Branko Graovac, menadžer poslovnog razvoja u kompaniji "Halcom" - Donosimo "mobilni novčanik" i najmoderniji kliring sistem u Srbiju

(Branko Graovac) "Halcom" je podneo zahtev Narodnoj banci Srbije za dobijanje licence za kliring sistem i očekujemo uspešno razrešenje ove godine. Naš kliring sistem je zastupljen u 4 zemlje i jedno je od tehnološki najnaprednijih rešenja u Evropi, kaže u razgovoru za portal "eKapija" Branko Graovac, menadžer poslovnog razvoja u kompaniji "Halcom", i dodaje da su najveće prednosti koje će banke i korisnici imati brža i jeftinija razmena naloga u međubankarskom sektoru.

Takođe, Graovac najavljuje i dolazak u Srbiju aplikacije "Hal mBills", koja omogućava plaćanje računa od bilo kog izdavaoca. Aplikacija je u Sloveniji već naišla na veliki odziv korisnika, a banke u Srbiji su za nju pokazale veliko interesovanje.

- "Halcom" proizvodi zadovoljavaju i potrebe banaka i krajnjih korisnika. Glavni fokus su rešenja za transakciono bankarstvo sa omni-channel pristupom proizvodu. Samim tim možemo reći da "Halcom" razvija rešenja za elektronsko bankarstvo za mala, srednja i velika preduzeća, kao i za fizička lica, sa jedne strane, i rešenja koja pomažu krajnjim korisnicima da automatizuju procese poslovanja i smanje troškove, sa druge strane.

Takođe, "Halcom" je jedno od sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata koji služi privredi za potpisivanje i podnošenje raznih dokumenata.

- Korišćenjem elektronskog bankarstva klijenti nemaju potrebe za odlaskom u filijale. Samim tim ovo bankama donosi smanjenje troškova i optimizaciju poslovanja kojoj banke sve više teže. Banka takođe klijentima nudi pouzdan i sigurni kanal komunikacije sa brže procesuiranim nalozima.

Jedan od glavnih benefita za klijente je plaćanje elektronski, dakle bez odlaska u banku i čekanja u filijalama. Neke od banaka su, pored plaćanja elektronski, uvele i dodatne usluge koje možete završiti elektronskim putem. Na primer, zahtev za kredit.

Svakako treba izdvojiti da kompanije na ovaj način uvek mogu imati pravovremene informacije o prilivima i odlivima novca, kao i uvid u sve račune u više banaka. Smatramo da je ovo od velike važnosti za klijente.

- Trend za ritejl korisnike će svakako biti da sve zahteve šalju elektronski, bili to zahtevi za kreditnu karticu, za povećanje limita na kartici, povećanje minusa... Ne treba izostaviti veliko potenciranje banaka na takozvanom "m wallet"-u, plaćanju preko aplikacije. Ovaj tip "Halcom"-ove aplikacije već postoji u Sloveniji pod nazivom "Hal mBills" i za vrlo kratko vreme dostigla je veliki uspeh. Trend za velike kompanije uključivaće sve što se bude ticalo optimizacije procesa i smanjenja troškova.

Takođe, velika prednost će se davati i responsive design-u, rešenju koje je prilagođeno za sve uređaje koji se koriste. Banke će uvek težiti ka sve većoj penetraciji korisnika, a prostor za poboljšanje i dalje razvijanje se trenutno najviše ogleda kod fizičkih lica i malih i srednjih preduzeća jer su softveri za e-banking još uvek na niskom nivou.

- U "Halcom"-u smo svesni činjenice da je poverenje osnovni preduslov da korisnik nekome poveri svoj novac, odnosno izvođenje finansijske transakcije. Iz tog razloga stalno proveravamo i unapređujemo bezbednost naših rešenja, usluga i procesa. Bezbednost informacija je danas veoma kompleksan izazov, a kako konačan rezultat zavisi od "najslabije karike", jako je bitan sistematičan pristup. Zato koristimo proces za bezbednost usklađen sa međunarodnim ISO/IEC 27001:2013 standardom. Sertifikovani smo od 2010. godine.

Najčešća meta napada je autentifikacija korisnika, zato našim poslovnim korisnicima od samog početka nudimo elektronske sertifikate na pametnim karticama preko sertifikacione agencije "HalcomCA", što je još i danas najbezbednija metoda autentifikacije. Malim preduzećima i fizičkim licima omogućavamo korišćenje jednokratnih lozinki, mobilni token ili SMS, dakle bezbednu dvofaktorsku autentifikaciju na mobilnom telefonu.

Svi korisnički podaci se šifriraju, a osetljivi i elektronski potpisuju, kako bi se sprečio bilo kakav neovlašćen pristup ili promena finansijskih podataka. Redovno izvodimo i preglede bezbednosti naših aplikacija, te uvodimo nove zaštitne metode.

Uprkos dostignutom stepenu bezbednosti elektronskog plaćanja i zanemarivom broju zloupotreba na našim prostorima, nepoverenje korisnika je još uvek prisutno – to je moguće promeniti samo pozitivnim iskustvom, a na to u poslednje vreme, pored elektronske banke, bitno utiču i "digitalizacija" države, te i povećan broj web prodavnica.

- Kada pričamo o malim i srednjim kompanijama u Srbiji, dosta su zatvorene i skeptične za nova IT rešenja. Sa druge strane, velike kompanije sve više imaju interes za rešenja u cilju poboljšanja poslovanja i može se reći u da su u ravni sa drugim zemljama. Najveće interesovanje je svakako za elektronsko bankarstvo i rešenja koja mogu smanjiti troškove, vreme i automatizovati procese poslovanja, kao što su "Halcom" B2B rešenje i "Halcom" E-Fakture.

- Najveća prednost se ogleda u uštedama. Pod uštedama podrazumevamo uštede u papiru, vremenu, samim tim i novcu, a isto tako i u očuvanju životne sredine. Razmenom e-faktura mogućnost grešaka je svedena na minimum, manja je verovatnoća da se faktura izgubi, naplata je brža i knjiženje je jednostavnije. Kompanija koja koristi "Halcom" E-Fakture, postigla je mnogo veću produktivnost u radu, za kratko vreme.

Većina preduzeća u Srbiji još uvek ne prepoznaje e-fakture kao veliku prednost, jer je potrebno rešiti prethodnu problematiku u poslovanju. Podrška države za korišćenje e-faktura je neophodna, ali s obzirom na to da se sve više teži ka digitalizaciji, mi verujemo da su e-fakture svakako jedan od proizvoda budućnosti.

- Interesovanje za posedovanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata je dosta poraslo samom odlukom države da se određeni dokumenti i računi mogu predati isključivo elektronskim putem. Ovde se konretno misli na predavanje PDV-a ili godišnjeg završnog računa za sva pravna lica.

Korisnici trenutno nisu dovoljno zainteresovani da saznaju za ostale primene elektronskog sertifikata, već se to obično završava sa potrebama koje država nametne. Nama je svakako cilj da u budućnosti što više edukujemo o primenama i primerima korišćenja elektronskog sertifikata.

- U Srbiji je doneto nekoliko novih zakona koji pokazuju pomak u razvoju, konkretno zakon o računovodstvenoj reviziji ili zakon o elektronskom potpisu. Nažalost, to nije dovoljno za dalji razvoj. To je samo početak na kome treba raditi. Privredu je potrebno osluškivati i u skladu sa njenom potrebom prilagoditi zakone. Od zakona benefite treba da imaju svi, kako preduzeća, tako i ministarstva.