Igor Madžarević, ekonomski savetnik Ambasade Finske u Beogradu - Mađarski đak nordijskog kalibra

(Igor Madžarević) Pre nego je počeo da zastupa interese finskih kompanija na zapadnom Balkanu, o ovoj zemlji znao je što i prosečan laik – da je na severu Evrope, da je hladno, da je tamo negde Laponija odakle dolazi Deda Mraz i mesto gde je nastala "Nokia". Danas, kao ekonomski savetnik u Ambasadi Finske u Beogradu i nakon pet godina iskustva u Agenciji za promociju finske privrede (Finpro), Igor Madžarević kaže da je to neverovatna zemlja, sa proizvodima koji su prepoznatljivi svuda u svetu, posvećenim ljudima i sistemom od kog možemo da naučimo šta su disciplina i značaj dugoročnog planiranja.

- Veliko je zadovoljstvo zastupati finske interese i biti predstavnik ove zemlje. Finci su tačni, precizni, vremenski rokovi se besprekorno poštuju, dobri su za saradnju, pouzdani su partneri i nema nikakvog odstupanja od onog što se dogovorite - kaže Madžarević u razgovoru za "eKapiju".

Priča našeg sagovornika sa ovom nordijskom zemljom, pomalo neobično, počinje u Mađarskoj, gde je iz rodnog Čačka početkom dvehiljaditih stigao na studije međunarodne ekonomije.

- Prjatelj mojih roditelja je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu čiji je sin studirao u Budimpešti i on je savetovao mom ocu da, ako ima mogućnosti, pošalje starijeg brata i mene tamo na studije. Za ekonomiju smo se opredelili metodom eliminacije, znajući šta ne bismo da studiramo. Studenstki život bio je zaista poseban, stekli smo prijatelje iz svih krajeva sveta: Sejšela, Južne Koreje, Vijetnama, Kine, Venecuele, Meksika, Bliskog istoka, gotovo svake evropske zemlje, i Istočnog bloka, Rusije, Ukrajine, Gruzije, Azerbejdžana. Danas mi nedostaje to druženje, ali često idem u Budimpeštu, koju, mogu slobodno reći, poznajem bolje nego Beograd.

Nakon osnovnih, dobio je i stipendiju za dvogodišnje master studije u Mađarskoj, a po završetku se vratio u Beograd sa namerom da se oproba u privatnom biznisu. Zajedno sa porodicom, preko agencije za konsalting "FinCon" koju su osnovali u Mađarskoj, u posao sa naftom uložio je dve godine truda i novca. Međutim, uvideo je da je, bez ikakvog iskustva, teško ući u takve krugove. Odustao je od tog posla samo na neko vreme, kaže.

"FinCon" je u međuvremenu u Mađarskoj uspostavio i saradnju sa Agencijom za promociju finske privrede Finpro i tako počinje njegova priča sa ovom zemljom.

- Otvorila se potreba za nekim ko će pokrivati zapadni Balkan – zastupati interese finskih kompanija na ovom tržištu i moj brat je započeo posao. Iz privatnih razloga međutim, želeo je da se vrati nazad u Beograd, a ja sam nastavio da radim za Finpro. Do tada nisam znao mnogo o finskim kompanijama, a asocijacije na Finsku su mi poput većini bili sever, Laponija i "Nokia". Ipak iz iskustva mog brata i zajedničkom radu bio sam spreman da sve preuzmem na sebe.

Finska vizija

U Mađarskoj ostaje gotovo tri godine radeći u Finpro-u, a početkom 2013. prelazi na teren sa bazom u Beogradu. Posao je bio isti – zastupao je interese finskih kompanija, najviše pružajući konsutanstke usluge. Istraživao je tržište, tražio poslovne partnere, identifikovao potencijale na tržištu i sve ostalo što je išlo u svrhu promocije finske privrede i saradnje sa lokalnim kompanijama i institucijama.

- Lako je zastupati finske kompanije jer su finski proizvodi svetski poznati. Čak i kompaniju za koju prvi put čujete, a to se sada već retko dešava, je lako promovisati jer je kvalitet na prvom mestu. Pomenuo sam "Nokia"-u i bitno je naglasiti da je ona imala veliki uticaj na celu finsku IT industriju. Kompanije koje su se pojavile kao spin-off iz nekadašnje "Nokia"-e su nedavno nadmašile po vrednosti samu "Nokia"-u u svojim najboljim danima.

Radeći za Finpro jedan od prioriteta za Madžarevića bio je i rad sa finskom ambasadom u Beogradu. Redovno je prisustvovao mesečnim sastancima, bio u stalnom kontaktu sa ljudima i nezvanično tako postao njen deo.

- Imao sam odličnu saradnju sa gospodinom Obradom Prohaskom koji je bio ekonomski savetnik u Ambasadi punih 38 godina i on mi je bio izvanredan mentor i podrška. Radili smo na projektima, pripremali planove i od 1. januara, nakon njegovog penzionisanja, popunio sam poziciju na mestu ekonomskog savetnika.

Prioritet u radu su mu i dalje finske kompanije, a svakodnevno radi na promociji celog regiona u Finskoj, budući da Ambasada u Beogradu, osim Srbije, pokriva i Crnu Goru i Makedoniju.

U Srbiji za sada posluje oko 70 distributera finske opreme i usluga, i zvanično 9 finskih kompanija. Po finskoj statistici, trgovinska razmena je oko 43 mil EUR godišnje. Na finskom tržištu međutim ne posluje veliki broj kompanija iz Srbije, a glavni razlog za to je, kaže Madžarević, to što je finsko tržište prilično zahtevno.

- Kvalitet je na prvom mestu, a šansu bi uz ispunjavanje standarda i ekskluzivno pakovanje mogli da ostvare poljoprivredni proizvodi. Jedan od najvećih izvoznika iz Srbije u Finsku je kompanija "Tigar" koja proizvodi gumene čizme, dok potencijal postoji i u tekstilnoj insutriji, obradi komponenti metala. Mogu ekskluzivno da najavim da ćemo uskoro imati i prvu investiciju iz Srbije ka Finskoj, koja će verovatno biti realizovana do kraja godine.

Sa druge strane, dodaje naš sagovornik, poslovna klima u Srbiji se promenila i sve više finskih investitora je zainteresovano za srpsko tržište.

- Finske kompanije su prilično oprezne, tako da svaku investiciju prati opširna analiza, čak se najpre opredeljuju da započnu posao preko ditributera, pa tek onda osnuju firmu, kao što je bio slučaj sa "KONE Srbija". Imao sam sreću da od početka, još dok sam bio u Mađarskoj, budem uključen u investiciju kompanije "PKC Group" u Smederevu, a svakakodnevno se svi u ambasadi susrećemo sa pitanjem da li je "SISU Auto" odustao od pribojskog FAP-a.

Kako kaže Madžarević, finski investitor nije zvanično odustao od pribojske fabrike, ali je došlo je do prestanka pregovora. Privatizacija u Srbiji je, ističe naš sagovornik, prilično komplikovan proces i traži kompleksno rešenje, dok finske kompanije kad dolaze na tržište donose najpre svojevrsnu viziju i intelektualni kapital, čija vrednost je i dalje nedovoljno prepoznata u Srbiji i regionu.

- Verujem da će u narednim godinama u Srbiji biti mnogo više finskih kompanija. Pri tom ne mislim samo na investicije. Bitna je međusobna saradnja, razmena iskustva i šta jedni drugima možemo da ponudimo. Ambasada podržava integracije Srbije u EU i nadamo se da će se Srbija za četiri, pet godina dodatno priližiti, ako ne i ući u EU.

Porodična luka u Beogradu

Privatno, Madžarević u narednim godinama sebe vidi na istom mestu gde je sada. Kaže da Finci vole da planiraju dogoročno, ali da za sebe ne može da izgradi takav plan.

- Živeo sam u Čačku, studirao u Budimpešti, vratio se jedno vreme u Beograd, pa ponovo u Budimpeštu i godinu dana zbog supruginog posla proveo u Kragujevcu. A inače sam čovek koji ne voli da menja sredinu. Sad ipak verujem da ćemo duže ostati u Beogradu, gde planiramo da kupimo i stan.

(Sa suprugom i decom)Voli da ode u Čačak gde je rođen. Posebno ga raduju okupljanja u porodičnoj kući u Slatini, odakle Madžarevići vode poreklo. Zbog studija, ali i majčinog porekla, koja je vojvođanska Mađarica iz Sente, uživa u kulinarskim specijalitetima, a i sam voli da priprema gulaš, ili po mađarski, perklet.

Kao dečak trenirao je fudbal, ali bez ambicija da se profesionalno bavi sportom. Neki od njegovih drugova iz škole fubala Čačak, poput Marka Lomića, postigli su internacionalne karijere.

Fudbal danas igra rekreativno, voli i da trči, a najviše slobodnog vremena provodi sa decom. Otac je trogodišnje devojčice i šestomesečnog dečaka. Prisustvovao je rođenju oba deteta, što danas smatra jednim od najneverovatnijih iskustava u životu.

- Porodica je najveći pokretač. Veliku snagu i volju crpim od supruge i dece, kao i od svoje braće i roditelja. Od oca sam usvojio način razmišljanja da bi čovek uvek trebalo da stremi nečem višem, ali da ti ciljevi budu dvadesetak odsto iznad mogućnosti, jer ako je previše ambiciozan, čovek može da se izgubi u tome i ode u drugu krajnost. Mislim da je to ključ za dugoročni uspeh, model koji sam i sam primenio i ono što ću učiti svoju decu.

Ivana Bezarević