(Ekonomist) Siniša Bundalo, direktor konfekcije Zamber u Vranju - po izgradnji fabrike, 100.000 odevnih predmeta mesečno ićiće na britansko tržište

Očekujemo da naša fabrika u Vranju sa proizvodnjom startuje početkom naredne godine, ali to ne zavisi samo od nas. Još čekamo kompletiranje dokumentacije, a tu je i potpuno nov mašinski park koji treba da se instalira“, ističe na početku razgovora za EM Siniša Bundalo, direktor kompanije Zamber.

Bundalo je mlad menadžer (33), rođeni Vranjanac sa diplomom beogradskog Ekonomskog fakulteta. Do sada je, kako kaže, radio za nekoliko domaćih i stranih kompanija što mu je, ispostavilo se, bila dobra preporuka kod Janija Savasa. vlasnika „Alene“.

Kako je i pod kojim uslovima Alena Bianca došla u Vranje?
S. Bundalo: Alena Bianca je u Vranju sredinom prošle godine osnovala kompaniju Zamber koja je, nešto kasnije, kupila pogon Konfekcije Sloboda, koji je do tada bio u vlasništvu kompanije Jumko. Pogon je plaćen 550.000 evra, a od Republičkog fonda za razvoj dobijamo u etapama po 2.000 evra za svakog od 3.000 radnika koje nameravamo da zaposlimo. Staru zgradu Konfekcije smo srušili i na tom mestu, na površini od 10.500 kvadratnih metara, prošlog meseca počeli izgradnju potpuno nove fabrike.

Radovi za sada teku po planu i prema našoj računici proizvodnja bi trebalo da počne februara naredne godine. Šta će se proizvoditi u toj fabrici?
S. Bundalo: U početku isključivo ženska i odeća za devojčice, 100.000 komada odevnih predmeta mesečno, koja će se kompletno izvoziti na britansko tržište. Planiramo da za nekoliko godina ovde napravimo naš kreativni centar, proširimo asortiman i proizvode ponudimo i domaćem tržištu. Takođe, namera nam je da se probijemo i na ostala tržišta, pre svega rusko. Ali, to su samo planovi o kojima odlučuje vlasnik, gospodin Savas.

Zamber je, do izgradnje svoje fabrike, u zakup od Jumka uzela jedan konfekcijski pogon.
S. Bundalo: Da, po ceni od 20.000 evra mesečno. Osim toga preuzeli smo, prema ugovornoj obavezi, 785 radnika iz Slobode i Jumka. Oni će činiti jezgro nove fabrike. Sada je njihova prosečna mesečna plata 12.500 dinara, što je dvostruko više od proseka u srpskoj tekstilnoj industriji.

Vaša kompanija ima obavezu da u novoj fabrici zaposli tri hiljade novih radnika. Postoji li u Vranju interesovanje za posao i ima li stručnog kadra?
S. Bundalo: U Vranju, opštini sa 90.000 stanovnika, zvanično je bez posla njih 12.000, zbog čega smatram da nećemo imati problema sa radnom snagom. U saradnji sa filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje i ovdašnjom Srednjom hemijskom školom pokrenuli smo program doobuke 1.000 mladih bez posla. Interesovanja je za sada solidno, već je pedesetak mladih ljudi prošlo teorijsku i praktičnu nastavu. Od naše kompanije će lokalna zajednica imati samo koristi. Jer, svakog meseca će tri hiljade ljudi u Vranje doneti 600.000 evra od plata, ne računajući poreze i ostale dažbine.

Vranjanci imaju loše iskustvo sa Jumkom, socijalističkim tekstilnim gigantom koji je doveden do ivice propasti. Može li se, po Vama, obnoviti tekstilna industrija ovog grada?
S. Bundalo: Jumko je počeo da propada onog trenutka kada je izgubio tržište. Mi imamo sigurno tržište, što je jedini siguran put za dobro poslovanje. Nama su trenutno glavni problem nekvalitetni i nelegalno uvezeni tekstilni proizvodi iz Kine. Ali, ne bojimo se. Danas svako može da nešto proizvede, ali su plasman i naplata glavni problem. Mi imamo sigurno tržište i kvalitet, tako da mislim da će Vranje ponovo postati prepoznatljivo po tekstilnoj industriji.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu