(Biznis)Dušan Stankov, direktor NLB lizinga u Srbiji - lizing u Srbiji porastao 20%

(Foto: SergeyP/shutterstock.com)

U Srbiji je interesovanje za kupovinu na lizing veliko, a uslovi kupovine su prilično ujednačeni u ukupno 19 lizing kuća, koliko ih ima na našem tržištu. Dušan Stankov, direktor NLB lizinga, treće lizing kuće u Srbiji, odmah posle "Hypo lizinga" i "Raiffeisen lizinga", ne žali se na posao u Srbiji, ali ga brine razvoj političke situacije. Mada je tržište lizinga aktivno počelo da se razvija tek od septembra 2003. godine, zbog čega zaostaje u regionu, Stankov poslovne prilike ocenjuje kao jako povoljne, jer je rast tržišta evidentan iz godine u godinu.

- Bilansna suma svih lizing kuća u Srbiji je 2006. godine izašla na nekih 400 miliona evra, prošle godine na oko 700 miliona, ali to nije pravi pokazatelj. S obzirom na to da je većina drugih lizing kuća otvorila rent-kuće koje rade operativni lizing, krajnji bilans nije realan. Rent-kuće su od operativnog lizinga zaradile 220 miliona evra, a kad se taj rezultat oduzme od ukupnog bilansa od 700 miliona, dolazi se do oko 500 miliona evra. To je opet povećanje u odnosu na prethodnu godinu od otprilike 20 odsto, što je dosta dobro - sumirao je Dušan Stankov.

NLB lizing je slovenačka firma. Koliki je vaš udeo na slovenačkom, a koliki na srpskom tržištu?

- U Sloveniji smo druga lizing kuća sa 12 odsto tržišnog udela. Prvi je Hipo lizing, kao i na svim tržištima. Na srpskom tržištu, prve tri u koje smo uključeni drže 65 odsto tržišnog udela. Treći smo u Srbiji sa 11 odsto tržišta. Kad druge kuće ne bi zaračunavale operativni lizing, naš udeo bi možda bio čak 15 odsto. Prošlu godinu smo završili sa 66 miliona evra urađenih ugovora, od toga smo 44 miliona zaradili na komercijalnom programu, na opremi je dobijeno nekih 12 miliona, a na automobilima oko šest miliona evra.

Da li očekujete napredak u poslovanju?

- Interesovanje građana za kupovinu na lizing je veliko. Nismo toliko okrenuti automobilima koliko privredi, mašinama, opremi i komercijalnim vozilima. Prošle godine smo napravili ugovore za 486 komercijalnih vozila, od toga 148 poluprikolica, 126 autobusa, dok je svega desetak odsto otišlo na automobile. Nama je krenulo, ali ne bih ništa prognozirao zbog trenutne političke situacije.

Da li imate bilo kakve probleme kao slovenačka firma?

- Nemamo nikakvih problema. Naprotiv. Naš odnos prema klijentima je nešto što nas izdvaja, jer prema njima nemamo hladan odnos i trudimo se da svakom maksimalno izađemo u susret.

Šta je isplativije, kredit ili lizing?

- Zavisi od toga da li gledate na kamate ili na brzinu usluge. Načelno, u oba oblika finansiranja, dug se vraća na rate, ali postoji niz sitnih razlika. Putem lizinga moguće je nabaviti novi ili polovni automobil, plovila, raznu preduzetničku opremu, tako da se to ne razlikuje mnogo od kupovine na kredit. Onaj ko sa lizing kućom potpiše ugovor i obaveže se na otplatu dugova, neće biti vlasnik dok ne otplati svoj dug, već će samo imati pravo na upotrebu. Voziće novi automobil uz dokumentaciju o lizingu. Tek pošto istekne ugovoreni rok, kada u potpunosti otplati dug i otkupi ga, postaje i njegov vlasnik. To je prva i osnovna razlika između kredita i lizinga - kupovinom uz pomoć kredita odmah postajete vlasnik.

Druge razlike odnose se na visinu kamate, a samim tim i na visinu rate, kao i na proceduru odobravanja. Za kupovinu putem lizinga sada su niže kamate nego kod kredita. Nominalna kamatna stopa kod lizinga je 9,7 odsto godišnje na ostatak duga, dok su kamate na kredite u bankama oko 11 odsto i više. Ta razlika je vidljiva u visini mesečne rate koja je, za sada, kod lizinga povoljnija. Osim toga, kreditni odbori u bankama zasedaju dva puta nedeljno, a lizing se u kućama kao što je naša odobrava svakodnevno, tako da je procedura mnogo brža, a samim tim i usluga. Za lizing nisu potrebni žiranti, a dokumentacija koju klijenti treba da prikupe je manje obimna nego kod kredita.

Da li su u Srbiji veće kamate na lizing nego u regionu?

- U Srbiji jesu veće kamate nego u regionu, ali to je zbog toga što se smatra rizičnijim tržištem i onda su sami izvori finansiranja skuplji.

Kolike su kod vas kamate?

- Sve zavisi od predmeta lizinga. Što je predmet lizinga rizičniji, to je uslov nepovoljniji. Za opremu je nominalna kamatna stopa od 8,5 do 9 odsto godišnje na ostatak duga. U Srbiji se na lizing najviše uzimaju automobili, a tu je i najveći rizik. Ljudi su se zaletali na ponudu bez učešća na kupovinu automobila, pa je NBS morala da propiše minimalno učešće i maksimalnu zaduženost. Fizička lica su dužna da za ugovor o finansijskom lizingu zaključen na rok do deset godina, uplate učešće od najmanje 20 odsto bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga, a zaduženost fizičkih lica kod istih ugovora ne može biti veća od 30 odsto njegovih redovnih prihoda.

Koja je razlika između finansijskog i operativnog lizinga?

- Finansijski lizing predstavlja finansiranje kupovine, a operativni korišćenje predmeta lizinga. Finansijski lizing je jedina vrsta lizinga koja u Srbiji postoji. Druga vrsta je nazvana operativni lizing, ali to nije lizing već čist zakup. Operativni lizing postoji u svim zemljama u okruženju sem kod nas. Zato su otvorene renta kuće, preko kojih se radi takozvani operativni lizing. Prošle godine je masovno uziman operativni lizing, zbog toga što on ne potpada pod Zakon o finansijskom lizingu, niti pod kontrolu NBS, što znači da ne moraju da se poštuju propisano minimalno učešće i maksimalne zaduženosti. Zatim, kod operativnog lizinga niste vlasnik predmeta, već kao da ste uzeli rentakar, plaćate mesečne fakture i to vam ide u čist trošak. Operativni lizing se masovno koristi kod automobila, ali to je nama beznačajno, jer automobile malo radimo.

Šta se dešava kad kupci ne plaćaju rate na vreme? Kakva je vaša saradnja sa policijom i sudovima?

- Najbolje platiše su penzioneri. Bez problema odobravamo lizing ljudima i sa 65 godina. Mogu vam reći da je najviše problema sa naplatom lizinga za automobile. Sud je obavezan da o zahtevu davaoca lizinga odluči u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donošenja rešenja. Ali, u praksi je to nemoguće. Prvo, na sudu je mnogo slučajeva pa su pretrpani, a drugo, nemaju ni dovoljno sudskih izvršitelja. Pisali smo Asocijaciji lizing kompanija u Srbiji da bismo rešili ovaj problem.