(Ekonomist) Vladan Pirivatrić, generalni direktor Energoprojekt holdinga - Ne jurimo novog gazdu

Iako je Energoprojekt holding (Belex: ENHL) na listingu A Beogradske berze dva meseca, cena akcije tog građevinskog giganta nije porasla koliko su neki očekivali. Poređenja radi, cena akcije kompanije Tigar (Belex: TIGR), po uključivanju na zvaničan listing berze skočila je tridesetak procenata za samo nekoliko dana. Akcija Energoprojekta varirala je između 2.800 i 3.200 dinara, ali uz veliku opreznost investitora s obzirom na to da je svakodnevna ponuda bila nekoliko puta veća od broja akcija koje su investitori želeli da kupe.

„Naša očekivanja od listinga su dugoročna i nisu vezana isključivo za cenu akcije. Listiranje kompanije sobom donosi i druge benefite - mogućnost da kompanija pribavi kapital na jeftiniji i kvalitetniji način, da se pozicionira kroz marketinšku promociju, a takođe je pouzdana za investitore s obzirom na to da se kompanija obavezala da redovno izveštava o svemu što može da utiče na kretanje cene akcije“, kaže za Ekonomist generalni direktor Energoprojekt holdinga Vladan Pirivatrić. Konsultanti Energoprojekta su procenili da bi vrednost akcije do kraja godine trebalo da bude oko 4.300 dinara, odnosno da bi tržišna kapitalizacija kompanije trebalo da bude oko pola milijarde evra.

Koliko je to realno?
V. Pirivatrić: Radimo analize da bismo donosili prave odluke, ali nije zahvalno davati takve prognoze, pre svega jer vrednost akcije određuje tržište na koje utiče mnogo toga. Recimo, sad je prisutan pad na američkoj berzi koji je izazvao pad i na evropskim berzama, a to može da se prenese i na naše tržište. Verujemo, međutim, da Energoprojekt ima potencijal i da bi cena akcije trebalo da bude viša, pod uslovom naravno da sprovedemo sve što smo planirali i započeli.

Na Skupštini akcionara u julu doneta je odluka o restrukturiranju Energoprojekta, što podrazumeva da bi sva zavisna preduzeća holdinga trebalo da budu pod jednom kapom.

Kad možemo da očekujemo prve rezultate?
V.Pirivatrić:Iako su godišnji odmori, već smo počeli sa realizacijom odluke Skupštine akcionara. Raspisali smo tender za izbor konsultanta koji treba da nam pomogne u restrukturiranju. Tokom septembra treba da ga i odaberemo, a onda i da započnemo sa poslovima. Do kraja godine planiramo da snimimo stanje holdinga i zavisnih preduzeća, pa bi već do polovine 2008. godine o budućoj konfiguraciji sistema trebalo da se izjasne i akcionari. Naravno, proces restrukturiranja ne može da se završi za mesec dana ili jednu godinu, te restrukturirati ovakav poslovni sistem može da potraje dve do tri godine. Kompanija bi za to vreme trebalo normalno da funkcioniše.

To znači i da bi zavisna preduzeća holdinga u međuvremenu trebalo normalno da rade?
V.Pirivatrić: To tek treba da definišemo. Verovatno će raditi, ali možda ne sva. Ključno pitanje je da investitori kod kojih realizujemo ugovore budu zadovoljni ugovornim performansama i da mi ugovaramo nove poslove. Oni ne treba da osete internu reorganizaciju sistema, osim da je usluga bolja i da efikasnije radimo. Mnogi investitori nisu baš odobrili odluku o integraciji, smatrajući da pojedina zavisna preduzeća ne rade sjajno, što bi moglo negativno da se odrazi po holding.

Kako to komentarišete?
V.Pirivatrić: Pitanje je ko je to govorio. Uvek imate ljude koji pitanje postavljaju sa iskrenim namerama, a imate i one druge koji nisu okrenuti ka ovom pravcu restrukturiranja. Jasno je da su pojedinci želeli da decentralizuju Energoprojekt kako bi pojedine delove sistema prodali ili ih drugačije pozicionirali. Smatram da je restrukturiranje nužno da bi radili bolje, pre svega jer uvek radimo po okvirima koji su postavljeni 1989. godine. Energoprojekt očekuje i vlasnička konsolidacija. Prema najavama iz preduzeća, do kraja godine država bi trebalo da proda svoj udeo od oko 33 odsto akcija.

