Danilo Korpivica, direktor Direkcije za marketing i korporativne komunikacije Metals banke - Inspektor PiaRo

Odrastao je uz „novi talas“.

Vodio je emisije na radio Vrbasu, bavio se rock&roll-om, pisao buntovne rukopise, uređivao školski časopis i objavljivao kontroverzne pesme, koje su mnogi kritikovali. „Devojke su to tada volele. A ja sam oduvek osećao potrebu da za sobom ostavim pisanu reč“, kaže Danilo Koprivica, direktor Direkcije za marketing i korporativne komunikacije Metals banke.

Logičan sled je bio da postane novinar. Sasvim je zadovoljan svojim obrazovanjem na beogradskom Fakultetu političkih nauka, jer je novinarstvo učio od Sergeja Lukača i Gorana Milića. Ipak misli da ga je fakultet znatno bolje potkovao politikološkim znanjima.

Što je Koprivica umeo da iskoristi. Koketirao je svojevremeno sa politikom, trenutno nisu u vezi, ali ne odbacuje mogućnost da će joj se jednog dana vratiti. U politiku je ušao kroz politiku javnog informisanja, što je bilo u vezi sa njegovim poslediplomskim studijama iz komunikologije. Kao političar, bavio se vojvođanskim radio-difuznim sistemom, a iz čitave priče se isključio kada je shvatio da u njegovoj stranci i ne postoji interesovanje za taj sektor. On lično i dalje je zainteresovan za ovaj sistem.

„Vojvodina se neambicioznim pristupom prilikom dodele nacionalnih frekvencija lišila mogućnosti uticaja putem najmoćnijeg medija. Mada mislim da je to trebalo biti i zakonom uređeno, da severni i južni deo države imaju svoju nacionalnu televiziju, da deo zemlje koji daje 40 odsto BDP-a obavezno ima svoje glasilo. Ovako, sa svih pet frekvencija u Beogradu stvara se autizam, medijski, politički, pa i društveni“, kaže Koprivica, koji je i dalje spreman da se potrudi kako bi se situacija promenila. „Moje reakcije su dnevne i trenutne, ako me neko ili nešto isprovocira, moguće je da ću se ponovo politički angažovati“, kaže. Danas smatra da je uspešniji i društveno korisniji kao čovek koji se bavi komunikacijama u privredi, nego da i dalje sedi u nekom upravnom odboru.

Manje priče, više akcije

Radio je jedno vreme i kao novinar, PR i marketing konsultant u časopisu New Deal, novosadskom pokušaju da izdaje globalni časopis. U kolumni pod nazivom „Inspektor PiaRo“ pisao je o odnosima sa javnošću, o novim idejama u ekonomiji, a kroz tu rubriku sticao kontakte, koji su ga doveli do posla kojim se danas bavi. „Tada je bila aktuelna priča kako zaraditi hleba bez motike, a meni je direktor Metals banke rekao da je njemu potreban neko ko će ipak znati da ponešto i okopa i obradi, pa sam se ja latio posla“, priča, iako nije baš pobornik umotvorine - „manje priče, više akcije“. On nije siguran da bi od akcije preživeo, kad je priča njegovo osnovno oruđe za rad. Doduše pokušao je da živi i od akcije.

U Vrbasu je svojevremeno imao svoj biznis, pravio je kako kaže najbolji italijanski sladoled u Vojvodini. „Obišao sam Italiju od severa do juga, naučio sve o sladoledu, a onda shvatio da zapravo imam previše gena svojih crnogorskih predaka koji su sedeli na vrhu planine i gledali na svet globalno, da bih se i dalje bavio tim mikroposmatranjima“, kaže Koprivica, ali smatra da su mu više od novca koji je u tom poslu zaradio značila iskustva, stečena rutina i sposobnost da skenira ljude. Malo je zadovoljstava danas u preduzetništvu, a više svakodnevnog preskakanja prepreka. To po njegovom mišljenju verovatno donosi više novca, ali nedovoljno da bi nadomestilo zadovoljstvo koje on ima na današnjem radnom mestu.

Baviti se marketingom i PR-om u jednoj banci oduzima mu mnogo vremena. Misli da je u bankarstvu u Srbiji nemoguće ne raditi vremenski dugo. Kreirati imidž banke, koja nije prevashodno usmerena na poslove sa stanovništvom, već na privredu, težak je i zahtevan posao. „Uđeš izađeš i gotovo“ je reklama konkurentske banke koja je prvom čoveku marketinga u Metals banci ušla u uši. Ali to nije filozofija kojoj je sklon. „Ta poruka u bankarstvu isto je što i fast food. Ja sam pristalica spore hrane i emotivnijeg, gotovo patetičnog pristupa klijentima, kroz sponzorstva i manje agresivne reklame“, priča Danilo Koprivica.

Deo te priče je i sponzorstvo Janku Tipsareviću. Delom komercijalno, kroz koje teniser ima obavezu da promoviše ime i logo banke, a delom dobrovoljno angažovanje Tipsarevića da bude član udruženja „Plavi vitez“, da obilazi škole širom Srbije i pokazuje na svom primeru da nije jednostavno doći do uspeha, ali nije ni toliko teško. Da mladim ljudima dokaže da je uspeh stvar karaktera, volje, ali i povremeno polomljenih reketa i poraza. I ne samo kada je reč o tenisu, nego o svakom budućem putu kojim mladi žele da krenu, potrebno im je dokazati da postoji prostor i van nepotizma.

„Mislim da se i kroz bankarstvo danas to dokazuje, stvoreno je tržište kvalitetnih kadrova, najčešće zaposlenih bez veza i vezica. Jer zašto bi neko danas zapošljavao čoveka, čiji će posao sutra morati sam da odrađuje“, priča čovek koji uživa u pronalaženju načina da animira klijente. Zato i ne pati mnogo što mu radni dan traje do 19 časova, što uveče kući obično ima vremena da poljubi ženu i dva sina, prošeta buldoga Čedu i ode na spavanje.

Gastronacionalizam

Ne razmišlja o odlasku u inostranstvo. Bar ne karijere radi. Pokušao je jednom, devedesetih, ali je shvatio da je poslove koje su mu tamo nudili mogao raditi i ovde da je hteo. Mada bi se tamo verovatno uklopio, po svojoj otvorenosti i komunikativnosti, koja je svojstvena stranim nego domaćim menadžerima. „Strani menadžeri su svesni da su na poziciji na kojoj su zahvaljujući uloženom trudu, pa su sasvim otvoreni za one koji su im podređeni, a ne bahati i grubi kakvi umeju biti ovdašnji bitni poslovni ljudi. Takvi su u stanju da se sa nekim upoznaju po pet puta, jer misle da će ih to učini bitnijim“, kaže Koprivica.

Ipak, ponekad se zanese razmišljanjima o odlasku iz zemlje. Konkretno, svake godine u junu, kada se odlučuje gde bi mogao letovati. Ali nekako se „u pet do 12“ uvek odluči za Pržno u Crnoj Gori. Samo se posle letovanja u tom malom mestu, gde istražuje istoriju i mitologiju, oseća kao da je bio na letovanju, da je napunio baterije, sva ostala mesta mu, kaže, brzo izblede u sećanju. Za egzotičnim putovanjima ne luduje, jer je, „za razliku od političkih opredeljenja, gastronacionalista“. Voli domaću hranu.

Smatra da su restorani dobar pokazatelj stanja u jednom društvu. Dok god su za stolovima okupljeni biznismeni, političari, članovi upravnih odbora, znači da srednji sloj društva ne postoji. Da se standard popravlja, prepoznaće se kada na finim mestima počnu dominirati roditelji sa decom, porodice koje sebi mogu priuštiti ručak van kuće, kaže Danilo Koprivica dok polako ispija vino u restoranu punom poslovnog sveta.

poziv na prerplatu na - www.emportal.co.yu