Sveta Vasiljević, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Moskvi - Rusi traže ozbiljne i pouzdane partnere

Na najvećem sajmu prehrane u Ruskoj Federaciji "Prodexpo 2015" na nacionalnom štandu Srbije učestvovala je 41 kompanija. Pojedine su nastupile direktno, neke su bile zastupljene putem proizvoda i promo materijala, a manji broj uz podršku distributera. Mislim da nijedna firma sa ove izložbe nije otišla nezadovoljna, jer iako je sajam zbog krize ove godine imao znatno manje posetilaca, to su bili profesionalni, direktni kupci do kojih ranije nismo mogli lako da dođemo. Među njima su bili i kupci iz Belorusije i Kazahstana, što do sada nije bila praksa.

Ovako Sveta Vasiljević, direktor Predstavništva Privredne komore Srbije (PKS) u Moskvi, ocenjuje efekte međunarodnog sajma, održanog u glavnom gradu Rusije od 9. do 13. februara, na srpsku privredu. U razgovoru za Ekonometar on kaže da očekuje da će "Prodexpo", kao i protekli uspešni sajmovi u Ruskoj Federaciji, doprineti da budu potpisani konkretni ugovori i uvećan srpski izvoz na rusko tržište.

- Zahvaljujući uzlaznom trendu izvoza, Ruska Federacija postala je treća zemlja po količini uvoza prehrambenih proizvoda iz Srbije. Računajući njenu udaljenost, smatram to izuzetnim uspehom, prvenstveno naših malih i srednjih preduzeća, jer su nam njihova angažovanost i prepoznavanje potencijala ovog izuzetno zahtevnog tržišta i doneli ovaj rezultat – smatra Vasiljević.

Koliko su srpski privrednici zaista iskoristili ukazanu šansu za rast izvoza u Rusiju?

- Srpski izvoznici počeli su 2011. godine ponovo da se ozbiljnije interesuju za veliko rusko tržište i od tada beležimo rast vrednosti izvoza, povećanje broja srpskih kompanija koje izvoze, kao i naših proizvoda u Rusiji. Pre četiri godine 648 srpskih firmi izvozilo je u Rusku Federaciju 1.079 različitih proizvoda, a danas 848 kompanija ruskom potrošaču nudi 1.450 vrsta različite robe. Brojke jasno pokazuju povećanje srpskog eksporta, kao i uspešan plasman proizvoda iz Srbije na specifično i probirljivo tržište Rusije. Složena situacija u
odnosima između Evropske unije, SAD i Rusije u 2014. takođe je doprinela rastu srpskog izvoza prehrambenih proizvoda – mesa, mesnih prerađevina, mleka, mlečnih proizvoda, voća i povrća.

Koliki je bio obim izvoza srpskih proizvoda u Rusiju u toku prošle godine?

- Srpski izvoz u Rusiju u 2013. godini vredeo je 1,065, a prošle godine 1,032 milijarde dolara. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2014. povećan je za 67%, sa nepunih 185 mil na 308 mil USD. Manji izvoz zabeležen je u segmentu plasmana obojenih metala, proizvoda od kaučuka, plute i drveta. Pad vrednosti rublje i nestabilnost kursa krajem prošle godine uticali su na smanjenje tražnje uvoznih proizvoda, zbog čega je od sredine novembra i tokom decembra 2014. drastično smanjen uvoz u Rusiju. Sve to je uticalo i na ukupan (srpski) izvoz jer je decembar, tradicionalno, mesec kada se najviše izvozi, ne samo u Rusiju, već i na druga inostrana tržišta.

Šta srpska privreda najviše izvozi u Rusiju? Da li su tačne ocene da je reč uglavnom o hrani?

- Prehrambeni proizvodi polako i sigurno nalaze svoj put do zahtevnog ruskog potrošača, što pokazuje i sve veći izvoz hrane. Međutim, u izvozu su u velikoj meri zastupljeni i obojeni metali, proizvodi od metala, električne mašine i aparati, odeća i hemijski proizvodi.

Kako izgledaju ruski standardi za izvoz hrane i koliko naši proizvođači ispunjavaju te kriterijume?

- Ruski standardi su specifični i potrebno je dobro se raspitati, preko Predstavništva PKS u Moskvi, kakav serti fikat, licencu ili standard bi izvoznici trebalo da ispune jer samo neke vrste robe, na primer voće i povrće, ne podležu dodatnoj sertifikaciji. Ruska Federacija ima svoje sertifikacione kuće i moguće je licencirati proizvode samo u tim institucijama. Posebno je složena procedura za proizvode životinjskog porekla – meso i mesne prerađevine, mleko i mlečne prerađevine, med, ali se i za svaku mašinu, automat i druge uređaje rade posebna licenciranja. Mnogo pažnje se posvećuje protivpožarnoj zaštiti u sertifikovanju određenih proizvoda, ali i proizvodima za decu koja su veoma dobro zaštićena od uvoza robe lošeg kvaliteta.

Predstavništvo PKS u Moskvi savetuje potencijalnim izvoznicima u Rusiju da se dobro upoznaju sa ruskim standardima i propisima, pre nego što počnu bilo kakav posao.

Koja je cena sertifikovanja i dobijanja standarda za izvoz?

- Svaka roba podleže svom načinu sertifikovanja, dok se mali broj proizvoda uopšte ne sertifikuje. Naveo bih primer da je jednu firmu sertifikovanje "flaširane vode sa lekovitim svojstvima" stajalo 12.500 dolara, a samo mesec dana kasnije isti sertifikat plaćen je 4.800 dolara. Važna je dobra informisanost, poznavanje propisa i zahteva za izvoznike, kako bi plasman proizvoda na tržištu Rusije bio što uspešniji. Sertifikacija koja se uradi u Ruskoj Federaciji važi za Belorusiju i Kazahstan, kao i obrnuto.

Kako su se naši privredni ci pozicionirali na ruskom tržištu?

– Glavni brendovi Srbije na ruskom tržištu su kvalitetne i ukusne jabuke i suve šljive. Veoma je prepoznat kvalitet posuđa "Metalac", podnih obloga "Tarkett" iz Bačke Palanke, kao i kućnih aparata zaječarskog "Gorenja". Proizvodi čiji kvalitet i te kako prepoznaje ruski kupac jesu ženske najlon čarape koje se prodaju u milionima komada. Za povećanje izvoza iz Srbije na ogromno tržište Rusije ima još dosta prostora i mogućnosti i
svako ko ima kvalitetan i konkurentan proizvod, može da nađe svog kupca.

Koji su glavni izazovi na tom putu? A koji su uslovi za dalje unapređenje izvoza?

– Glavne poteškoće sa kojima se suočavaju srpski izvoznici na rusko tržište jesu nedovoljno poznavanje tržišta, konkurencije, kanala i načina prodaje robe u Rusiji. Dobra informisanost malih i srednjih preduzeća iz Srbije o uslovima plasmana proizvoda na rusko tržište, kao i poznavanje propisa i standarda jesu glavni preduslovi za efikasniji izvoz.

Predstavništvu PKS u Moskvi obraćaju se velike kompanije koje imaju direktore i referente izvoza, rade ozbiljne analize tržišta, poznaju kupce, uslove prodaje i konkurenciju, dugo su prisutni i dobro organizovani na tržištu Rusije. S druge strane, malim i srednjim preduzećima važna je podrška predstavništava i koordinacionih centara PKS za izvoz u Rusiju. Privredna komora Srbije nudi pomoć u raznim fazama izvoza, od provere eventualnog kupca, preporuke ili konkretnog plana šta sve treba uraditi za efikasan izvoz. Predstavništvo i Koordinacioni centar PKS za izvoz u Rusku Federaciju prošle godine rešili su uspešno 233 upita i od izvoznika iz Srbije dobili veliki broj zahvalnica i pohvala za rad, jer je najlepše kada nekog prijatno iznenadite i pomognete na putu koji uopšte nije lak.

Mogu li naši mali privrednici da ispune te zahteve ili se možda udružuju prilikom izvoza?

- Domaće firme uglavnom se odlučuju da samostalno izvoze, iako bi svima bilo lakše da nastupaju udruženo. U poslednje vreme, sve češća se formiraju udruženja koja zastupaju interese više manjih proizvođača, kao što su "UMP Gornji Milanovac" ili "Malina Arilje".

Kakva su Vaša očekivanja od 2015. godine, kada je reč o srpskoj privredi i potencijalima za izvoz u Rusiju?

- Očekujem dalji rast izvoza na rusko tržište, s tim što bi sada trebalo da se konsolidujemo i udružimo jer nas promene kursa rublje i finansijska nestabilnost primoravaju na predostrožnost. S druge strane, teško će nam se ukazati veća šansa – zaključuje u razgovoru za "Ekonometar" Sveta Vasiljević, direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Moskvi.

Potražnja za mesom, voćem i povrćem

- Rusko tržište ima velike potrebe za skoro svim vrstama mesa, ali je pitanje kapaciteta proizvođača i kompanija iz Srbije da ponude više vrsta. Trenutno samo jedan srpski izvoznik prodaje u Rusiji u kontinuitetu, goveđe meso i to u malim količinama. Takođe, potražnja za voće i povrćem je stalna, u zavisnosti od sezone i vrste. Za izvoznike voća i povrća iz Srbije veoma je važno da ruskom kupcu u kontinuitetu prodaju dovoljne količine kvalitetnog proizvoda po konkurentnim cenama.

Sporazum o slobodnoj trgovini

- Izvoz u Rusiju raste svake godine, a u 2013. i 2014. zabeležen je ponovljeni rekordan izvozni rezultat, jer je premašena milijarda dolara. Pre toga, izvoz je premašio taj iznos davne 1990. godine. Ovakva vrednost izvoza svakako ne bi bila moguća da nema Sporazuma o slobodnoj trgovini. Carinske dažbine plaćaju se za samo za oko dva odsto specifičnih proizvoda, gde Ruska Federacija štiti svoje proizvođače ili niveliše odnos proizvodnje i potražnje.

Naša budućnost je u razvoju MSP

Kako vidite perspektivu srpskih malih i srednjih preduzeća na ruskom tržištu?

– Mislim da je naša budućnost u razvoju malih i srednjih preduzeća, jer kada neka manja firma samo jedanput izveze robu u Rusku Federaciju i nađe kupca ne postoji prepreka da to radi dugoročno. Ruski kupac traži ozbiljnog i pouzdanog partnera, spremnog da isporuči određenu količinu robe u dogovorenom terminu, s obzirom na to da se radi o tržištu sa više od 200 miliona ljudi (Ruska Federacija, Belorusija, Kazahstan).

Autor: Marko Andrejić

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)

Predstavništvo Privredne komore Srbije u Ruskoj Federaciji Moskva

Metalac a.d. Gornji Milanovac

Gorenje d.o.o. Beograd

Tarkett d.o.o. Bačka Palanka

Savez udruženja Srpska malina Arilje

Sveta Vasiljević

Prodexpo 2015

izvoz u Rusiju

Predstavništvo Privredne komore Srbije u Moskvi

Tarket

izvoz čarapa

Malina Arilje