(Biznis)Velibor Sovrović, generalni direktor "Laste" - Francuzi i Englezi najozbiljniji kupci Laste

Velibor Sovrović, generalni direktor "Laste", kaže da je ponosan na činjenicu da je za proteklih sedam godina, od kada je on na čelu, to preduzeće "obrnulo" bruto milijardu dolara. On tvrdi da "Lasta" ima značajno tržište i da zbog toga žele da je kupe ugledne evropske kompanije - londonska "Arriva", dve francuske "Keolis" i Veolia", kao i izraelska "Kavim".

Sovrović kaže da ima veliku želju da nova vlada oformi posebno ministarstvo za saobraćaj i transport.

- Do sada smo imali jedan konglomerat koji se zove Ministarstvo za infrastrukturu. Unutar njega je i resor saobraćaja u kojem radi svega šezdesetak ljudi, što je malo, ako želite ozbiljno da se bavite ovom problematikom. Voleo bih da se na čelu tog novog ministarstva nađe čovek iz struke, sa značajnim iskustvom. Jer, saobraćaj je žila kucavica života svake zemlje - kaže Sovrović.

U novembru 2007. raspisan je tender za "Lastu" i tri puta se pomerao rok za dostavljanje ponuda. Šta se hronološki zapravo dešavalo?

- Prvi tender je raspisan u novembru, a rok za dostavljanje ponuda je bio 8. februar ove godine. Međutim, zbog toga što su dve zainteresovane firme - "Arriva" iz Londona i "Keolis" iz Pariza - želele, zbog nekih nejasnoća, da sačekaju završni račun za 2007, tražile su odlaganje od mesec dana. Sledeći tender je trebalo da bude otvoren 7. marta, ali su novo odlaganje, zbog nekih daljih pojašnjenja, tražili "Keolis" i treći i četvrti partner u mogućem poslu, grupa "Kavim" iz Izraela i domaća firma "Invej" u vlasništvu biznismena Predraga Rankovića Peconija. Agencija za privatizaciju je to prihvatila i kao novi rok je određen 6. april. Pošto su u međuvremenu raspisani republički izbori, a trebalo je precizirati i neke stvari u vezi sa socijalnim programom, sve je odloženo za neka tri meseca i novi rok je 30. jun.

Kako komentarišete izjavu Mlađana Dinkića da su potencijalni kupci tražili da se rok za "Lastu" odloži kako bi se sačekali rezultati izbora?

- Pretpostavljam da je on imao te informacije u razgovoru sa potencijalnim kupcima i partnerima. Mislim da je raspisivanje izbora na neki način i dovelo do odlaganja procesa privatizacije, jer investitori žele čistu situaciju, da znaju sa kim razgovaraju, koliko taj pregovarač ima dugi rok.

Čega se u stvari plaše strani investitori? Da li čekaju proevropsku vladu?

- Investitori, pre svega, razmišljaju o tome da dobro zaštite svoj novac. Jednostavno žele da se ceo proces odigra u periodu jedne vlasti. Da ispred sebe imaju stabilnu vladu bar dve do tri godine kako bi mogli da sprovedu proces privatizacije do kraja. Jer, ona ne podrazumeva samo kupovinu preduzeća, već i isplatu malih akcionara, izradu socijalnog programa, smanjenje broja zaposlenih.

Imate li favorita među potencijalnim kupcima „Laste"?

- Ne mogu da govorim o favoritu. "Arriva" iz Londona je preduzeće koje posluje u desetak evropskih država sa oko 20.000 vozila i 35.000 zaposlenih. Slične veličine je i "Keolis" iz Pariza, koji u svom poslovanju pored drumskog ima i rečni i metro saobraćaj. Zapošljava blizu 35.000 ljudi i poseduje 15.000 prevoznih sredstava. Kompanija "Veolia", takođe iz Pariza, već se oprobala na srpskom tržištu kupivši prevoznika "Braću Šarac" i požarevački "Litas". Mislim da oni u ovom trenutku nisu baš preterano zainteresovani za širenje, s obzirom na to da su već preuzeli određeni deo kolača. Firma "Kavim" iz Izraela je sada manja od "Laste". Značajno je što u okviru svoje korporacije ima proizvodnju autobusa, a pokušava i da se nametne na tržištu jugoistočne Evrope. "Kavim" je već vlasnik "Autoprevoza" iz Čačka i "Jedinstva" iz Vranja. Domaći "Invej" je takođe otkupio tendersku dokumentaciju, a po njoj kupac mora da se bavi prevozom putnika, da ima najmanje 250 autobusa i 150 miliona evra prometa godišnje. Za sada "Invej" ne zadovoljava te uslove, ali će možda pokušati da nađe nekog partnera s kojim će eventualno napraviti konzorcijum. Na Agenciji je da proceni da li je to moguće.

Ko je tu, prema vašem mišljenju, najozbiljnija firma?

- To su u ovom trenutku "Arriva" i "Keolis", i po načinu na koji su gledali dokumentaciju i po interesovanju za rad "Laste".

"Lasta" ima i dobre lokacije...

- To je posebna priča. Smatram, na primer, da "Lasta" nikada ne treba da ode sa svoje lokacije Niški put broj 4. To je idealna pozicija, dvostruka izlaznost na autoput - i u pravcu Zagreba i u pravcu Niša. Reč je o homogenom kompleksu od preko sedam hektara, sa idealnim uslovima za održavanje voznog parka, perionicom u okviru auto-baze, radionicom, parkingom, sistemom audio i video nadzora. "Lasta" ima vrednu zemlju i u mestima kao što su Obrenovac, Sopot, Barajevo, Inđija, Pazova, Lazarevac, Valjevo. Na tom zemljištu se nalaze autobuske stanice koje su od suštinskog i strateškog značaja za odvijanje života tih gradova. Zato je razmišljanje o njihovom eventualnom izmeštanju neprihvatljivo, jer su te autobuske stanice i pravljene da budu na najminimalnijem rastojanju pešačkog hoda od centra grada. Ni u jednoj zemlji Evrope nemate autobusku stanicu koja je udaljena više od jednog kilometra od centra grada.

Predsednik ste i Vaterpolo saveza Srbije. Šta vas je preporučilo za tu funkciju?

- Prijateljski i drugarski odnos koji sam dugi niz godina gradio sa Vaterpolo savezom kao direktor "Laste", a verovatno i dar za organizaciju, koja proističe iz velike ljubavi prema sportu. Na čelo Vaterpolo saveza došao sam pre tri godine. Očekuje nas Evropsko prvenstvo u Malagi, Olimpijada u Pekingu i to je jedan lep deo mog života. To je onaj deo dana koji počinje čitanjem sportskih novina i zanimanjem za sva dešavanja u sportu Srbije.

Mnogi privrednici nalaze se na bitnim funkcijama u srpskom sportu. Ne čini li vam se da je tu politika umešala prste, pa se čelnici klubova postavljaju po partijskoj liniji?

- Ne mislim da ima toliko politike, koliko ima potrebe za ljudima koji imaju nekog dara i želje da rade u sportu. To uključuje i obezbeđivanje novca, ali i marketing konkretnog sporta. Imati čoveka iz biznisa na takvim pozicijama je dobro, s obzirom na broj kontakata i poslovnih prijateljstava iz čega se izrode i mnogo donacije. Činjenica da Vaterpolo savez u poslednjih nekoliko godina nije imao finansijskih problema je, pre svega, rezultat dobre saradnje sa Ministarstvom sporta i izvanrednog odnosa sa velikim brojem sponzora kao što su DDOR Novi Sad, "Aqua viva", "Lasta", "Jat", "Telekom", dnevne novine "Press" i mnogi drugi.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com