John Kyritsis, potpredsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Delhaize Serbia - Srbiji je potrebna saradnja stranih ulagača i domaćih malih i srednjih preduzeća

(John Kyritsis) Kako bi Srbija dostigla održiv rast, neophodan joj je kontinuitet reformi, kao i stalni napori za unapređenje primene zakona, kaže u razgovoru za eKapiju John Kyritsis (Džon Kiricis), potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC) i generalni direktor Delhaize Serbia.

U intervjuu za naš portal, John Kyritsis govori o preporukama najnovije Bele knjige, Zakonu o stečaju, napretku u oblasti nekretnina i gradnje, poteškoćama sa parafiskalnim nametima, pravnoj sigurnosti u Srbiji, ali i o saradnji domaćih i stranih preduzeća, koja je neophodna za privredni rast naše zemlje.

Naš sagovornik ističe da je Vlada značajno unapredila poslovnu klimu, te da se Savet nada da će se reforme nastaviti i ubrzati, i podseća na smernice koje je FIC dao na tom putu.

- Bela knjiga je ključni proizvod Saveta, i ona predstavlja sveobuhvatnu sliku poslovne klime u Srbiji. Pisanje ove publikacije teče kroz aktivan dijalog članica FIC-a, tako da konačna verzija predstavlja promociju stavova i predloga koji predstavljaju zajednički imenitelj stavova većine članica Saveta. To je ključna vrednost Bele knjige - podseća naš sagovornik.

- Pregled realizacije iz Bele knjige sadrži preporuke date 2015. godine i prati napredak ostvaren u pogledu njihove primene. Naši rezultati pokazuju sledeće podatke: napredak je ostvaren u 4 oblasti opšteg pravnog okvira, kao što su zaštita konkurencije i potrošača, državna pomoć i javno beležništvo, kao i u oblastima nekretnine i gradnje, sektorima telekomunikacija, nafte i gasa i privatnog osiguranja. U oblastima poreza i radnopravnih propisa, kao i u 3 oblasti opšteg pravnog okvira, kao što su zakoni koji se odnose na devizno poslovanje, stečaj i zaštitu uzbunjivača, zatim u sektorima hrane i poljoprivrede, osiguranja i sredstava za održavanje higijene u domaćinstvu i kozmetike - mora još da se radi kako bi se ostvario bolji napredak.

- Vlada je znatno unapredila poslovnu klimu, kroz fiskalnu konsolidaciju i izmene dela opšteg zakonodavnog okvira, kao i posebno zakonodavnog okvira u sektoru nekretnina i gradnje. FIC računa da će se reforme nastaviti, pa čak i ubrzati. Naša Bela knjiga nudi niz preporuka Vladi o načinima na koji Srbija može da postane atraktivnija za nove investicije.

(Sa predstavljanja Bele knjige 2016) Tri glavna su - ubrzati važne strukturne reforme, posebno privatizaciju i korporatizaciju javnih preduzeća, poboljšati primenu zakona i nastaviti efikasnu harmonizaciju srpskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Kada je reč o harmonizaciji sa pravnim tekovinama EU, smatramo da posebnu pažnju treba posvetiti: bezbednosti hrane, unapređenju regulative u oblasti deviznog poslovanja, stečaja, konverzije prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu, kao i uređenju oblasti parafiskalnih nameta i iznajmljivanja radne snage.

Kada je reč o primeni zakona, Vlada Srbije treba da poveća administrativne kapacitete ministarstava i drugih državnih institucija, kao i da poveća efikasnost i transparentnost prelaskom na digitalne tehnologije. Posebnu pažnju treba usmeiti na Poresku upravu i inspekcijske službe.

- Najveći napredak je ostvaren u oblastima nekretnina i gradnje i 4 oblasti opšteg pravnog okvira, kao što su zaštita konkurencije i potrošača, državna pomoć i javno beležništvo.

U sektoru nekretnina i gradnje, smatramo pozitivnim početak primene postupka konverzije, novi Zakon o katastru i poboljšanje postupka izdavanja dozvola – solidnu implementaciju objedinjene procedure i elektronskog izdavanja dozvola.

U oblasti zaštite konkurencije, pozitivna su kontinuirana poboljšanja zakonodavnog okvira, povećanje administrativnih kapaciteta i snažne aktivnosti zagovaranja, koje sprovodi Komisija za zaštitu konkurencije.

Takođe, pozitivno je i usvajanje preostalih podzakonskih akata i aktivno angažovanje udruženja za zaštitu potrošača u oblasti zaštite potrošača.

U oblasti državne pomoći, pozitivno je imenovanje nepristrasnih članova Komisije za kontrolu državne pomoći (prema EU), aktivnosti nadležnog ministarsta i Komisije za kontrolu državne pomoći na podizanju svesti kroz radionice, novu internet stranicu itd. Izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima koje su uvedene 2015, proširena su ovlašćenja javnih beležnika i regulisano uskraćivanje preduzimanja radnji koje su prema zakonu nedopuštene.

- Kako bi Srbija dostigla održiv rast, kontinuitet je ključna reč. Pod tim podrazumevamo kontinuitet reformi kao i stalne napore za unapređenje primene zakona, odnosno obezbeđenje konzistentne i efikasne primene. To se može postići na sledeći način: uspostavljanjem nedostajućih institucija, uvođenjem jasnih procedura i smernica, ukidanjem bespotrebnih birokratskih procedura, kao i obukom zaposlenih. Pažnju treba usmeriti na tela nadležna za nadzor tržišta – Poresku upravu i inspekcije.

- Verujemo da su pozitivna dešavanja u oblasti nekretnina i gradnje, zajedno sa izmenama Zakona o radu 2014 godine, najbolji podstičući faktori za nova direktna strana ulaganja.

Brže dobijanje dozvola za izgradnju, što čini proces planiranja u nekretninama i gradnji predvidljivijim, nije samo važno za postojeće investitore. To je i veoma pozitivan signal potencijalnim ulagačima, koji treba da budu ohrabreni da investiraju u Srbiju u narednom periodu.

Fleksibilnije radno zakonodavstvo je ključno za podsticanje i privlačenje onih investitora koji su u fazi provere interesa za ulaganje u Srbiju. Ali, iako su neke značajne pozitivne promene uvedene sa promenjenim zakonom, posao nije u celosti završen, jer se tokom prethodne dve godine beleži zastoj u reformama. Iako u potpunosti razumemo osetljivost ove regulatorne oblasti, istovremeno smatramo da Srbija treba da nastavi započetu reformu tržišta rada kako bi povećala broj novih radnih mesta i konkurentnost na globalnom tržištu. Regulisanje iznajmljivanja radne snage bi doprinelo tom procesu.

- Strani investitori imaju višestruko pozitivnu ulogu u srpskoj privredi, jer donose nove investicije i zapošljavanje, uvode moderne tehnologije i olakšavaju inovacije, promovišu etičko poslovno ponašanje i posluju u skladu sa načelima odgovornog korporativnog upravljanja. Štaviše, oni angažuju lokalna mala i srednja preduzeća u njihovim lancima i integrišu ih u globalno tržište. Tako da - ravnoteža je u saradnji stranih investitora i domaćih malih i srednjih preduzeća.

- Članice Saveta su istinski promoteri ekonomije zasnovane na znanju, jer baziraju svoje poslovne modele na savremenoj praksi i inovacijama. Ulažu ne samo u objekte, nego takođe i u ljude, što je velika komparativna prednost. Uz to, članice Saveta su kompanije za primer, koje posluju ne samo u skladu sa nacionalnim okvirom, nego idu iznad toga i u njihovim strategijama važno mesto zauzima društveno odgovorno poslovanje (CSR).

Kroz društveno odgovorno poslovanje, članice Saveta pružaju podršku lokalnim zajednicama i rade sa njima u rešavanju lokalnih problema i rešavanju potreba najugroženijih grupa.

- Jačanje vladavine prava je od ključnog značaja. Pozdravljamo usvajanje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, međutim, važno je naglasiti da ima još dosta posla. Nadamo se da će pregovori o pristupanju EU u okviru Poglavlja 23 (pravoduđe i osnovna prava, prim. aut), koji su nedavno započeti, doprineti rešavanju svih izazova, pre svega u pravcu daljeg jačanja nezavisnosti i efikasnosti sudskog sistema.

- Dobro je to što je Vlada uvažila ranije preporuke Saveta i pokrenula izmene Zakona o stečaju u oktobru ove godine. Pažljivo pratimo taj proces i nadamo se da ćemo biti u prilici da pomognemo Vladi da dođe do najboljeg rešenja za privredu. Ovo je važno pitanje koje zaslužuje pažnju svih aktera na tržištu. Predlozi Saveta su jasni i navedeni su u Beloj knjizi 2016.

- Ovo je pitanje predvidljivosti okruženja i osnovnih očekivanja svakog investitora od Vlade, centralne ili lokalne, a to je da nema promene pravila i uvođenja novih opterećenja neočekivano. Potreban nam je zakon o naknadama kojim će se uvesti obezbeđenje protiv novih parafiskalnih nameta i precizna pravila o tome kada i kako se mogu uvoditi nova parafiskalna opterećenja. Činjenica da je Ministarstvo finansija formiralo radnu grupu za izradu novog Zakona o naknadama početkom ove godine predstavlja pozitivan znak, i mi se nadamo da ćemo videti njihov predlog pre kraja godine.

- I pored nedavnih izmena Zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP), i dalje imamo pojedine izazove za realizaciju projekata JPP u Srbiji. Imajući u vidu finansijska ograničenja javnih izvora, neophodno je razmotriti uklanjanje regulatornih prepreka kako bi se iskoristio potencijal privatnih investitora.

Kao pozitivna dešavanja, Savet vidi izmene i dopune Zakona o JPP iz februara 2016, i jačanje uloge Ministarstva finansija u kontroli fiskalnih rizika. Registar javnih ugovora je u potpunosti osposobljen. Međutim, potrebno je uskladiti Zakon o JPP sa drugim zakonima (javne nabavke, devizno poslovanje, javna imovina, komunalne usluge).

- Pravna sigurnost je svakako jedan od najznačajnijih elemenata za kvalitet i predvidljivost poslovne klime. I dalje je jedan od odlučujućih faktora pri odlukama da li investirati ili ne u određenu zemlju i kao takav ima ključnu ulogu u uticaju na privredu zemlje i njen razvoj. Tokom 2015. i 2016. godine uočene su pozitivne promene u praksi, kao što je već pomenuto - pokretanje izmena Zakona o stečaju, u oktobru 2016.

Savet će nastaviti da pažljivo prati ovaj proces i uvek je spreman da pruži svoj doprinos.