Aleksandar Čabrilo, direktor HTEC - Imamo sjajnu priliku da napravimo uspešnu globalnu kompaniju

(Aleksandar Čabrilo) Kompanija HTEC (High Tech Engineering Center) jedna je od dve kompanije iz Srbije koje su se našle na listi 50 najbrže rastućih tehničkih kompanija u centralnoj Evropi, koju je objavila revizorsko-konsultantska kuća "Deloitte" Srbija. HTEC se time po drugi put plasirao na listu 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija i ove godine je zauzeo sedmo mesto sa petogodišnjim rastom prihoda od 962%.

O poslovanju te kompanije, očekivanjima i budućim planovima za "eKapiju" govori Aleksandar Čabrilo, direktor HTEC.

eKapija: Kako doživljavate podatke koje je, u vezi sa kompanijom HTEC, objavio "Deloitte" Srbija? U kojoj meri ste njima zadovoljni i kakav je njihov uticaj na poslovanje kompanije HTEC?

- Da, pre godinu dana bili smo treći na toj listi, ove godine smo sedmi. Biti u prvih 10 dve godine zaredom dosta znači, pre svega kao potvrda da smo u prethodnom periodu radili dobar posao, doneli neke dobre odluke, a najvažnije od svega je to da verujemo da smo tek sada postavili čvrste osnove za dalji razvoj kompanije.
Osnova svake kompanije, a pre svega tehnološke, jeste tim ljudi koji čine tu kompaniju, a mi smo tokom prethodnih nekoliko godina selektovali tim na koji bilo koja kompanija na svetu može da bude ponosna. Sama činjenica da radimo zajedno sa nekim od najvećih kompanija na svetu na projektima koji na neki način oblikuju budućnost koju ćemo svi da živimo je sama za sebe potvrda kvaliteta ljudi koji čine HTEC.
Priznanje koje dolazi od "Deloitte" nam znači dosta kao potvrda od strane međunarodno kredibilne kompanije da posao koji radimo, radimo dosta dobro i mislim da ćemo sa tom potvrdom uspeti još bolje da se pozicioniramo kod naših klijenata na stranim tržištima.

eKapija: Opišite put koji je HTEC prošao od svog osnivanja 2008. godine do sada. Kako je tekao razvoj kompanije?

- HTEC je kompanija čija je glavna delatnost razvoj tehnologije za strane klijente. Za početak takvog oblika poslovanja nije potrebno mnogo kapitala, ono što je potrebno je uglavnom lični kredibilitet i reference koje vam mogu omogućiti da dobijete prvih nekoliko ugovora. Nakon dobro urađenih nekoliko poslova, šireći timove i reference, došli smo do mogućnosti da radimo za neke od najvećih kompanija na svetu i izgradili visok nivo poverenja sa njima. Ono što je najvažnije je da ljudi shvate da je svet mali, da dobra reč otvara nekoliko vrata, ali jedna loša reč zatvara mnogo više, tako da je izuzetno važno da se vodi računa o svakom klijentu, o svakom projektu i da uvek date malo više od onoga što klijenti očekuju, nebitno o kom poslu i o kojoj oblasti je reč.

Problema je bilo dosta, a biće ih sigurno i u budućnosti. Ono što pravi razliku između uspešnih i onih drugih kompanija je to kako se menadžment bori i izbori sa problemima. O birokratiji i administrativnim problemima, o neusklađenim i nekad nelogičnim zakonima, o tome šta otežava posao u Srbiji, mogu da pričam danima, ali uvek postoji put da se prevaziđu ti problemi. Odlika dobrog menadžmenta je da uvek nađe rešenje za problem koji je pred kompanijom, a ne da traži izgovore zašto je nešto teško uraditi. Preduzetništvo sa strane izgleda mnogo lako, ljudi vide uglavnom samo lepe stvari, a često kažem da je jedna od najboljih stvari u tome što si preduzetnik, to što naučiš da živiš sa lošim iskustvima, naučiš kako da se izboriš sa problemima koje ne možeš da predvidiš i da moraš da budeš odgovoran za odluke koje donosiš.

Neki bi rekli - na žalost, a ja kažem - na sreću, nismo imali nikakav eksterni kapital od osnivanja. Biti na ovom tržištu znači da morate da zaradite novac koji kasnije ulažete u dalji razvoj kompanije. Činjenica je da to na neki način uspori razvoj, ali naučite dosta u tom procesu. Sada smo u mogućnosti da investiramo u nove tehnologije interno, da se deo kompanije fokusira na razvoj naših proizvoda tamo gde imamo velika očekivanja u narednom periodu, pored toga sto i dalje proširujemo oblast glavne delatnosti kompanije, a to je pružanje usluga u oblasti istraživanja i razvoja tehnologije stranim kompanijama.

HTEC je od osnivanja specijalizovan za razvoj elektronike, algoritama za digitalnu obradu signala i namenskog softvera. Od 2010. godine odlučili smo da proširimo delatnost i na razvoj softvera različitih namena sa fokusom na veb i mobilne tehnologije. Trenutno smo jedna od retkih kompanija koja može da isprojektuje, razvije i isporuči kompletna rešenja u sve brže rastućoj "internet of things" (IOT) oblasti, kao i razvoj kompleksnih softverskih platformi. Klijenti su nam postale neke od vodećih svetskih kompanija, uz set brzo rastućih start-up projekata iz SAD i Zapadne Evrope. Pored toga, kao što sam pomenuo, fokusirani smo na razvoj tehnologije u oblasti telemedicine i medicinske elektronike kroz spin-off kompaniju, verujemo da je to oblast u kojoj tehnološka rešenja tek treba da daju pravu vrednost i imamo velika očekivanja od toga.

Spremni smo da podržimo i interesantne start-up projekte, investirali smo u nekoliko njih, a zanimljivo je da smo, kao kompanija iz Srbije, investirali u start-up projekte u Nemačkoj, Švedskoj i SAD.

eKapija: Kako ocenjujete poziciju vašeg preduzeća na srpskom tržištu?

- Danas je svet postao zaista mali, posebno u tehnološkom poslu kojim se mi bavimo, tržište je zaista globalno, ali je i konkurencija globalna. Mi ne pokušavamo da prodamo svoje usluge i proizvode na lokalnom tržištu, jer je dosta plitko, nema toliko zahteva za razvoj tehnologije. Čak mislim da je to greška koju većina preduzetnika na lokalu pravi, to što se fokusiraju samo na lokalno tržište. Vi danas, sa tehnologijom koju imamo na raspolaganju, možete da budete bilo gde u svetu i da prodajete vaše proizvode i usluge na drugoj strani sveta, nisam nikada razmišljao o geografskom ograničavanju u smislu tržišta. Postoji jedna stvar koja je izuzetno bitna na lokalnom tržištu, a to su ljudi. Mi želimo da budemo pozicionirani na srpskom i regionalnom tržištu kao kompanija u kojoj rade najbolji inženjeri, najbolji menadžeri, ljudi sa preduzetničkim ambicijama, i da budemo viđeni kao razvojni poligon za sve njih, gde mogu da dostignu svoj maksimalni potencijal bilo u inženjerskom ili u menadžerskom smislu. Mislim da smo u tom segmetnu pozicionirani dosta dobro, ali uvek morate da napredujete i da se unapređujete, jer najbolji ljudi na tržištu traže samo najbolje, a naš rast zavisi od kvaliteta ljudi koji čine kompaniju.

eKapija: Smatrate li da na srpskom tržištu postoji dovoljno interesovanje i potreba za delatnošću kojom se bavi vaša kompanija?

- Skoro ceo posao je izvozno orijentisan, samo mali deo prihoda ostvarujemo u regionu. Mi smo fokusirani na klijente koji su spremni da plate premium uslugu, a da dobiju vrhunski kvalitet i uslugu i pouzdanog partnera za razvoj njihove tehnologije. Mislim da je potrebna jaka industrija i jaka ekonomija kako bi ovo tržište postalo atraktivno za nas. Nadam se da ćemo u budućnosti raditi i u ovom regionu, ali za sada naš fokus i dalje su Zapadna Evropa i SAD.

eKapija: Možete li da nam ukratko opišete iskustva HTEC sa stranim i domaćim kompanijama u smislu prednosti i/ili problema u poslovanju?

- Jedino što mogu da kažem na ovo pitanje, jeste da ponovim stav ranije izrečen. Nama je zaista žao što naša industrija i privreda nisu na tom nivou da mi možemo da se fokusiramo na ovo tržište.

Ako uporedite neke Nemačke kompanije, na primer, koje se bave sličnom delatnošću kao mi, njima su njihovi klijenti kao BMW, "Alianz", "Siemens", "Bosch" i mnogi drugi praktično vrata do njih, oni mogu da budu tamo svaki dan, mogu da prodaju svoje proizvode partnerima na lokalu i to po znatno boljim uslovima nego mi kada odemo na njihovo tržište. Bilo bi mnogo lakše našim istraživačko razvojnim kompanijama kada bismo mi imali razvijenu privredu i jaku industriju, možda i namensku industriju na lokalu, pa da možemo i mi svoje usluge da prodajemo konkurentnije na lokalnom tržištu, ali to, nažalost, nije tako. Ne mislim da treba tražiti izgovore i žaliti se na to, treba to shvatiti kao činjenicu i onda otići na ta strana tržišta i pokušati da budete bolji na njihovom terenu od lokalnih kompanija i da neke od tih ugovora donesete kući. Meni je uvek pobeda u gostima draža od pobede na domaćem terenu, tako da, koliko god da je teško, ukoliko ste zaista dobri u tome što radite, na kraju ćete odneti i vi neke bodove. Svet je zaista mali, tržište je globalno i konkurencija je globalna. Što pre to shvatimo, pre ćemo i kao zemlja krenuti napred, nije važno više biti najbolji u svom gradu i državi, nego biti globalno konkurentan u onome što radite.

eKapija: Koje segmente poslovanja vaše kompanije biste istakli kao najvažniji za njen rast i napredovanje?

- Za rast u smislu komercijalizacije, akvizicije novih poslova, tu je najvažniji kredibiliet i niz uspešno realizovanih projekata koji vode do dobrih referenci. Bitno je i biti prisutan na stranim tržištima. Sa druge strane, naš rast je često ograničen brojem kvalitetnih stručnjaka koje možemo zaposliti. Mislim da je ozbiljan program reforme obrazovanja u tom smislu jedan od akutnih problema koji se moraju rešavati što pre.

eKapija: Koje su vaše najznačajnije reference i na koje projekte ste najponosniji?

- Mi smo vremenom uspeli da izgradimo odličan portfolio klijenata, jedna smo od retkih kompanija iz ovog dela sveta koja može da radi na projektima sa nekim od vodećih svetskih "blue chip" kompanija. Na stranu svi ti projekti od kojih su neki na ivici današnjih tehničkih mogućnosti, najponosniji smo na interni projekat u oblasti telemedicine, gde razvijamo sistem za ranu detekciju i dijagnostiku srčanih aritmija. Sa poslovne strane očekujemo dosta od tog projekta, ali sama činjenica da razvijamo sistem koji će bukvalno spasavati živote ljudi širom sveta je nešto što nas dodano motiviše iz dana u dan.

eKapija: Kakav je plan daljeg razvoja HTEC i kakva su, u tom smislu, vaša očekivanja?

