(Ekonomist) Goran Orlić, direktor predstavništva Actavis-a za Srbiju - Lekovi za Evropu

Zdravlje Actavis je pre dva meseca počelo da proizvodi lekove po evropskim pravilima. Uvođenje međunarodnog standarda dobre proizvođačke prakse GMP omogućeno je modernizacijom fabrike u Leskovcu u vrednosti od oko 30 miliona evra. Oko 16 miliona evra je investirano u pogon za proizvodnju lekova, dok je ostatak uložen u uređenje magacina, laboratorija, energetskih postrojenja i uvođenje informacionog sistema SAP.

“Sa novim investicijama samo povećali kapacitet dva i po puta. Zahvaljujući tome ove godine smo dostigli proizvodnju od oko 30 miliona pakovanja, dok smo u 2003. godini proizveli 17,5 miliona”, rekao je u razgovoru za Ekonomist Goran Orlić, direktor predstavništva te kompanije za Srbiju. On je dodao da će leskovačka firma, zahvaljujući evropskom standardu, biti u mogućnosti da izvozi oko 75 odsto ukupne proizvodnje i da poveća godišnje prihode za 15 odsto.

Kompanija je prvenstveno izvozila u region. Koja bi tržišta trebalo da osvojite zahvaljujući GMP standardu i kakve rezultate očekujete?
Goran Orlić: Naša tradicionalna izvozna tržišta su zemlje regiona, bivšeg Sovjetskog saveza i Rusija. Zahvaljujući uvođenju GMP standarda izvozićemo u evropske zemlje, Aziju i Afriku, što znači da bi izvoz trebalo da povećamo višestruko. Prošle godine smo izvezli lekova u vrednosti od oko šest miliona evra, a bolje rezultate očekujemo prvenstveno zbog toga što planiramo da se oslonimo na prodajnu mrežu Actavis-a u svetu. Međutim, značajnije izvozne rezultate očekujemo od 2009. godine. U odnosu na dosadašnjih 16 odsto, za dve godine izvoz bi trebalo da čini 30 odsto, a za pet godina više od polovine proizvodnje iz Leskovca će biti plasirano u inostranstvo.

Dosad niste izvozili u Hrvatsku i Sloveniju? Mnogi se žale da oni štite svoju industriju lekova, dok je u Srbiji sve više njihovih lekova?
G.Orlić: Za razliku od hrvatskih i slovenačkih regulatornih organa, naše nadležne institucije imaju malo liberalniji odnos prema uvozu lekova iz tih zemalja. Razlog je delimično to što oni imaju uredniju dokumentaciju na osnovu koje Agencija za lekove prihvata puštanje u promet stranog leka. Međutim, apsolutno je tačno da Hrvatska i Slovenija štite svoje proizvođače lekova, a da u Srbiji to baš i nije tako. Neretko se događa da se u Srbiji pojavljuju lekovi iz Slovenije i Hrvatske, a po cenama koje su niže od cena tih istih lekova u drugim zemljama. Takva polítika domaće proizvođače dovodi u situaciju da imaju problem sa profitabilnošću i da teško finansiraju evropske standarde.

To znači da država domaćim proizvođačima nameće obaveze, a da im pritom ne obezbeđuje dobar ambijent?
G.Orlić: Možda bi bilo ispravnije reći da država te obaveze nije sagledala u punoj meri, odnosno da nije svesna da GMP košta i do 200 miliona evra. Sa druge strane, domaći proizvođači lekova su u dogovoru sa Vladom kad je u pitanju određivanje cene lekova.

