Roberto Pinton, predstavnik organizacije "FederBio" - U organskoj proizvodnji leži šansa za uspeh

(Roberto Pinton) Tržište organske proizvodnje u Italiji neprekidno raste, a njegova vrednost procenjuje se na oko 1,45 mlrd EUR. U ovoj zemlji je više od 45.000 organskih farmera. Organske farme su lokalizovane uglavnom u južnoj Italiji, dok su na severu distributeri i uvoznici. Površine sa organskim sistemima zauzimaju oko 1.052.002 hektara.

Više od trećine celokupne italijanske organske proizvodnje se izvozi, uglavnom u druge evropske zemlje, ali i SAD i Japan. Među izvezenim italijanskim organskim proizvodima su voće i povrće, devičansko maslinovo ulje, vino, sirevi, testenine...

O tome koliko je organska poljoprivredna proizvodnja značajna za privredu Italije razgovarali smo sa Robertom Pintonom, predstavnikom organizacije "FederBio". Reč je o nacionalnom udruženju poljoprivrednika i drugih članova koji su uključeni u sve faze organske i biodinamičke poljoprivrede.

- Italija sada ima učešće od 10% organske proizvodnje u ukupnoj poljoprivredi. Naš cilj je da imamo 20%. Međutim, smatram da možemo mnogo više i od toga.

eKapija: Kako vidite tržište organskih proizvoda u Evropi?

- Tržište organskih proizvoda u Evropi konstantno raste. Evropska organska proizvodnja prostire se trenutno na 12 miliona hektara, a tržište EU je dostiglo brojku od 26 mlrd EUR, u Nemačkoj je ona porasla na 8 mlrd EUR. Nemačka je postala specijalizovano tržišta, gde diskonti i hipermarketi u velikoj meri prodaju organske proizvode. U Francuskoj se proizvode organske proizvodi u vrednosti od 15 mlrd EU. U Evropi ima ukupno 268.000 organskih farmi.

Van Evrope imamo porast od 70% u Japanu, veliki rast je ostvaren u Kini, ali i mnogim drugim zemljama.

eKapija: Gde se tu uklapa Italija? Koliko se polaže na organsku proizvodnju?

- Italija sada ima 1.380.000 hektara pod organskom poljoprivredom što je porast od 6,8% u odnosu na prošlu godinu. Takođe imamo 6.100 prerađivača, kao i veliki broj firmi koje se bave distribucijom i prodajom. Tu su i brojne farme i mala poljoprivredna gazdinstva koja se bavi i turističkom delatnošću, odnosno seoskim turizmom.

Dakle, od 200.000 zaposlenih u organskoj poljoprivredi, njih 6.520 je u Italiji, tako da možemo da kažemo da taj sektor zapošljava i priličan broj radnika. Imamo i sindikate u toj oblasti, pa je status poljoprivrednog proizvođača usaglašen sa svim evropskim standardima.

Oko 60% poljoprivrednika u Italiji su mlađi od 50 godina i postoji više od 25% preduzeća kojima rukovode žene. Oko 10% poljoprivrednih proizvođača imaj visoku školu.

eKapija: Često se može čuti mišljenje da je organska hrana namenjena samo onima sa dubljim džepom, jer je skuplja. Kako se ovo "nepisano pravilo" pokazalo u vašoj zemlji? Ko su glavni kupci organskih proizvoda?

- Italija je verovatno jedina zemlja u Evropi gde su organski proizvodi najprodavaniji, iako, su 20% skuplji u odnosu na proizvode iz konvencionalne proizvodnje. Ako uzmemo primer marmelada i džemova, preko 20% u prodaji je udeo organskih marmelada. Uglavnom su kupci žene između 25 i 44 godine, imaju dete, obrazovane su, imaju visoku ili višu školu i one su te koje biraju organske proizvode.

Ono što bih sugerisao je da se organski proizvodi koriste u školskim menzama. Kod nas je to običaj zato što je to bila inicijativa samih građana. Gradonačelnici su dobili više od 2 miliona dopisa od građana koji su pisali da žele organsku hranu.

eKapija: Ako organska hrana pronađe put u školske menze i možda neke druge sisteme, onda tržište postoje mnogo veće. Kakve rezultate je organskim proizvođačima donela saradnja sa školama?

- Saradnja sa školama je dobar poslovni model, lako može da se izračuna koliko pojede jedno dete. Ako dete pojede jabuku od 120 grama, znači 25 dece će pojesti tri kilograma, na kraju taj broj će biti veoma veliki, i na taj način može da se garantuje tržište za kvalitetne proizvode koji su pri tome zdravi, odnosno služe očuvanju zdravlja.

(Foto: Twin Design/shutterstock.com)

- Prodaja organskih proizvoda, u Italiji sada čini oko 3% ukupne potrošnje. U prvom tromesečju je prodaja organskih proizvoda porasla 19,9%, a od 2008. godine kada je počela ekonomska kriza prodaja organskih proizvoda, suprotno očekivanjima raste mnogo više. Izvoz je iznosio oko milion i 400.000 EUR u prvom tromesečju. Takođe izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU je od . tada porastao za 82%, kao i pića, testenine, mesa, vina.

U Italiji 77% proizvođača smatra da će prodaja u naredne tri godine da rasti, kako na svetskom tako i na evropskom nivou.

eKapija: U Srbiji ste boravili tokom Sajma poljoprivrede u Novom Sadu gde ste se upoznali neke od srpskih kolega. Kako italijanska iskustva mogu pomoći?

- Pravilnik EU od 2007. kaže da je organska proizvodnja metoda koja obezbeđuje tržište ali sa druge strane i održiv razvoj. Ti proizvodi su dobri za životnu okolinu i garantuje se integritet lanca dobavljača, da budu pouzdani i da imaju dobar odnos kvaliteta i cena. Mi smo spremni da pružimo svu neophodnu podršku srpskim institucionalnim organizacijama kako bi srpski sektor organske proizvodnje mogao da se organizuje na najbolji način i kako bi bio spreman da uspešno učestvuje na tržištu EU. Postoji velika potražnja, odmah mogu da se prodaju velike količine i žita, pirinča, soje, postoji velika potreba na tržištu.

Mi nismo u stanju da odgovorimo na sve zahteve tržišta, proizvođači imaju male parcele zemlje od po dva hektara. Potrebno nam je da proizvođači imaju veće površine i da koriste mehanizaciju. Ako postoji dobro organizovan plasman, vi možete biti samo na dobitku.

eKapija: Na tom putu ka Evropi, koji su Vaši saveti za poljoprivrednike u Srbiji?

- Kada postanete deo EU, morate da zaboravite konvencionalni način poljoprivredne proizvodnje, zato što nijedan relevantan trgovinski lanac ne želi proizvode koje sadrže hemikalije. Čak i ako ne vodite organsku farmu, vama neki pesticidi nisu dozvoljeni ni u konvencionalnom načinu proizvodnje, tako da svakako morate da promenite način uzgajanja pojedinih kultura.

Ukoliko želite da imate bolji položaj i prednost nad konkurencijom, morate imati više standarde u proizvodnji. Primera radi, ja ne znam da li se proverava voda kojom se zalivaju bašte. U Italiji se jednom godišnje sprovode te kontrole da bi se videlo koji nivo pesticida sasrži ta voda.

Životna sredina je ugrožena. Ako želite da proizvedete knjige, možete ih odštampati, ali zemlju ne možete proizvesti. Morate da vodite računa o zemlji, jer je kvalitet zemlje jedina stvar koja vam garantuje kvalitete hrane u budućnosti.

eKapija: Srbija može da uči od Italije, a od koga Italija uči ili bi mogla da uči?

- U Evropi najveće tržište organske proizvodnje ima Nemačka, ali to je najveće tržište potrošača. Mi najviše proizvodimo, ali mnogo i izvozimo. Stoga, mi možemo da učimo od Nemačke kako razviti domicilno tržište. Oni su znali kako da lobiraju sa vladom, imaju Zelenu stranku u parlamentu, što znači da znaju kako da donesu dobre zakone na polju organske proizvodnje. Od Francuske, na primer, možemo da naučimo o saradnji industrijskih organizacija i nadležnih vlasti.

Kompletan sadržaj Specijalnog izdanja "Italija-zemlja partner: Kada je hrana životni stil" možete pročitati OVDE.