansijskom lizingu. Obavezne rezerve od 20 odsto na sredstva za finansiranje iz inostranstva i ograničenje maksimalnog zaduženja građana u visini od 30 odsto od mesečnog primanja odnose se i na poslove finansijskog lizinga. Iako je cilj bio da se ograniči zaduženost građana, mislim da ga ove mere nisu ostvarile, zbog toga što je u ukupnoj zaduženosti građana udeo finansijskog lizinga svega 2,6%. Sa druge strane, upravo je privreda kao najznačajniji korisnik lizinga podnela teret ovih ograničenja. Takođe, zbog zadržavanja prava vlasništva do isteka ugovora o lizingu, nije prihvatljivo izjednačavanje lizinga i kredita.

Šta bi trebalo popraviti u zakonodavstvu?

- Kada se sagledaju naša pozicija na tržištu, a sa druge strane mogućnosti razvoja i uslovi pod kojima se razvija finansijski lizing, postoji nekoliko činjenica koje treba imati u vidu i od čijeg će daljeg rešavanja zavisiti i razvoj lizinga. Sadašnji Zakon o finansijskom lizingu reguliše samo promet pokretnih stvari, iako je u svakodnevnom životu već veoma prisutna potreba za finansiranjem nekretnina. Finansijski lizing se ne tretira kao ulaganje u osnovno sredstvo na osnovu kojeg bi korisnik imao pravo na poreski kredit, što primaoce lizinga, iako ulažu u osnovna sredstva, stavlja u neravnopravan položaj, u odnosu na, recimo, klijente banaka.

Nedostatak finansijskog lizinga na našem tržištu je i obavezna rezerva, jer lizing kuće plaćaju 20% na strane izvore sredstava, što otežava našu poziciju, a sa druge strane, domaće banke u ovom trenutku nisu sposobne da nas zadovolje adekvatnom količinom novca. I kada bi postojala dovoljna domaća sredstva, to bi bilo neisplativo za krajnje korisnike, jer su izvori na domaćem tržištu preskupi.

Banke su u prednosti i zbog mogućnosti da putem štednih uloga akumuliraju sredstva za dalje plasmane, a mi smo usmereni isključivo na izvore sredstava zaduživanjem na strani. Banke danas svojim klijentima omogućavaju i "krosborder" kredite i banka je tu opet u prednosti, jer nema obavezne rezerve.

Mi na povučena sredstva plaćamo 20% obavezne rezerve, a to nam za 25% povećava trošak refinansiranja, što na kraju moramo da prenesemo na krajnjeg korisnika naših usluga. Kada se ima u vidu da su u najvećem broju slučajeva privrednici krajnji korisnici, jasno je da oni i privreda u celini nose i teret ovih ograničenja.

Kako je zakonski uređen operativni lizing?

- Operativni lizing je uređen Zakonom o obligacionim odnosima i međunarodnim računovodstvenim standardima i ne postoji poseban zakon kao kod finansijskog lizinga. Nismo protiv toga da imamo zakon i o operativnom lizingu, ali kad se postavljaju pravni okviri, mislim da je važno da se ima na umu to da i međunarodni računovodstveni standardi teže da izjednače te dve vrste lizinga.

Kakva je uloga lizinga u privredi?

- Ovde se lizing u početku shvatao kao nešto što će da zaduži stanovništvo. U zapadnim zemljama ima važnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje, a pogotovo u razvoju malih i srednjih preduzeća. Namena lizinga i ovde je pre svega razvoj privrede i dokaz za to je što preko 90 odsto plasmana ide pravnim licima. Za preduzeće kome je potreban obrtni kapital i koje se zadužuje, lizing je dobro rešenje.

Ako neko ima dobru ideju, dobar biznis plan i tržište, ali nema dovoljno svojih sredstava, lizing kuća može da finansira izgradnju objekta, mašine, sa mnogo manje početnog vlastitog kapitala klijenta nego što je to slučaj kod banke. Banka traži obezbeđenje svojih ulaganja i retko ide u posao ako proceni da su obezbeđenja nedovoljna. Lizing kuća bi se na to lakše odlučila, jer bi ona, pored obezbeđenja predviđenih uslovima za finansiranje, bila vlasnik zemlje, vlasnik objekta i opreme.

Kakvi su rezultati Hipo lizinga u prošloj godini?

- "Hypo Leasing" i "Hypo Rent" su prošlu godinu završili sa bilansnom sumom od pola milijarde evra, a planovi za ovu godinu su da završimo sa bilansnom sumom od 711 mil EUR. Neto dobit preduzeća u 2007. godini iznosila je 19 mil EUR, što nas svrstava među uspešnije subjekte, ne samo u delatnosti finansijskog lizinga. Najbolji pokazatelj je da smo ostvarili 140.000 EUR neto dobiti po zaposlenom.

Poziv na pretplatu ma BIZNIS www.biznisnovine.com