Milan Savić, neurolog i direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" - Zbrinemo i 70 pacijenata dnevno, neophodan novi skener

eKapija: Koliko se pacijenata u bolnici pregleda dnevno, a koliko hospitalizuje godišnje?

- Bolnica "Sveti Sava" u proseku uradi 60-70 skenera dnevno, 20-25 pregleda na magnetnoj rezonanci i oko 50 pregleda na različitim ultrazvučnim aparatima, kako za ležeće tako i za ambulantne pacijente. Godišnje se hospitalizuje između 6 i 7 hiljada pacijenata.

eKapija: Bolnica radi 24 časa, koliko je teško održavati urgentnu neurologiju na tako visokom nivou?

- Potrebna je odlična organizacija, neophodno znanje i tehnologija, da bi se održao nivo koji obavezuje da se primeni doktrina u lečenju moždanog udara, koji je veoma zahtevan i sa dijagnostičke i sa terapijske strane. To se postiže samo stalnom, kontinuiranom edukacijom, praćenjem najnovijih dostignuća i osavremenjavanjem opreme, što je sve u našim uslovima otežano, ali ne i nemoguće.

eKapija: Nekoliko puta ste isticali da bolnici nedostaje nova oprema, pre svega još jedan skener. Koliko je njegova nabavka hitna?

- U uslovima u kojima bolnica "Sveti Sava" zbrinjava više od 80% svih akutnih moždanih udara u Beogradu, i sa protokolima za dijagnostiku i lečenje, koji podrazumevaju da primena specifične terapije direktno zavisi od brzo i kvalitetno učinjene dijagnostike, pre svega skenera, jasno je da ovako organizovana ustanova mora da ima bar dva skenera, i to u stalnoj operativnoj funkciji, a uz to još i tehnički naprednih.

eKapija: Osim nedostatka opreme, sa kojim se još problemima suočavate u radu?

- Nefunkcionalna zgrada, kojoj nedostaju mnoge tehničke pogodnosti tipski projektovane i izgrađene bolnice, je sa organizacionog stanovišta najveći problem. Drugi veći problem tiče se angažovanja bolničkih resursa za zbrinjavanje bolesti koje nisu akutni moždani udar, već opšta gerijatrijska patologija i palijativno lečenje malignih bolesti. Ovo se dešava zbog nedostatka dovoljnog broja gerijatrijskih postelja u sistemu.

eKapija: Kada je bolnica poslednji put renovirana, da li su kapaciteti dovoljni?

- Bolnica je poslednji, i jedini značajniji put renovirana pre oko 30 godina. Nakon toga su manje-više vršene adaptacije pojedinih delova zgrade, i to uglavnom onih koji su bili namenjeni da posluže za smeštaj važne, tehnološki zahtevne opreme, kao što je skener, magnetna rezonanca i angio sala. Kapaciteti bolnice su dovoljni da zbrinu sve pacijente obolele od akutnog moždanog udara.

eKapija: U šta je, uz opremu, najneophodnije ulagati?

- Najvažnije, pored opreme, je znanje, u koje treba ulagati neprestano, jer se ono zahvaljujući tehnologiji stalno uvećava i nudi puno novih i korisnih informacija u vezi sa dijagnostičkim metodama i savremenim terapijskim procedurama.

eKapija: Moždani udar nalazi se među vodećim uzročnicima smrtnosti u Srbiji. Koliko su građani Srbije upoznati da prepoznaju upozoravajuće simptome, postoje li manje i više rizične grupe?

- Nažalost, u našoj sredini je još uvek izuzetno slabo prepoznavanje simptoma moždanog udara, iako su oni karakteristični. Još je češće i opasnije prepoznavanje, a nereagovanje u adekvatnom vremenskom okviru u kome se može terapijski delovati. Može se reći da nam je celokupan prehospitalni menadžment loš. Rizični su svi oni pacijenti koji imaju neku od bolest za koju se zna da nosi visok rizik od nastanka moždanog udara, kao što je hipertenzija, šećerna bolest, poremećaj srčanog ritma, pušenje, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, povišenje nivoa masti u krvi i slično. Rizičnije su one grupe koje imaju dve ili više bolesti od značaja za moždani udar.

eKapija: Moždani udar zahteva ozbiljnu dijagnostiku, da li su i na koji način uslovi lečenja poboljšani poslednjih godina?

- Od 2006. godine, u Srbiji se primenjuje takozvana trombolitička terapija, koja je zlatni standard u lečenju nekih oblika moždanog udara i to ishemijskog tipa, odnosno, tromboze. Ova terapija ima svoja ograničenja, a najvažnije ograničenje je terapijski prozor za njenu primenu, od maksimalno 4 časa od početka prvih simptoma. Nažalost, suviše malo pacijenata koji su u indikacionom području za primenu ove terapije dođe do bolnica koje imaju Jedinicu za moždani udar. Uslovi za lečenje i dijagnostiku su značajno poboljšani, ali i dalje je osnovni problem prepoznavanje simptoma i brz i hitan transport u odgovarajuću bolnicu.

I.B.