Actavis je kupio kompanije u regionu - Bugarskoj, Rumuniji i Turskoj. Da li to znači da se kompanija fokusira na regione u kojima su troškovi proizvodnje niži?
G.Orlić: Kompanija je jedna od vodećih generičkih kompanija u svetu, koja je specifična po tome što izuzetno dobro poznaje tržišta istočne Evrope, Azije i tržišta u tranziciji. To znači da prepoznaje njihove prednosti, poput velikog potencijala tržišta, jeftinije radne snage i nižih troškova proizvodnje. Slažem se da je proizvodnja na Islandu skuplja nego u Srbiji i zemljama u regionu. Zbog toga kompanija planira da sve raspoložive kapacitete iskoristi na najbolji mogući način u smislu što jeftinije proizvodnje, ali nikako na uštrb kvaliteta.

RZZO danas na pozitivnoj listi ima oko 700 generičkih lekova, među kojima su i strani lekovi, a za koje postoji domaća paralela. Kako je to moguće?
G.Orlić: Većina naših lekova su preparati na pozitivnoj listi. Procedura dobijanja statusa takvog preparata je jasna, ali ne tako jednostavna i dobro uređena. To je naime jedna od liberalnijih strana regulative u Srbiji jer se kao što ste i rekli, na pozitivnoj listi nađe dosta stranih preparata, koji imaju domaću paralelu. I ja se pitam kako je to moguće jer se za mišljenje pitaju i lekari, i različite potkomisije, te Centralna komisija i RZZO.

Ranije se farmaceutska industrija prvenstveno žalila na probleme sa naplatom. Koliko vi obično čekate na naplatu?
G.Orlić: Danas je učinjeno dosta na unapređenju likvidnosti zdravstvenih ustanova, što znači da nema velikih poteškoća sa naplatom od zdravstvenih centara. Prosečni rokovi naplate su oko četiri meseca i to je na granici prihvatljivog.

Proizvođači lekova u Srbiji traže povećanje marži za veleprodaju i maloprodaju?
G.Orlić: Nivo rabata za veledrogerije i apotekarske marže koje propisuje država su daleko ispod nivoa potreba učesnika u farmaceutskom lancu trgovine. Sa šest odsto veletrgovinskog rabata i 12 odsto maloprodajne marže danas postoji konstantni pritisak učesnika u prometu da proizvođači daju dodatne rabate. Ranije je postojala inicijativa da se marže u Srbiji izjednače sa maržama u regionu, što znači da bi rabat veletrgovine bio između osam i deset odsto, a apotekarske marže oko 20 odsto.

Danas Zdravlje Actavis ima oko 890 zaposlenih. Da li uvođenje automatizacije u proizvodnju znači i smanjenje broja zaposlenih?
G.Orlić: Istina je da uvođenje savremenih tehnologija podrazumeva racionalizaciju radne snage. Mi smo do sada taj proces realizovali uz puno poštovanje obaveza iz socijalnog programa i punu svest o potrebi ublažavanja posledica po inače siromašan kraj. Ni jedan potez u vezi sa racionalizacijom broja zaposlenih nismo niti ćemo povući bez prethodnog razmišljanja. U tom smislu smo za dobrovoljno napuštanje kompanije radnicima isplaćivali i do 700 evra po godini radnog staža što su bile najviše otpremnine u regionu. Osim toga, iznajmljivali smo pogone bivšim radnicima koji sada u njima veoma uspešno rade – čak i bolje u odnosu na vreme kada su ti pogoni bili deo Zdravlja.

Actavis u svetu

Kupovinom indijske farmaceutske kompanije Grandix Pharmaceuticals pre godinu dana, islandski Actavis je okončao dvadeset i petu akviziciju farmaceutskih kompanija u svetu. Danas je jedna od pet najvećih farmaceutskih generičkih kompanija sa oko 650 proizvoda i 11.000 zaposlenih. Bavi se razvojem, proizvodnjom i prodajom generičkih lekova, na pet kontinenata, u 40 zemalja sveta. Tržišna vrednost kompanije procenjena je u julu ove godine na oko 3,6 milijardi evra. Kompanija ima 21 proizvodnu jedinicu, gde je prošle godine proizvedeno 17 milijardi tableta i kapsula. Za ovu godinu Actavis je planirao promet od 1,6 milijarde evra.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu