Nik Ady Arman, otpravnik poslova a.i. Ambasade Malezije u Beogradu - Srbija ima potencijal da postane čvorište za distribuciju malezijskih proizvoda

(Nik Ady Arman) Bilateralni odnosi Malezije i Srbije su srdačni, prijateljski i unapređuju se iz godine u godinu. Naše zemlje su uspele da prevaziđu razlike u političkim stavovima koje su predstavljale prepreku u razvoju odnosa i sada gajimo bilateralne veze na svim poljima. Saradnja u međunarodnom okruženju posebno je dobra, jer se Malezija i Srbija međusobno podržavaju pri kandidaturama za međunarodna tela još od 2011.

Ovako odnose između Srbije i Malezije vidi Nik Ady Arman, otpravnik poslova Ambasade Malezije a.i. u Beogradu.

- Mislim da je sada odličan trenutak da se prošire bilateralne veze i saradnja Malezije i Srbije. Otkako je ambasada Malezije ponovo otvorena 2004. godine, broj srpskih turista i privrednika koji posećuju Maleziju stalno raste, i to godišnjom stopom od 18%. Ove godine, Vlada Malezije je uvela dvanaestomesečnu probnu vizu za stanovnike Srbije, a obe zemlje rade na tome da trajno ukinu vize na obostranu korist. To bi još više povećalo broj posetilaca iz Srbije i obratno, što bi, opet, olakšalo uspostavljanje direktnih kontakata između poslovnih zajednica Malezije i Srbije - kaže u razgovoru za eKapiju Nik Ady Arman.

Jedan od načina da se ubrza razvoj bilateralnih odnosa jeste povećanje broja bilateralnih susreta i poseta na visokom nivou između zvaničnika Srbije i Malezije.

eKapija: U kojim oblastima postoji potencijal za rast?

- Turizam bi bio prvi korak ka uspostavljanju bliže saradnje ljudi dve zemlje koja bi potom mogla da se proširi na druga polja. Malezija ima veoma raznovrsnu turističku ponudu privlačnu svim ciljnim grupama, od mladih koji traže dobar noćni provod, preko stopera, do parova na medenom mesecu i bračnih parova sa decom, pa sve do starijih ljudi. Multikulturalni i multirasni karakter Malezije nudi jedinstveno azijsko iskustvo posetiocima. S druge strane, balkanske ture postaju sve popularnije među malezijskim turistima. Kako i Malezija i Srbija teže da se nametnu kao međunarodna čvorišta, saradnja među turističkim operaterima, aviokompanijama i udruženjima turističkih agenata išla bi na obostranu korist.

Neposredan kontakt ljudi iz Malezije i Srbija tekođe bi mogao da se unapredi saradnjom na polju visokog obrazovanja, posebno kroz programe razmene studenata i saradnjom univerziteta i obrazovnih institucija na istraživačkim projektima. Sport je još jedna oblast koja obećava kada je u pitanju saradnja, s obzirom da je sport omiljen u obe zemlje. Takođe, Malezija i Srbija tradicionalno dobro sarađuju na polju odbrane, još iz vremena bivše Jugoslavije i kroz saradnju u okviru strukture Pokreta nesvrstanih zemalja. Ta saradnja mogla bi se proširiti razmenom vojne ekspertize i programima obuke vojnih lica.

Ekonomska saradnja i dalje je oblast sa najvećim potencijalom, koji treba istražiti. Da bi se ovaj potencijal potpuno iskoristio, apsolutno je neophodno učiniti dodatne napore da se povežu privatni sektori obe strane. To bi se moglo postići periodičnim organizovanjem poslovnih foruma, na kojima bi privrednici mogli da uspostave direktne kontakte i istraže mogućnost dalje saradnje. Poljoprivredni proizvodi i organska hrana iz Srbije mogli bi biti naročito zanimljivi potrošačima u Maleziji. Iako je većina srpskih proizvođača prehrambenih proizvoda dobila Halal sertifikat prethodnih godina, jedna šira kampanja promocije Halal standarda u Srbiji svakako bi olakšala izvoz srpske hrane u Maleziju.

eKapija: Prema podacima iz 2015. godine, bilateralna trgovinska razmena između Srbije i Malezije iznosila je 33,37 mil EUR, od čega je vrednost izvoza Srbije u Maleziju bila 4,38 mil EUR, a vrednost uvoza u Srbiju iz Malezije 28,98 mil EUR. Koji proizvodi su se najviše uvozili u Srbiju iz Malezije, a šta se najviše izvozilo iz Srbije u Maleziju?

- Srbija je iz Malezije najviše uvozila prirodni kaučuk, palmino ulje i elektronske proizvode, poput kancelarijskih mašina i telekomunikacione opreme. Iako ukupna vrednost bilateralne trgovinske razmene nije toliko visoka, ona je stabilna i odražava sveopšti pozitivan dugoročni trend. Važno je primetiti da navedene cifre ne odražavaju obavezno pravu vrednost trgovinske razmene, jer se uvoz u Srbiju iz Malezije često vrši kroz velike distributere iz trećih zemalja, poput Nemačke i Italije, što se ne beleži kao bilateralna trgovinska razmena između Malezije i Srbije. Povećanje broja kontakata između poslovnih zajednica dve zemlje moglo bi da učini buduću trgovinsku razmenu neposrednijom.

S druge strane, izvoz Srbije u Maleziju ravnomerno se povećava proteklih nekoliko godina. Na primer, vrednost izvoza iz Srbije u 2015. godini skočio je za čitavih 63% u odnosu na 2014. godinu. Glavni izvoz iz Srbije u Maleziju odnosi se na razne prerađene proizvode, drvnu građu, kao i hemijske proizvode.

eKapija: Ima li u Maleziji srpskih kompanija i koliko Vam se često članovi malezijske poslovne zajednice obraćaju za savet u vezi s tim kako da dopru do srpskog tržišta?

- Neki pripadnici malezijske javne i poslovne zajednice i dalje se sećaju velikih infrastrukturnih projekata koje je izvodio Energoprojekt u doba bivše Jugoslavije. Mnogi od njih, međutim, ne znaju mnogo o Srbiji, jer često nisu potpuno svesni veze između današnje Srbije i ondašnje Jugoslavije. Pošto velike projekte danas zamenjuju manje inicijative u privatnom sektoru i uzimajući u obzir geografsku udaljenost između Malezije i Srbije, većina srpskih kompanija koje istražuju mogućnosti proširenja svog poslovanja na Maleziju ipak više vole da posluju kroz zajedničke firme sa svojim malezijskim partnerima. U tom smislu, kompanije često traže savet o tome kako izabrati odgovarajućeg partnera, što je nama zadovoljstvo da pružimo uz pomoć nadležnih agencija Vlade Malezije, poput Korporacije za razvoj spoljne trgovine Malezije (MATRADE) i Tela za razvoj investicija Malezije (MIDA).

eKapija: Kada je reč o investicijama, za koje oblasti u Srbiji su malezijske kompanije najviše zainteresovane?

- Poslovna zajednica Malezije za sada je uglavnom pokazivala interesovanje za poljoprivredni sektor, tj. preradu mesa i mogućnost lokalne proizvodnje palminog ulja. Usled strateškog geografskog položaja Srbije, sve veći broj malezijskih privrednika počinje da gleda na Srbiju kao potencijalno čvorište za distribuciju njihovih proizvoda i usluga na Balkanu i u drugim evropskim zemljama.

eKapija: Kako vidite stepen razvijenosti saradnje između Srbija i zemalja-članica ASEAN-a?

(Nik Ady Arman na podizanju zastave ASEAN-a u Beogdu)

- Mislim da su bilateralni odnosi Srbije i mnogih zemalja-članica ASEAN-a dobri, posebno nakon formiranja Pokreta nesvrstanih zemalja i u vreme bivše Jugoslavije. U nekim slučajevima, odnosi su čak i odlični. Pogledajte samo koliko su jake bilateralne veze i saradnja između Srbije i Indonezije. Mogli bismo da primetimo i da Vlada Srbije proteklih godina ulaže sve veće napore u cilju gajenja bilateralnih veza sa Kambodžom i Laosom. Sve više srpskih državljana posećuje i Tajland, koji je verovatno najpopularnija turistička destinacija za Srbe. Sa intenziviranjem procesa integracija u okviru ASEAN-a, posebno kroz formiranje Ekonomske zajednice ASEAN-a (AEC) i Slobodne trgovinske zone ASEAN-a (AFTA), potencijalna korist o saradnje sa zemljama-članicama ASEAN-a povećala se na mnogim poljima. Vlada Srbije to prepoznaje i radi na tome da se pridruži Ugovoru o prijateljstvu i saradnji zemalja jugoistočne Azije već nekoliko godina.

eKapija: Možemo li da najavimo neke nove aktivnosti Ambasade, na koji način promovišete Maleziju u našoj zemlji?

- Kada se Ambasada Malezije u Srbiji ponovo otvorila 2004. godine, mnogi stanovnici Srbije nisu znali mnogo o Maleziji. Osim unapređenja bilateralnih odnosa naših zemalja, i to kroz pristup direktne komunikacije između Vlada, Ambasada Malezije takođe stavlja težište na javni diplomatski pristup, tj. na programe pružanja usluga u saradnji sa partnerima na raznim poljima. U cilju promocije malezijskog turizma, na primer, u vezi smo sa mnogim turističkim operaterima, aviokompanijama i turističkim agencijama, kao i sa svim nadležnim agencijama Vlade Srbije. Takođe smo uspostavili dugoročnu redovnu saradnju sa nekoliko visokoobrazovnih institucija, poput Visoke turističke škole u Beogradu, i redovno učestvujemo na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

(Kuala Lumpur City Centre) Jedan od najvažnijih aspekata napora Ambasade da promoviše Maleziju jeste promocija malezijske kulture. Kulturna grupa "Cenderawasih" ("Rajske ptice"), pod pokroviteljstvom Ambasade Malezije, izvodi tradicionalne malezijske igre na više od 80 lokalnih i regionalnih festivala i drugih kulturnih manifestacija već više od 10 godina.

Ovog juna, Ambasada je organizovala četvrti po redu Malezijski dobrotvorni bazar, celodnevnu porodičnu manifestaciju otvorenu za publiku, koja je okupila više od 60 kompanija oko plemenitog cilja stvaranja svesti o pojedinim društveno ugroženim grupama i pružanja pomoći. Ovogodišnji bazar pružio je pomoć hendikepiranoj deci iz udruženja "Naša deca". Lokalna zajednica je izuzetno dobro prihvatila ovu manifestaciju.

U okviru proslave Nacionalnog dana Malezije, 31. avgusta 2016. godine, Ambasada je organizovala humanitarnu trku uz Avalski toranj, u kojoj je učestvovala Zuveiba Nasir, poznata malezijska trkačica. Ova trka je deo njenog humanitarnog poduhvata pod nazivom "Misija jedne žene da osvoji 30 najviših svetskih kula".

Pošto smo primetili koliko malezijska hrana odgovara lokalnom ukusu, Ambasada će organizovati "Malezijsko kulinarsko putovanje" od 12. do 16. oktobra ove godine u hotelu Hyatt Regency u Beogradu. Kako i dalje nema malezijskih restorana u Srbiji, Ambasada će, u saradnji sa brojnim dugoročnim partnerima, predstaviti jednog čuvenog malezijskog kuvara, koji će spremati hranu i prikazati mnoštvo autentičnih jela po kojima je Malezija poznata. Želim da iskoristim ovu priliku da pozovem Vaše čitaoce da probaju ukusna malezijska jela i da se ujedno zabave uz nastup "Rajskih ptica".

eKapija: Koliko se život u Srbiji razlikuje od života u Maleziji?

- Geografski, Malezija i Srbija su veoma udaljene. Istorijska, kulturološka i religijska prošlost ove dve zemlje takođe se veoma razlikuje. Čak ni klimatski uslovi ne mogu biti više različiti nego što jesu. Iako sam ovde već sedam meseci, i dalje sam zadivljen mnogim sličnostima u načinu života i pri tom ne mislim samo na velike gradove u kojima se ustalio moderan i brz zapadnjački životni stil, već i na tradicionalne načine življenja. Kada se zanemare one najočiglednije razlike, vidi se da su mnoge stvari koje čine svakodnevni život zapanjujuće slične. Međutim, ovo ne treba da iznenađuje, jer su i Malezija i Srbija zemlje u razvoju, koje su svoje identitete godinama stvarale kroz asimilaciju istočnjačkih i zapadnjačkih uticaja.

eKapija: Koliko se razlikuje poslovna kultura u Maleziji i Srbiji? Da li Vas je nešto u našoj zemlji naročito iznenadilo?

- Kada je u pitanju poslovna kultura, Malezija i Srbija se ne razlikuju mnogo. Postoji, međutim, nekoliko suptilnih razlika na koje treba obratiti pažnju. Srpska poslovna kultura nešto je manje formalna i u njoj se manje pažnje poklanja hijerarhiji, ali i tačnosti. Takođe, programi sastanaka manje su striktni, često ih odlikuju razgovori van glavne teme, što stvara prijatnu, domaćinsku atmosferu. Budući da su i sami srdačni, otvoreni i komunikativni, Maležani cene takav pristup. S druge strane, Maležani su ipak malo rezervisaniji i uzdržaniji. Oni će se najverovatnije neće potpuno otvoriti prema svojim partnerima do drugog ili trećeg sastanka.

Jelena Đelić