Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu - Isplativije je štedeti u dinarima

Smanjenje kamatnih stopa na štednju posledica je, pre svega, višegodišnje recesije u privredi Srbije i njenog sporog oporavka, praćenog stagnacijom ili padom kreditne aktivnosti banaka, kaže za "eKapiju" Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da je broj preduzeća i fizičkih lica koji su kreditno sposobni i koji traže kredite sve manji pa banke plasiraju viškove likvidnosti po osnovu štednje građana i drugih izvora u hartije od vrednosti države ili ih ukamaćuju kroz repo operacije sa Narodnom bankom Srbije (NBS).

Faktički, banke ostvaraju sve manje kamatne stope na plasmane, što sa sobom povlači smanjenje ponuđenih kamatnih stopa na štednju građana, kaže Đukić i dodaje da će dalje smanjivanje referentne kamatne stope NBS uticati da kamatna stopa na dinarske kredite bude smanjena.

- Ključna je sigurnost štednog uloga u banci tj. da li će štediša moći lako (bez komplikovanih procedura) da podigne svoju ušteđevinu kada mu zatreba. Načelo sigurnosti poslovanja banaka dolazi u prvi plan nakon propasti velikog broja banaka u svetu tokom poslednje svetske finansijske krize, jer se ispostavilo da nisu imale dovoljno sopstvenog kapitala tj. da su poslovale uglavnom sa pozajmljenim sredstvima od kompanija, građana i drugih institucija.

Stepen sigurnosti banke se meri visinom kapitala koji ima u odnosu na njene rizične plasmane tj. koeficijentom adekvatnosti kapitala. Najsigurnije su banke kod kojih je taj koeficijent značajno veći od minimalno propisanog od 12%. Banke koje u dugom periodu imaju koeficijent adekvatnosti kapitala na nivou proseka bankarskog sektora Srbije od 19-20% ili veći od proseka čine jezgro na kome počiva njegova stabilnost.

- Adekvatnost kapitala banke pokazuje u kom procentu su rizični plasmani banke pokriveni tj. obezbeđeni kapitalom (sredstvima akcionara) banke, a ne pozajmljenim sredstvima u koje spada i štednja građana. Što je veći kapital date banke u odnosu na rizičnu aktivu, to je banka otpornija na moguće gubitke izazvane pogrešnim procenama uprave banke prilikom odobravanja kredita za visoko rizične poslove koji donose veliki profit, ili na gubitke izazvane nepredviđenim šokovima koji pogađaju sve banke.

Podatke o adekvatnosti kapitala u konkretnoj banci građani mogu saznati na zvaničnom sajtu banke koja ih zanima. Sve banke su obavezi da šestomesečno obelodanjuju podatke o svom poslovanju, naročito o aktivnostima koje se tiču načina upravljanja rizicima i o adekvatnosti kapitala.

Primera radi, koeficijent adekvatnosti kapitala kod 10 najvećih banaka u bankarskom sektoru Srbije (prema bilansnoj sumi) na dan 30.6.2015. se kretao od najnižih 15% (Eurobank), do najviših 42% (AIK banka). Kod četiri od pet najvećih banaka kretao se od 20-22%, tj. oko proseka za bankarski sektor Srbije koji je iznosio preko 21%.

- Kamatne stope na štednju građana, naročito na štednju u evrima i štednju u dinarima indeksiranu u evrima, beleže izrazit pad u poslednje dve godine. Kod te štednje, sa rokom dospeća do 12 meseci, prosečna kamatna stopa je smanjena na svega 1% u avgustu 2015, a kod štednje sa rokom dospeća od 12-24 meseca na 1,22%. Kod štednje u dinarima, sa rokom dospeća do 12 meseci, prosečna kamatna stopa je smanjena na 5,1% u avgustu 2015, a kod štednje sa rokom dospeća od 12-24 meseca na 6,47%.

Smanjenje kamatnih stopa na novu štednju posledica je višegodišnje recesije u privredi Srbije i njenog sporog oporavka, praćenog stagnacijom ili padom kreditne aktivnosti banaka. Povećanja kreditne aktivnosti banaka nema bez bržeg rasta realno bruto-društvenog proizvoda koji će ove godine, prema oktobarskoj proceni MMF-a, iznositi svega 0,5%.

Broj kreditno sposobnih preduzeća i fizičkih lica koji traže novi kredite je sve manji, a banke viškove likvidnosti po osnovu štednje građana ukamaćuju plasiranjem u hartije od vrednosti države ili kroz repo operacije sa Narodnom bankom Srbije (NBS). Manje kamatne stope na plasmane vode smanjenju ponuđenih kamatnih stopa na štednju građana.

Prinos na kupljene državne hartije od vrednosti nominirane u evrima, sa rokom dospeća od 12 meseci iznosio je u avgustu svega 1,6%, a na 24 meseca 2,2%. Prinos na državne hartije nominirane u dinarima, iznosio je 5% i 6,8%, respektivno.

Kamatne stopa na štednju u zoni evra (rok dospeća 12 meseci) su smanjene na svega 0,7%. Ako banke sa većinskim stranim kapitalom koje dominiraija u Srbiji mogu da dođu do jeftinih izvora preko svojih matica, zašto bi nudile veće kamatne stope na štednju u Srbiji? Neke od 10 najvećih banaka i sada nude na štednju oročenu na 12 meseci kamatnu stopu od svega 0,11%. Politika niskih kamatnih stopa u zoni evra će biti nastavljena u 2016, pa očekujem da će banke u Srbiji nuditi još niže kamatne stope na štednju.

- Mislim da neće slediti te primere jer moraju misliti na srednji rok, kada će neminovno nastupiti porast kamatnih stopa u zoni evra, kao rezultat prestanka štampanja enormne količine evra od strane Evropske centralne banke u cilju podsticanja privredne aktivnosti preko jeftinih kredita.

Do tada će verovatno održavati izuzetno niske kamatne stope na deviznu štednju koju će plasirati u državne hartije od vrednosti i time ostvarivati minimalni prinos. Ukoliko bi štediše povukle štednju zbog realno negativnih kamatnih stopa, malo je verovatno da bi je ponovo vraćali u banke koje su primenjivale takve kamatne stope. Najveći broj štediša bi prešao u drugu banku koja nudi pozitivnu kamatnu stopu ali i brojne pogodnosti (konfor) kod obavljanja bankarskih transakcija sa građanima.

- U slučaju banke nad kojom je pokrenut stečaj ili likvidacija aktivira se mehanizam isplate svih osiguranih depozita (od 50.000 EUR po deponentu) od strane Agencije za osiguranje depozita. Deponenti sa štednjom većom od navdenog iznosa snose gubitak. Preostaje im da deo povrate iz stečajne odnosno likvidacione mase banke koju su odabrali.

NBS je po zakonu obavezna da se stara o stabilnosti bankarskog sistema time što će blagovremeno neposrednom kontrolom ustanoviti da li je banka zbog lošeg upravljanja rizicima i nenaplativih kredita u opasnoj zoni da ima kapital u odnosu na rizičnu aktivu manji od propisanog minimuma od 12%. Na osnovu toga mora naložiti banci koje mere treba da preduzme da bi izašla iz dubioze, van uvida javnosti. Ovo u smislu brze dokapitalizacije od strane postojećih akcionara.

Ako nema spremnosti akcionara da to učine u zadatom kratkom roku, NBS mora munjevito da reaguje oduzimanjem dozvole za rad takvoj banci, kako bi sprečila paniku štediša.

- Banke kontinuirano reaguju na ponašanje klijenata u cilju njihovog privlačenja, kako cenovnom politikom, tako i kvalitetom usluga koje pružaju. Štediše imaju širok izbor jer brzo mogu promeniti banku, a korisnici kredita ne mogu da menjaju banku koju su izabrali dok ne izmire sve svoje obaveze.

- Trenutno je isplativije štedeti u dinarima. Ponuđene kamatne stope na dinarsku štednju se kreću u intervalu od 5-7%,na godišnjem nivou, a stopa inflacije je ispod 2%, uz velike izglede da neće biti osetnije povećana u narednim mesecima. Što je najvažnije, devizni kurs je stabilan u dugom periodu (dinar je u poslednjih 12 meseci oslabio u odnosu na evro za svega 0,6%).

Mali su izgledi da će dinar znatno oslabiti u narednim mesecima zbog preduzetih mera fiskalne konsolidacije od strane Vlade Republike Srbije dogovorenih sa MMF-om, ali i velike verovatnoće da će parlamentari izbori biti održani u prvoj polovini iduće godine. Osim toga, na prihod od kamate po osnovu dinarske štednje ne plaća se porez.

Svako treba da odvaga navedene argumente i donese odluku na osnovu svoje skale kriterijuma. Za štediše sa malim ulozima koje ne žele da razmišljaju o rizicima promene deviznog kursa najbolje da štede u devizama.

- Smatram da je za male i srednje štediše (prema visini štednog uloga) najbolje da se pridržavaju zlatnog pravila da drže štednju u sigurnim bankama, jer u uslovima produženog dejstva krize u svetu i nepredvidivih geopolitičkih poremećaja, gotovina nema alternativu.

Nakon izbijanja svetske finansijske krize, najveći broj malih investitora koji su ulagali svoj novac kupujući akcije na berzi u Srbiji su ga izgubili, a ponašanje berzanskih indeksa ne obećava skori oporavak domaćeg tržišta kapitala. Štediše sa velikim ulozima najbolje znaju gde će uložiti svoj novac. Ukoliko im treba savet, mogu ga dobiti u njihovoj banci od ličnog bankara.

- Izvršenje radi naplate potraživanja na štednom ulogu je jedno od zakonom dozvoljenih predmeta izvršenja propisano Zakona o izvršenju i obezbeđenju (član 191). Štedni ulog kao predmet izvršenja ne predstavlja novo zakonsko rešenje, već je kao takvo bilo predviđeno i ranijim propisima koji su uređivali postupak izvršenja. Dakle, izvršni poverioci odavno imaju mogućnost naplate potraživanja putem zaplene štednog uloga i zakon se u ovom delu nije menjao.

Svaka banka u Republici Srbiji kod koje se vodi štedni ulog je dužna da u smislu člana 191. stav 5, Zakona o izvršenju i obezbeđenju izvrši plenidbu sredstava po dostavljenom pravosnažnom rešenju o izvršenju ili zaključku o sprovođenju izvršenja kojim je određeno izvršenje na štednom ulogu, a koje je dostavljeno u originalu, upućeno od strane ovlašćenog organa – suda ili izvršitelja, i u kojem su precizno navedeni podaci o nazivu banke kod koje izvršni dužnik ima štedni ulog, broj računa kao i drugi podaci o štednom ulogu, u smislu člana 191. stav 2, Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Teza u medijima koju pominjete je posledica osnivanja jedinstvenog registra tekućih i drugih računa pravnih i fizičkih lica koji će voditi NBS, u skladu sa članom 73. Zakona o platnim uslugama koji se primenjuje od 1.10.2015. godine. U skladu sa tim, pristup informacijama o postojanju računa fizičkih lica će biti znatno brži i olakšan jer sud i izvršitelji neće morati pribavljati informacije od svake banke pojedinačno, već će od NBS dobiti podatke o vrsti i broju računa fizičkih lica, ali bez uvida u stanje i promene na računu.

Registar računa za fizička lica nije javno dostupan. I do sada su svi državni organi, banke, poslodavci i druga pravna lica imali zakonsku obavezu da u smislu člana 332. Zakona o izvršenju i obezbeđenju na zahtev izvršitelja obezbede pristup podacima kojima raspolažu o određenom dužniku, a koje su neophodne za radnje izvršenja i obezbeđenja.