Danko Radulović, industrijski dizajner - 3D štampa je tehnologija sadašnjosti, printeri će biti u svakom domu

(Danko Radulović) Iako izgleda kao da je došla pravo iz naučno-fantastičnih filmova, 3D štampa kojom se izrađuju fizički objekti na osnovu računarskog digitalnog modela, je tehnologija koja ne pripada budućnosti već, naprotiv, ima široku primenu u sadašnjosti.

Kako u razgovoru za "eKapiju" kaže Danko Radulović, industrijski dizajner specijalizovan u oblasti digitalne fabrikacije, "ova tehnologija je revolucionarna upravo zbog toga što praktično nema oblasti gde ne može biti upotrebljena. Može se primenjivati i na molekularnom nivou, jer su se poslednjih godina pojavili i bio-printeri, koji su predviđeni za štampanje tkiva i organa".

- Zasada se i dalje najviše koriste pre svega za izradu prototipova proizvoda (rapid prototyping) ali i za izradu maketa, nakita, igračaka, kućnih aksesoara, manjih skulptura pa čak i rezervnih delova za same sebe - objašnjava Radulović.

- 3D štampom se mogu praviti i prototipovi ali i gotovi proizvodi. Kada su u pitanju prototipovi, ova tehnologija se koristi kako bi se ispitao izgled i neka osnovna svojstva proizvoda, koji će u svom finalnom obliku biti izrađen nekom drugom tehnologijom za masovnu proizvodnju, npr. brizganjem plastike u kalup.

Prvo je potrebno kreirati računarski 3D model na osnovu kog printer kreira isti taj model u fizičkom obliku, sloj po sloj. Tako ištampan model se ispita, a eventualne greške se mogu lako prepravljati u softveru, pa se kroz nekoliko koraka može doći do finalnog rešenja i pustiti u masovnu proizvodnju.

- Ovaj proces je aditivan, što znači da se model izrađuje vertikalnim nanošenjem materijala, sloj po sloj. Ovakav način proizvodnje datira još iz osamdesetih godina, ali je dugo bio zaštićen patentom i postojalo je samo nekoliko proizvođača ovakvih uređaja, koji su bili veoma skupi. Od kako je patent istekao pre nekoliko godina, javila se ekspanzija, pre svega kućnih 3D štampača, pa je ova tehnologija postala dostupnija.

Postoji više tehnologija 3D štampe koje se međusobno razlikuju po preciznosti, brzini štampe, karakteristikama materijala, boji... Svaka od njih ima određene prednosti i mane i za sad ne postoji "overall winner". Trenutno je najpopularnija FDM tehnologija jer je najpristupačnija, naročito u klasi desktop kućnih 3D štampača.

FDM je skraćenica od "fused deposition modeling", gde se za izradu modela nanosi sloj po sloj topljene plastike. Pre topljenja, ovaj materijal je u obliku žice, najčešće od ekološke biorazgradive PLA plastike.

- I jedno i drugo. Budućnost 3D štampe možete porediti sa ink-jet štampačima. Svako ih ima kod kuće kao osnovno sredstvo za štampanje dokumenata ili slika, ali za veće formate, tiraže i kvalitetniju ili specifičnu štampu ipak morate da odete u štampariju.

Sa druge strane, na internetu postoji velika baza već gotovih 3D modela. Kao što ste do sada skidali filmove, muziku i knjige sa interneta, sada možete da skidate 3D modele i da ih i štampate kod kuće.

- U radu sa klijentima u 3D print industriji, susretao sam se sa raznim zahtevima. Najneobičniji predmet, ne toliko po formi, ali po funkciji je definitivno piramida za povećanje bioenergetskog polja koja se nosi kao odevni predmet. Još se nisam uverio da li zaista radi, ali klijent je prezadovoljan.

- U industrijskom dizajnu je prisutno dosta trendova iz arhitekture. Pre svega oponašanje kompleksnih formi iz prirode, što je u smislu strukturalne optimizacije opravdano. Ovakve forme bi bilo skoro nemoguće izraditi nekom konvencionalnom metodom fabrikacije, i tu se zaista vidi potencijal i prednost 3D štampe.

- Prva i osnovna prednost je vreme za koje može da se dođe do prvog prototipa i da se ispitaju osnovna svojstva budućeg proizvoda. Jednom kada je 3D model napravljen, dovoljan je samo klik na dugme da se on napravi. I uvek može da se modifikuje.

Arhitekta ne mora da pravi iznova maketu od lepenke, dovoljno je da jednom napravi 3D model, i u svakom trenutku može da štampa maketu.

3D štampa odlično funkcioniše u spregi sa 3D skeniranjem. To je proces gde se optičkim uređajem snimaju fizički predmeti od kojih se dobija računarski 3D model. Na taj način se pravi digitalni trodimenzionalni zapis bilo kog predmeta. Uz malu izmenu ili doradu, 3D štampačem se može ponovo napraviti taj isti predmet. Ovaj proces je jako pogodan za inverzni inženjering.

- Drago mi je da ste me ovo pitali. Trenutno sa organizacijom "FabIniciative" i njenim osnivačem Ivanom Gađanskim radim na opremanju prve edukativne laboratorije za digitalnu fabrikaciju - "FabLab", koja će biti instalirana u naučno-istraživačkoj stanici Petnica. Tamo će se održavati niz radionica kroz koje će se polaznici obučavati kako da koriste 3D štampače, laserske sekače, CNC mašine, mikrokontrolere.

Cilj nam je da tu okupimo upravo te mlade i kreativne ljude, i da im stvorimo uslove u kojima mogu da razmenjuju ideje, ali i da ih materijalizuju. Tu ćemo im pomagati da osmisle proizvod i da naprave funkcionalni prototip. Krajnji cilj je definitivno da nađu investitora koji bi prepoznao potencijal njihove ideje, i da zaista lansiraju proizvod na tržište.

Danas je sve online, tako da lokacija u svetu i nije toliko bitan. Ipak, ono za čim najviše kaskamo u odnosu na svet je samoinicijativa i preduzetnički duh.

- CAD je neophodan u radu sa bilo kojim oblikom digitalne fabrikacije ili samo vizualizacije. U Srbiji ima jako dobrih mašinskih inženjera koji odlično barataju CAD paketima. Najčešće su to ljudi koji su radili u nekoj industriji koja koristi CNC glodalice u proizvodnji. Ta znanja kasnije vrlo lako transponuju na 3D štampu.