(Ekonomist) Vojin Starčević, generalni direktor Polimarka - (Ne) tvrdimo pazar

Lider u prodaji kečapa koji drži 73 odsto tržišnog učešća u Srbiji, Polimark iz Beograda, ne traži kupca već strateškog partnera koji će unaprediti razvoj njegovih brendova, proizvodnje i zaposlenih, kaže za Ekonomist Vojin Starčević, generalni direktor i vlasnik kompanije Polimark.

Kompanija Nestle već proizvodi Thomy majonez u Polimarkovom pogonu i zasad nije zainteresovana za dalje proširenje saradnje. U strateško partnerstvo sa Polimarkom bi ušlo nekoliko velikih igrača iz prehrambene industrije, dok bi interesenti iz drugih industrija radije da kupe tu kompaniju.

Da li razmišljate o prodaji Polimarka?
Vojin Starčević: Kategorično ne, ma o kojoj kompaniji da se radi, jer to ne bi doprinelo ostvarivanju tri cilja koja smo postavili, a koja doprinose stabilnom i održivom razvoju. To su razvoj brenda, razvoj proizvodnje i razvoj zaposlenih. Pri prodaji firme nisam siguran koliko bi svi ovi ciljevi bili ispunjeni, jer, primera radi, kupac bi se danas mogao obavezati da će da ih ispunjava, a već sutra bi mogao da dovede svoje zaposlene, a otpusti naše.

Već godinu dana postoji ideja da se strateški povežete sa srodnom kompanijom. O kojim kompanijama i o kakvom aranžmanu je reč?
V. Starčević: Postoji ideja da se povežemo sa nekim srodnim, velikim proizvođačem iz prehrambene industrije kako bismo dosegli tri pomenuta cilja.

Očekujemo da će se ubuduće povećati konkurencija među proizvođačima i konkurencija među trgovcima, a sa druge strane širenje na okolna tržišta kroz CEFTA sporazum i širenje na evropsko tržište kako se budemo približavali ulasku u Evropsku uniju. Naravno, veće su mogućnosti za razvoj poslovanja proširenjem tržišta, jer nećemo plaćati carine. Upravo ti elementi će omogućiti da se lakše sagleda ko bi bio strateški partner. U ovom trenutku postoji nekoliko firmi sa kojima razgovaramo o strateškom partnerstvu, ali ne bih mogao da ih imenujem, jer ni sa jednom ništa nismo definitivno dogovorili.

Da li je za Polimark moguća varijanta strateško povezivanje u vidu prodaje udela u kapitalu?
V. Starčević: Čak i to je moguće. Ako neko bude zainteresovan za manjinski udeo u kapitalu, onda i to stoji kao opcija, mada nam nije cilj da prodajemo kapital. Ubeđen sam da je cena kapitala u Srbiji niža nego što će biti za godinu ili dve. Srbija je još uvek u lošoj i nejasnoj političkoj situaciji zbog Kosova, Haškog tribunala i to neminovno mora imati odraza i na privredni život. Taj odraz je naravno negativan i sa sobom povlači skepsu investitora da ulažu u većem obimu. Siguran sam da će situacija da se promeni potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i kandidaturom za ulazak u EU i siguran sam da će cena kapitala skočiti ovde kad se reše ta politička pitanja. Posebno što su i Srbija, a naročito Beograd na strateški dobrom položaju.

Znači li to da ćete sačekati strateškog partnera dok Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju?
V. Starčević: Nama nije preko potreban investitor da bismo ulagali u razvoj kompanije. Bankarski krediti su nam osnovni izvor finansiranja, dok o izlasku na berzu nismo razmišljali. Na taj način bismo mogli da dođemo do novog kapitala, to bi bilo i povoljnije, ali ako se na taj način „razvodni“ vlasništvo Polimarka, onda se može dovesti u pitanje buduće strateško partnerstvo sa nekom firmom. Onda oni gorepomenuti ciljevi razvoja, mogu pasti u vodu. Polimark je konzervativna firma, koja odmerava svoje poteze pažljivo, sagledavamo okruženje, konkurenciju i u skladu sa svojim ciljevima donosimo odluke.

Da li Polimark planira još neku veliku investiciju poput one od 15 miliona evra u pogon u Zemunu od pre dve godine?
V. Starčević: Ona zadovoljava naše potrebe na jedan duži period. Planiramo investicije u manje projekte, u distribuciju, uvođenje novih proizvoda na tržište. Prisutni smo u svim hipermarketima u Beogradu, ali smo u supermarketima slabije prisutni, a razlog je ponajviše tehničke prirode. Supermarketi su manje prodavnice od hipermarketa, pa je manje raspoloživog prostora za nove proizvode, jer su rashladne vitrine već popunjene drugim proizvodima tako da fizički nemamo mesta za naše proizvode. Sad nam je od prvorazredne važnosti da nađemo način da uđemo u supermarkete. Sveži mlečni proizvodi se kudikamo više kupuju u supermarketima, nego u hipermarketima. Tamo odete jednom ili dvaput mesečno i završite mesečnu kupovinu, a proizvode sa kratkim rokom upotrebe kupujete u obližnjoj prodavnici i zato nam je bitno da budemo u supermarketima.

Da li ste povećali tržišno učešće nakon plasiranja novih proizvoda?
V. Starčević: Ne značajno, ali naši novi proizvodi, margarini i jogurti polako prodiru na tržište. Konkurenti su domaći proizvođači, što je dokaz da naša prehrambena industrija može snažno konkurisati međusobno, dok u drugim zemljama istočne Evrope dominiraju strani brendovi. Tačno je da postoji carinska barijera za strane proizvode, ali sam ubeđen da bi domaći brendovi bili dominantni i bez carina.

Izvoz u zemlje bivše SFRJ

Najprepoznatljiviji proizvodi Polimarka su kečap, senf i majonez, a od skoro Polimark proizvodi i margarine, sireve i jogurt. Polimark je lider u prodaji kečapa, sa 73 odsto tržišnog učešća, a trećinu svojih prehrambenih proizvoda izvozi u region, mahom u bivše jugoslovenske države. Prošle godine Polimark je ostvario prihod od 1,3 milijarde dinara, od čega je čista dobit 160 miliona dinara. Polimark je pre dve godine otvorio novi proizvodni pogon u Zemunu, vredan 15 miliona evra, i uvećao proizvodnju majoneza, kečapa i senfa na 40 tona dnevno. Polovinu investicije su finansirali iz sopstvenih sredstava, a deo od 7,3 miliona evra iz kredita.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu