(Biznis)Vojin Starčević: Kralj kečapa traži strateškog partnera

(Vojin Starčević)

Kompaniji "Polimark" CEFTA do sada nije donela ništa dobro, već samo dodatne troškove, kaže u intervjuu za Biznis Vojin Starčević, generalni direktor i vlasnik jedne od najvećih prehrambenih fabrika u Srbiji. Prema Starčevićevim rečima, sporazum CEFTA onemogućio je uvoz sirovina iz inostranstva bez plaćanja carine, što je ranije bilo moguće ukoliko proizvođač deo gotovih proizvoda izveze u zemlju odakle je uvezao sirovine.

- Jedna od klauzula sporazuma CEFTA, pod nazivom "kumulacija porekla robe", predviđa da možete bez plaćanja carine da kupite repromaterijal u nekoj od članica CEFTA-e, ali ne možete biti oslobođeni carine ukoliko taj isti repromaterijal kupite u nekoj od zemalja van CEFTA područja, što je ranije bio slučaj. Pri tom, zemlje CEFTA-e nemaju sirovine koje su nama potrebne. Mi repromaterijal uvozimo iz Italije i prema našim propisima imali smo pravo da na deo uvezenih sirovina budemo oslobođeni plaćanja carine, koja je inače vrlo visoka i iznosi 20%. Pri tom, imate obavezu da deo proizvoda izvezete i tako opravdate uvoz repromaterijala. Mi sada moramo da plaćamo carinu, jer paradajz koncentrat, jednu od naših glavnih sirovina uvozimo iz Italije, koja nije u CEFTA-i. Zbog toga je "Polimark" morao da poveća cene finalnih proizvoda, čime je sebe doveo u nekonkurentski položaj. Rezultat je da nam zbog toga pada prodaja u tim zemljama, a izvoz nam se smanjuje.

S obzirom na to da najveći deo sirovina uvozite, da li možda nameravate da gradite sopstvene kapacitete za njihovu proizvodnju?

- Da, razmišljamo o tome. Naime, osnovna sirovina koju koristimo je paradajz koncentrat. Od njega se proizvodi kečap, a tona košta oko 1.000 EUR. Tu sirovinu "Polimark" uvozi iz Italije i jako bismo voleli kada bismo mogli da je proizvedemo u Srbiji. Za proizvodnju koncentrata neophodno je imati hektare i hektare zasada paradajza, koji se mašinski bere i obrađuje. Za to je potreban odgovarajući "know how" i određeni kapital. Investicija za izgradnju kapaciteta koji bi mogli da zadovolje "Polimarkove" potrebe za sirovinama iznosila bi oko 10 mil EUR. Takođe, trudimo se i da što više sirovina nabavljamo na lokalnom tržištu, jer sa lokalnim proizvođačima ostvarujemo lakšu komunikaciju. Naravno, sve to ukoliko sirovine zadovoljavaju kvalitet, ukoliko ih ima dovoljno i ako možemo da ih dobijemo po prihvatljivoj ceni.

Pre godinu i po dana "Polimark" je pokrenuo proizvodnju mlečnih proizvoda. Zašto ste se odlučili za takav korak?

- Odlučili smo se na taj korak posle pažljivog sagledavanja tržišta. U vreme kada smo pokrenuli taj segment proizvodnje, situacija se na tržištu bitno razlikovala od današnje. U to vreme velike mlekare u Srbiji još nisu bile privatizovane i šanse su bile povoljnije. Konkurencija je danas znatno snažnija nego tada i to je dobro, jer znači da je tržište sve razvijenije. Ukupna tadašnja investicija za pokretanje proizvodnje mlečnih proizvoda iznosila je oko 1,5 mil EUR.

Da li mislite da ćete, u uslovima jake konkurencije, moći da se izborite za dobru poziciju?

- Da, očekujemo, ali je za sada naš tržišni udeo vrlo nizak, tako da ga nismo ni merili.Treba imati u vidu karakteristiku mlečne proizvodnje. Ona je uglavnom lokalnog karaktera, kako u svetu, tako i kod nas. To znači da se najveća prodaja ostvaruje u područjima koja se nalaze u fizičkoj blizini mlekare. Ti proizvodi su relativno jeftini, dok je transport prilično skup, tako da se ti proizvodi distribuiraju na lokalnom nivou. "Polimark" svoju mlečnu proizvodnju plasira na području Beograda, gde je konkurencija izuzetno jaka i gde je vrlo teško probiti se.

Proizvodite "Nestleov" "tomy" majonez. Kako je došlo do te saradnje?

- Do te saradnje je došlo na inicijativu kompanije "Nestle", koji je bio zainteresovan za proizvodnju svog majoneza u regionu. "Nestle" je prepoznao "Polimark" kao najboljeg partnera u regionu istočne Evrope. Za tu multinacionalnu kompaniju proizvodimo jedan brend, koji je za nas, u suštini, strani brend.

Da li je "Polimark" razmišljao o pronalaženju strateškog partnera?

- "Polimark" je zainteresovan za strateškog partnera koji bi omogućio razvoj brenda "polimark", razvoj proizvodnje i razvoj zaposlenih. Smatramo da će jednog dana "Polimarku" biti potreban strateški partner da bi naš brend zagospodario i drugim sadržajima, uz uvažavanje i naših i interesa partnera. Postoje kompanije koje su zainteresovane za saradnju sa nama i mi već razgovaramo sa nekima iz okruženja, ali je još rano govoriti o konkretnim imenima i datumima.

U izgradnju fabrike u Zemunu 2005. godine ste uložili 15 mil EUR. Da li planirate još neke slične investicije?

- U ovom trenutku ne planiramo veće investicije. Planiramo da postojeće kapacitete poboljšamo i učinimo kvalitetnijim. To se prvenstveno odnosi na povećanje kapaciteta mlekare i onih za proizvodnju namaza. U tom smislu, opredeljivaćemo se samo za nabavku novih tehnoloških linija, kako bismo proširili asortiman proizvoda, ali ne planiramo neke velike investicione zahvate.

Koliki je udeo "Polimarka" na tržištu namaza?

- Tržišni udeo je vrlo visok. Tako na tržištu kečapa imamo udeo od preko 75%, dok je udeo majoneza između 35 i 40%. To su dva naša najvažnija proizvoda. Što se okruženja tiče, tamo izvozimo otprilike trećinu svoje proizvodnje. Učešća na tamošnjim tržištima su vrlo slična onima u Srbiji, što znači da smo jako dobro pozicionirani.

Koliki je godišnji prihod "Polimarka"?

- Ukupan prihod firme u prošloj godini iznosio je 1,4 milijarde dinara godišnje, dok je profit oko 66 miliona dinara.

Da li ste u "Polimarku" razmišljali o izlasku na berzu? Šta bi to značilo za kompaniju?

- Razmatrali smo mogućnost emisije akcija na berzi, kao vid prikupljanja kapitala. Svakako da takvu opciju imamo u vidu, ali je to stvar strateškog opredeljenja i kalkulacije. Za sada nemamo potrebe za angažovanjem velikog investicionog kapitala, tako da je izlazak "Polimarka" na berzu za sada samo ideja.

Kako ocenjujete tržište prehrambenih proizvoda i opštu poslovnu klimu u Srbiji?

- Prehrambeno tržište je od svih tržišta koja imamo najrazvijenije. Razlog za to je činjenica da ljudi moraju da jedu, bez obzira na to koliku platu imaju, kao i činjenica da narod u Srbiji voli dobro da jede. Prehrambena industrija je srazmerno dobro razvijena. Dosta je savremena, a konkurencija je jaka, što je vrlo važno. Upravo zato, nema nekih velikih prepreka. Možda bi se eventualno preprekom moglo smatrati to što sa svojim mlečnim proizvodima ne možemo da uđemo u sve maloprodajne objekte u Beogradu, jer konkurencija drži vrlo veliki procenat i trudi se da taj tržišni procenat i zadrži. Što se tiče poslovnog ambijenta, izvesno je da politička nestabilnost u Srbiji mora da se odrazi na stabilnost ekonomskog sistema. Na svu sreću, u našem ekonomskom sistemu nema ni izbliza toliko nestabilnosti koliko ih ima u političkom, ali se svaka kompanija mora, s vremena na vreme, prilagođavati različitim novonastalim situacijama.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com