Da li ste pregovarali sa potencijalnim kupcima?
V.Pirivatrić: Ne, još nismo pregovarali ni sa kim. Država može da proda svoj udeo, ali isto tako i ne mora. Smatramo da taj postupak treba uraditi kontrolisano, vodeći računa da se zadovolje interesi svih sadašnjih akcionara, uključujući i državu kao najvećeg pojedinačnog akcionara. Sa druge strane, treba voditi računa o daljem razvoju kompanije. Jedno od mogućih rešenja koje smo predložili jeste neka vrsta sekundarne javne ponude, gde bi država svoj paket akcija od oko 33 odsto akcija pridružila paketu malih akcionara koji imaju oko 30 odsto akcija. Tad bi se taj paket podelio na više malih paketa koji bi se prodavali preko berze. Druga opcija je da strateški partner postane većinski vlasnik tako što bi kupio i državni paket akcija, ali i ostale akcije. O svemu tome bi sa državom trebalo da pričamo za koji mesec.

Rekli ste država može, a ne mora da proda svoje akcije. Da li to znači da u toku naredne godine ne treba da očekujemo novog vlasnika Energoprojekta?
V.Pirivatrić: Naša želja je da se taj postupak okonča tako da se zadovolje interesi svih akcionara i da se obezbedi dalji razvoj firme. Nije poenta imati većinskog vlasnika po svaku cenu već to da sve bude urađeno transparentno, sa osmišljenim ciljem i uz punu saglasnost države. Ne insistiramo da se to uradi odmah i ne jurimo za većinskim vlasnikom, već smatramo da treba voditi računa o interesima postojećih akcionara i budućnosti preduzeća.

Pre nekoliko meseci pričalo se kako su za kupovinu akcija Energoprojekta bile zainteresovane američka Citibank i nemačka DEG banka. Da li se u međuvremenu nešto dogodilo?
V.Pirivatrić: Te banke su bile zainteresovane za kupovinu akcija holdinga, ali aktivnosti sa njihove strane nije bilo, verovatno zbog godišnjih odmora. Sa druge strane, mi radimo na formiranju „data room“-a koja bi investitorima trebalo da omogući da imaju sve podatke o kompaniji na jednom mestu. To se uostalom radi i pred svaku dokapitalizaciju.

Znači li to da uskoro možemo da očekujemo novu dokapitalizaciju?
V.Pirivatrić: Razmišljamo i planiramo, ali sad o tome ne bi detaljnije govorio. Prvo treba da uđemo u proces restrukturiranja i da vidimo da li ima potrebe za dokapitalizacijom, s obzirom na to da bi nov kapital ulagali i u nove projekte.

Kakvi su planovi kompanije kad govorimo o novim poslovima? Koliko je kompanija ugovorila poslova za ovu godinu?
V.Pirivatrić: Sistem Energoprojekt za prvih šest meseci ove godine ostvario je prihod od 88 miliona evra, dok je ukupan prihod za 2006. godinu bio nešto manji od 190 miliona evra.

Za prvih šest meseci ove godine ugovorili smo ukupno 140 miliona evra novih poslova, a do kraja godine planiramo da ugovorimo još 110 miliona evra.

Od značajnijih projekta, narednih meseci očekujemo da završimo ugovaranje poslovnog objekta u Bloku 26 na Novom Beogradu u iznosu od više od 60 miliona evra. Takođe, tu je i ozbiljan projekat - putni pravac u Ugandi koji vredi više od 40 miliona dolara. Spremni smo i da nastavimo izgradnju Prokopa, gde smo radove započeli još 1996. godine. Da li će međutim tako i da bude, treba da odluči Železnica i Vlada Srbije.

Odnos ukupne zaduženosti i kapitala Energoprojekta je 57:43. Ukupne obaveze kompanije iznose 104 miliona evra, dok je ukupan kapital kompanije oko 81 milion evra. Da li ti vas brinu ti pokazatelji?
V.Pirivatrić: Ne, zbog toga što su naša obrtna sredstva dovoljna da pokriju i dugoročne i kratkoročne obaveze. Uostalom, s obzirom na tip naše delatnosti, ovo nije neuobičajen odnos ni u razvijenim zemljama. Imate dakle, projekte koji dugo traju, a da bi ih i završili morate da uzmete kredit od banke. Bitno je da nemamo problema sa bankama, koje su zbog konkurencije, sve sposobnije da nas prate u zemlji i inostranstvu.