- Mi želimo da svakog dana napredujemo, kako svako od nas pojedinačno, tako i svi mi kao tim i kao kompanija. Bitno je da svaki sledeći dan budemo pametniji i bolji nego što smo bili dan pre, da svako od nas konstantno radi na sebi, da uvek unapređujemo procese u kompaniji, da proširujemo naše timove najboljim ljudima koje možemo da identifikujemo, konstantno moramo da napredujemo svi zajedno i siguran sam da možemo da pomeramo granice.
U 2016. godini povećaćemo fizičko prisustvo na nekim od naših glavnih tržišta, otvaranjem predstavništva kompanije u SAD i u skandinavskom regionu. Sigurno je da nas očekuje zanimljiv i dinamičan period, a imajući puno poverenje u tim ljudi koji čine ovu kompaniju, verujem da imamo sjajnu priliku da napravimo jednu uspešnu globalnu kompaniju koja je začeta u Beogradu.

eKapija: Poznati ste i kao osnivač Mreže poslovnih anđela, odnosno Serbian Business Angels Network. Šta nam možete reći o njenom funkcionisanju i njenim rezultatima? Kakvi su dalji planovi i očekivanja što se tiče te mreže?

- Zajedno sa partnerima iz HTEC-a, osnovali smo Mrežu poslovnih anđela Srbija 2010. godine sa ciljem da pre svega radimo na edukaciji ljudi u našem regionu u oblasti preduzetništva i "venture" kapitala, kako bismo doprineli zajednici i unapredili poslovni ambijent u zemlji.

Kada smo osnovali asocijaciju, pre 5 godina, postojao je jedan vrlo mali broj ljudi koji je uopšte znao o čemu pričamo, ljudi su se plašili rizika da osnuju svoju kompaniju, nisu imali ideju gde da traže kapital, nisu čak imali ni ideje čime da se bave, niti je bilo mnogo ljudi koji su imali tačnu predstavu o tome šta je zapravo tehnološko preduzetništvo i nisu bili svesni svih rizika koje treba da podnesu i odricanja koja treba da prihvate zarad poslovnog uspeha.

Iako smo svedoci ogromnog napretka u toj oblasti, mislim da je naše tržište još uvek nedovoljno razvijeno za takav tip investiranja, mislim da moramo da radimo i dalje na edukaciji i promociji preduzetništva i edukaciji ljudi u tom smislu. Smatram da je suviše kasno pričati na tu temu posle završenog fakulteta, preduzetništvo je nešto što deca treba od malena da imaju u sebi. Ako mene pitate, uveo bih taj predmet od prvog razreda osnovne škole, gde bi deca kroz igru i praktične primere sticala preduzetnička iskustva.

Mi i dalje dosta radimo kako bismo popravili imidž koji Srbija i ceo naš region imaju u inostranstvu. Za par godina organizovali smo veliki broj konferencija, radionica, dovodili smo uspešne preduzetnike i investitore iz Evrope i sveta u Beograd da prenesu svoje znanje i da možda i investiraju u neke od kompanija koje smo predstavljali na investicionim večerima. Okružili smo se lokalnim uspešnim preduzetnicima koji su bili spremni da svoje vreme i novac ulože u start-up projekte.

U međuvremenu, mi smo postali članovi Evropske mreže poslovnih anđela (European Business Angels Network - EBAN), imamo mesto i u bordu direktora EBAN-a, i odatle nastavljamo da promovišemo preduzetništvo u Srbiji i da motivišemo strane investitore da ulažu u domaće kompanije.

Ono na šta smo ponosni i što mislim da je najveći rezultat rada ove organizacije jeste to što smo podstakli još neke organizacije u regionu da se aktiviraju, da se uključe u promociju preduzetništva, "venture" kapitala, i sada imamo takvu situaciju da imamo sve više i više mladih koji izlaze sa fakulteta i žele da naprave svoj start-up, žele da naprave neki novi "Uber", "Facebook", a imaju i u Srbiji nekoliko lokalnih šampiona koji su postigli zaista globalni uspeh, na koje mogu da se ugledaju.

Siguran sam da ćemo i u narednom periodu nastaviti da radimo na promociji preduzetništva i motivisanju mladih ljudi da se trgnu i uzmu stvar u svoje ruke. Ne moraju svi biti preduzetnici, ali je mnogo bolje raditi za malu kompaniju koja brzo raste i imati velike mogućnosti za napredak, nego raditi za inertnu veliku korporaciju. Stiv Džobs (Steve Jobs) je jednom rekao da je mnogo zanimljivije biti pirat, nego se pridružiti mornarici.

Sead Saitović