Koliko se nagrađuju/kažnjavaju oni koji se u Srbiji odluče za „sivu zonu“ poslovanja ?

(Branimir Bošković)

Svakodnevno smo svedoci ubrzanog razvoja bežičnih komunikacija i umnožavanja opcija koje nudi Internet. Tehničko- tehnološka dostignuća 21. veka prodiru svuda, dok daleko važniji segment poslovanja - etika, značajno i u ovoj našoj Srbiji, nailazi na barijere, i često ide u disbalansu sa profitom, nedavno je prokomentarisao Branimir Bošković, direktor “Telefonije“ AD, na okruglom stolu „Najčešće etičke dileme srpskih biznismena“, koji su organizovali Srpska asocijacija menadžera i časopisa „Marketing Srbija“.

- Kada u pretraživaču „Google“ ukucate pojam „ethics“, dobićete na hiljade i hiljade hintova, odnosno dokumenata vezanih za ovu temu. Ukoliko to uradite za stranice na srpskom jeziku, za reč „etika“ dobićete nemerljivo manje rezultata. Kod nas o ovoj problematici retko ko piše, a ni u praktičnoj primeni se nismo baš pozicionirali na vrh neke međunarodne lestvice - kaže Bošković.

Puno preduzeća donese etički kodeks, priča Bošković, koji se može prepisati sa bilo kog Internet sajta neke evropske kompanije, bez razmišljanja da sledi i njegovo istinsko primenjivanje.

Bošković je naveo jedan od primera neetičnog poslovanja kompanija u Srbiji sa kojim se „Telefonija“ susrela.

- Nakon donošenja zakona o telekomunikacijama, koji je trebalo da uvede regulaciju i ukidanje monopola u Srbiji, stvorila se, potpuno nepotrebno, jaka siva zona, jer taj zakon nisu pratla određena podzakonska akta i propisi koji bi jasno regulisali tržišnu utakmicu u pružanju telekomunikacionih usluga. Postavilo se pitanje da li ono što zakonom nije „de facto“ zabranjeno znači i da je automatski dozvoljeno. Etika je bila ta koja je trebalo da da završnu reč.

Monoge kompanije, priča Bošković, su tada uplovile u sivu zonu pružanja telekomunikacionih usluga i poslovale 2 godine, a priča se završila sudskim sporovima i višemilionskim tužbama koje je „Telekom“ pokrenuo protiv tih kompanija.

- Mi smo, prateći etičke kodekse, odlučili da se u to ne upuštamo i nakon 2 godine, ispostavio se da su ostale kompanije prošle finansijski bolje, na kraju nisu morale da plate odštetu, niti su imale sankcije.- naglašava Bošković.

Na dilemu da li treba biti etičan, važno je dodati i pitanje sebi i svome okruženju, a to je da li je naše društvo spremno da podrži one kompanije koje žele da budu moralne i etične, ili će ih oceniti nesnalažljivim, neprilagođenim i - sa naivnim menadžmentom ?