Da li ste računali koliko su bankarski krediti skuplji nego kad prikupljate novac preko berze?
V.Pirivatrić: Radili smo analize, ali tek bi trebalo da dođe vreme kad će se znati šta je skuplje, a šta pogodnije. Sa jedne strane, konkurencija među bankama je sve veća, što znači da možemo da očekujemo sve povoljnije uslove, a sa druge strane, uređenije tržište kapitala otvara mogućnost i da finansiramo projekte preko berze. Sad idemo možda najbržim putem, a to su bankarski krediti.

Mnoge kompanije se žale na probleme sa naplatom. Koliko Energoprojekt čeka na naplatu?
V.Pirivatrić: To je jedan od problema, ali normalnih s obzirom na to čime se bavimo. Reč je o tome da kao investitore imate državu koja finansira projekte kroz kredite kod međunarodnih investicionih organizacija ili iz sopstvenog budžeta, a sa druge strane imate privatne investitore. Ko je bolji, teško je reći, jer da li će neko da vam plati zavisi od projekata i države u kojoj radimo. Imamo potraživanja koja su stara i nekoliko godina, ali planiramo da ih naplatimo, pa makar i sudski.

A, da li vi redovno plaćate svojim dobavljačima?
V.Pirivatrić: Da, ali i to zavisi od toga kako ugovorimo posao. Negde dobavljač prati našu „sudbinu“, pa ako mi čekamo, čeka i on. Sa druge strane, postoje slučajevi da mi moramo da platimo, bez obzira na to da li su platili nama. Prethodnih meseci mnogo se pričalo o “neprijateljskom preuzimanju” kompanije. Tu je bila i tužba bivšeg akcionara Energoprojekta Comfitrade protiv dokapitalizacije firme, pa čekanje da Komisija za HoV odluči da li bi se akcijama zavisnih preduzeća trebalo da trguje na berzi.

Da li je i koliko, sve to nanelo štetu holdingu?
V.Pirivatrić: To je sve iza nas. Smatram da su sve odluke državnih organa ispravne i da su u pravcu zaštite interesa svih akcionara i daljeg razvoja kompanije. Šteta je sigurno naneta, prvenstveno zbog toga što smo u suprotnom mogli mnogo više da uradimo na restrukturiranju. Kvantifikaciju štete je teško izvesti, ali mislim da do svega toga nije trebalo da dođe. Kao menadžment smo želeli da maksimalno zaštitimo interes kompanije, dok su mali akcionari, organizovano, štitili svoje interese.

Ali, činjenica je i da Vi, kao direktor holdinga, ni jednom niste izašli pred javnost i rekli šta se događa sa holdingom, i da ste borbu prepustili malim akcionarima. Zašto?
V.Pirivatrić: To je pre svega bilo akcionarsko pitanje. Menadžment po definiciji radi poslove iz oblasti menadžmenta, a ne iz oblasti upravljanja i vlasništva i mi smo se toga držali. Sve što smo u proteklih nekoliko meseci morali da uradimo sa aspekta menadžmenta, smo i uradili. Sa druge strane, akcionari su se borili za svoja prava.

Ali, ne mislite da je u jednom momentu u pitanje bila dovedena i sudbina preduzeća i da je manadžment trebalo da reaguje?
V.Pirivatrić: Pa menadžment je reagovao i brinuo, radeći svakodnevno svoje poslove, ugovarajući nove poslove i realizujući postojeće, obezbeđujući normalno funkcionisanje preduzeća. Smatrao sam da nije bilo nužno da se oglasim i sve se završilo.

Da li ste sigurni da su problemi sa Comfitradom završeni s obzirom na to da njegovi čelnici ne smatraju da je Komisija za HoV uradila dobro kad je odobrila trgovinu akcijama zavisnih preduzeća?
V.Pirivatrić: Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje, jer ne znam šta misli Comfitrade i kakva je njihova poslovna politika. Oni nisu više akcionari Energoprojekta, a kakvi su njihovi planovi stvarno ne znam.

Zaposleni

Za dve godine u Energoprojekt holdingu broj zaposlenih je smanjen sa 3.400 na 2.800. U kompaniji tvrde da to još nije optimalan broj i da bi firma za dve do tri godine trebalo da ima oko 2.000 zaposlenih. Najveći problem jeste nedostatak dovoljno kvalitetnih kadrova zbog čega firma često ne može da prihvati visoko zahtevne poslove u svetu.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu