Goran Kuridža, generalni menadžer EFG Property Services - Nema većeg izazova od Srbije

Priča prva: Temelj. „Motiv i podstrek za sve što radim mi je otac. On je bio moj mentor. On me je „vukao“. Majka je bila, na neki način, „kočnica“ koja je smatrala da porodica treba da ostane na okupu. Najviše bi volela da sam ostao u Bačkoj Topoli. Otac me je podsticao da idem napred, kako bih postigao uspeh u životu. Svi ostali ljudi su bili samo dodatak tome što je on pokušavao da napravi od mene. Kroz sve druge „uzore“ pokušavam da uobličim to što je moj otac dosad napravio.

To je isto kao sa profesionalnim sportistima. Uspevaju samo oni koji su od malena svaki dan išli disciplinovano na treninge, nekad i uz najveći napor. I opet je tu morao da bude neko ko će da ih ujutro motiviše da ustanu iz kreveta, odvede na trening, sedi na klupi i čeka da se završi, jer zna da si talenat. Kad takvi sportisti uspeju, ne mogu da verujem kad kažu da su im idoli neki drugi ljudi, a ne osobe koje su bile uz njih sve vreme“.

Priča druga: Stepenice. „U vojsku sam otišao odmah posle srednje škole, jer sam hteo da završim to što moram. Studirao sam menadžment na BK univerzitetu. Posle fakulteta sam četiri godine radio u Americi, u Colorado Springsu, kao assistent manager. Tu me je „povukla“ prodaja. U hotelskoj industriji, nabavka hrane i pića je jedan od najvažnijih poslova. Uz to, „provlačio“ se i „real estate“.

O standardima koji su tamo postojali, u Srbiji se nije ni razmišljalo. Kod nas, nikada nisi mogao da budeš siguran kome izdaješ nekretninu. Takođe, cene nekretnina nisu mnogo značile. Do 2000. godine, tržište nekretnina nije ni postojalo. Formirano je tek posle promena koje su dovele do stranih ulaganja. Naravno, uvek je bilo pojedinačne kupovine i prodaje stanova, ali ne po principima po kojima to diktira tržišna ekonomija: sa konsultanatom, pravnikom, ugovorom...Nije bilo ni investicija. Danas je drugačije, grade se poslovne zgrade, tržni centri, a sve više i rezidencijalni objekti.

Prešao sam iz Colliersa u EFG Property Services jer dobre „real estate“ kompanije nisu to zbog brenda koji nose (EFG Property je zavisna kompanija Eurobank EFG za upravljanje nekretninama), nego zbog ekspertize i kvaliteta ljudi koji ih „nose“. Uspeli smo da se ozbiljno pozicioniramo u Beogradu, jer imamo ljude koji su dovoljno dobri da pruže kvalitetnu uslugu klijentima. Cooliers je bio odlična profesionalna škola. To je jedno vreme bila i jedina prava konsultantska kuća za „real estate“ u Srbiji. Pravu konkurenciju gotovo da nisu ni imali na tržištu. Menadžment koji mi je ponudio posao u EFG Properties-u imao je veliko iskustvo u toj oblasti i pokazao je da može da postavi nove standarde u Srbiji.

Kad pogledam uspešne ljude u svetu u „real estate“-u, uvek pomislim na Donalda Trampa. On je imao svoje uspone i padove, ali je još kao dete, uz oca, počeo sa investicijama. Danas svi znaju da poseduje najvrednije zemljište u SAD-u. Ali, to je sve nastalo iz njegovog entuzijazma“.

Priča treća: Lokal. „Ne treba poslovati sa nekretninama bez dobrog konsultanta, bez obzira na to da li se nekretninama trguje, ili se iznajmljuju. Kad vidiš da zgrada lepo izgleda spolja, to ne znači da je kvalitetno izgrađena. To nije bez razloga. Investitor, pre gradnje, odredi koliko će da uloži u zgradu, ne razmišljajući na kakve će sve neplanirane troškove tokom izgradnje da naiđe. Onda se dešava da ostane bez para – ne može da uzme više kredita kod poslovnih banaka, potrošio je svoju ušteđevinu. Na kraju, kvalitet zgrade trpi zbog dodatnih troškova.

Dižu se potkrovlja bez dozvola. I dalje se dešava „dupla prodaja“ stanova. Dosta ljudi ustupa svoje zemljište investitorima, a zauzvrat dobija određeni broj stanova u novoj zgradi. Ili podizvođači dobijaju određenu kvadraturu u novoj zgradi umesto novca. Oni te stanove prodaju. Ali, investitor ima papire za zgradu i vrlo lako i on može da ih da u ponudu. Posle treba dokazivati čiji je koji stan.

Ljudi se plaše advokata jer misle da će ih ta usluga puno koštati. Ali bez pravnog mišljenja i ekspertize kupac često može naknadno da ispašta. Mnogi nas prozivaju da prodajemo maglu. Ne radimo mi to. Mi spašavamo da se uštedi vreme, novac i trud. Sve što bi oni potrošili prolazeći kroz proces pronalaženja lokacije, tendera, birokratije...

Za procenu vrednosti stanova koristimo iste metode kao u inostranstvu. Te metode ne pokazuju najveću, već najrealniju, tj. stvarnu tržišnu vrednost nekretnine. Ali, ljudi nikad nisu zadovoljni kad im treće lice kaže koliko vredi njihova nekretnina. Oni misle da stan više vredi jer su dosta ulagali u njega. Slažem se, ali zlatna brava na vratima neće prodati stan. U „real estate“-u je najvažnija lokacija. Klijenti negoduju kad im kažemo da im stan, na primer, vredi sto hiljada evra, a oni misle da vredi 150.000 jer je za toliko sličan stan prodat u njihovom komšiluku. Ali, mi njima ne govorimo za koliko će stan da prodaju, nego koliko on realno vredi“.

Priča četvrta: Stan. „Imam 33. godine. Za izlazak u klubove nemam baš puno vremena. Više preferiram dobre restorane. Nekad i poslovne večere mogu da budu jako prijatne. Srbija je postala za mnoge inostranstvo. Nismo više samo mi ti koji putujemo, sve je više ljudi koji u Srbiju dolaze „u inostranstvo“, na službeni put. To mnogo dobro zvuči. Beograd sa restoranima može da parira bilo kom evropskom gradu. Sve je više stranaca u Beogradu.

U Beograd dolazi dosta menadžera iz centrale EFG Properties-a u Grčkoj, kao i veliki broj stranih investitora. Mesečno, bar nekoliko puta budem na poslovnim večerama ili koktelima. Nekada su u formi sastanaka u kancelariji, a nekada budu dosta opušteniji. Naravno, sve to ne može da zameni nekoliko sati koje provodiš sa prijateljima ili nekom dragom osobom.

Slobodnog vremena imam mnogo manje nego što je to bilo moguće u Srbiji imati pre deset godina. Ali, imam ga dovoljno da bih bio zadovoljan. Slobodno vreme možeš da gledaš i kroz ljude sa kojima radiš. Ako je to dobar tim, postoji zadovoljstvo u komunikaciji sa tim ljudima i sa vremenom provedenim na poslu.

Još imam dovoljno vremena za prijatelje. Trudim se da vikendom imam bar jedan slobodan dan. Mislim da preteruju oni koji kažu da zbog posla nemaju vremena za privatan život. Niko ne radi 24 sata“.

Priča peta: Terasa. „Što si uspešniji u poslu, to imaš više finansijske slobode za putovanja. Dosta sam proputovao. Video sam gotovo celu Evropu, čitavu Ameriku. Barem dva puta godišnje idem na neko „pravo putovanje“. U SAD-u su centri gradova savršeni, visoke zgrade i sl. Ostalo – benzinske pumpe, male kuće, beživotna predgrađa. E, to je Amerika. Las Vegas ima savršene glavne ulice, ali kad se skrene u sporedne ulice, onda se vidi prava realnost. Kod nas beskućnici lutaju po ceo dan ulicama, ali se uveče zavuku negde, makar i pod kartonski krov. U Americi nema toga, njihovi beskućnici se zavuku pod novine koje nađu na ulici. Nisam otišao u Ameriku da bih tamo ostao. Moji prijatelji, roditelji, rodbina ne žive tamo. Ali, to je bilo najbolje poslovno iskustvo. Krivo mi je samo što posle toga nisam otišao bar na godinu dana u Japan da vidim kako tamo izgleda real-estate biznis, pa onda da dođem u Srbiju. Srbija je mnogo veći izazov od Amerike. Šta nudi Amerika? Finansijska sigurnost? Ako je neko uporan, može to da ima i u Srbiji. A garantujem da će kvalitet života ovde biti bolji nego tamo“.

Priča šesta: Krov „Imam apsolutno poverenje u ovo tržište. Siguran sam da će Srbija imati mnogo više uspeha od bilo koje druge zemlje u regionu. Merkator je u Srbiju doneo nove standarde. Naravno, to su posle pratili i domaći trgovci. Merkator smo doživeli kao tržni centar, iako je on daleko od svetskih tržnih centara u kojima može da se provede ceo dan, a da se vidi tek mali deo onoga što nudi. Ko hoće da „preživi“ i da ostane na ovom tržištu, moraće da napravi rigorozne izmene u svojoj ponudi i izgledu. Da napravi nešto novo. Tržište velikih šoping centara će da „eksplodira“ u najbližoj budućnosti.

Dve lokalne firme, MPC i Delta, trenutno grade dva, za sada, najveća šoping centra u zemlji. Vrlo brzo će ogromni šoping centri, veliki „boksovi“ kao što su u inostranstvu, početi da se pojavljuju kad se ova dva šoping centra završe i kad prvi strani investitor krene sa svojim projektom. Tako je bilo i sa poslovnim zgradama. Pre nekoliko godina gotovo sve firme su bile locirane po iznajmljenim stanovima. Danas Beograd ima ogroman broj kvadrata poslovnog prostora najveće kategorije. I danas postoji veliki broj firmi koji čeka da se izgrade poslovne zgrade „B“ ili „C“ kategorije u kojima će moći da iznajme prostor po deset ili 15 evra po kvadratu, jer im budžet ne dozvoljava trošak od 25 ili 30 evra po kvadratu“.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu