(Ekonomist) Eugenio Sidoli, bivši generalni direktor Fabrike duvana Niš, u sastavu Philip Morris International - Još ima prepreka za ulagače

Odlazak Euđenija Sidolija sa mesta prvog čoveka niške fabrike duvana na poziciju generalnog direktora Philip Morris u Španiji, tek je jedan od redovnih transfera u njegovoj karijeri. Dok je rukovodio niškom kompanijom, to preduzeće je uspelo da se razvije u ozbiljnog regionalnog proizvođača cigareta, što i ne čudi, s obzirom na to da je u tu firmu uloženo nekoliko stotina miliona evra. Sidoli je, takođe, bio i jedan od velikih „kritičara“ prethodne vlade, naročiti u vreme kad je državno rukovodstvo Srbije pregovaralo o potpisivanju Sporazuma o pristupu zoni slobodne trgovine CEFTA. Novi direktor Duvanske industrije Niš je Skip Bornhuter.

Vi ste u proteklim mesecima više puta ulazili u raspravu sa Vladom, pre svega oko potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini u regionu CEFTA. Kakva su vaša iskustva u poslovanju sa državom?

Euđenio Sidoli: Srpska ekonomija je u tranziciji i postoji veliki broj stvari koje se razvijaju i koje sazrevaju. Promene iz socijalističke ekonomije u tržišnu nije moguće obaviti preko noći. Ali, uz sve razumevanje za procese koji se događaju tokom tranzicije, kao i za njihovu dinamiku, postoje stvari koje su mogle brže da se završe. Reforme koje je država na početku tranzicije sprovela omogućile su uspešnu privatizaciju. Ali, očekivao sam da bi krupna privatizacija, kao što je bila prodaja duvanske industrije, mogla da inicira ubrzano donošenje drugih važnih propisa. Neki od propisa koji važe u državi i dalje predstavljaju prepreke za investitore. Takođe, neki od propisa koji su ranije važili danas su teško primenjivi i njih bi trebalo promeniti. Jedna od takvih stvari je bio i ugovor o slobodnoj trgovini u regionu koji predviđa da se uslovi u kojima posluje duvanska industrija značajno promene. U međuvremenu su se na tržištu pojavila još dva proizvođača, što je takođe promenilo stanje na tržištu i odredbe zakona o duvanu koje se odnose na otkup sirovog duvana, učinile teško primenjivim. Iako smo se na kraju dogovorili oko daljeg razvoja tržišta duvana i promena propisa, mislim da je taj dijalog sa vlastima predugo trajao.

Nedavno ste govorili da bi Philip Morris mogao čak i da izmesti svoje investicije iz Srbije. Da li je to bila samo pretnja?

E. Sidoli: Nije. Svaka zemlja mora da se bori za investitore. Ulagači danas imaju mnogobrojne alternative. Takođe, zemlja koja jednom privuče nekog investitora mora da se bori da ga zadrži, odnosno da mu omogući da se oseća zadovoljno, kako bi on doveo druge ulagače. Zato je sve što se događa posle prodaje nekog preduzeća bitno, jer od toga zavise nove investicije.

Kako ste Vi doživeli poslovanje u Srbiji?

E. Sidoli: Srbija je veoma izazovno okruženje za poslovanje, ali je, sa druge strane, i jako zahvalno jer je moguće gotovo odmah videti rezultate poslovnih poteza. Tržište je takvo da zahteva brze reakcije. Dakle, sa profesionalne strane, raditi u takvom okruženju je veoma dobro iskustvo.

Neki kažu da ste u međuvremenu postali pravi Nišlija i da ste protiv „beogradizacije“ Srbije.

E. Sidoli: Nema to veze sa beogradizacijom. Ali, verujem da je za kompaniju važno da u svakom pogledu bude prisutna na određenoj teritoriji. Ako kompanija ima resurse da tako nešto učini, onda je njena obaveza da ulaže u zajednicu u kojoj se nalazi.

Puno investitora dolazi u Beograd. Verujem da je mnogo lakše biti jedna od mnogih kompanija koje posluju u Beogradu, nego biti jedna od malobrojnih uspešnih firmi u Nišu. Veliki priliv novca dolazi u Beograd. Ali, jako je važno da investitori dolaze i u druge delove Srbije.

Doživljavate li odlazak u Španiju kao unapređenje?

E. Sidoli: Prelazak na novi posao je za mene veliki profesionalni izazov, i zbog toga sam, naravno, sretan. Ali, menjanje poslova u Philip Morris-u je redovna praksa. U proteklih petnaest godina se selim sa jednog na drugo tržište i to će se i ubuduće događati. Sa druge strane, žao mi je što odlazim iz Srbije jer osećam da sam se u proteklih četiri godine jako vezao za tu zemlju.

Šta smatrate da je najbolje što ste uradili, a šta mislite da su bile najveće greške u periodu dok ste rukovodili DIN-om?

E. Sidoli: Mislim da je najveći uspeh način na koji smo uspeli da kompaniju transformišemo iz društvenog preduzeća u efikasnu privatnu kompaniju. Ne znači da smo sve učinili savršeno. Ali firma koja je poslovala kao klasično društveno preduzeće - danas je potpuno tržišno orjentisana. Mislim da su se tokom tog procesa i mnogi ljudi značajno promenili. Ljudi koji danas rade u Nišu razumeju da postoje jaka konkurencija i zahtevni potrošači i da je okruženje mnogo zahtevnije nego što je bilo.

Sa druge strane, mislim da je bilo i određenih propusta, iako ne smatram da su učinjene zaista krupne greške u poslovanju. Ima stvari koje bih danas uradio malo drugačije. Na primer, promene u kompaniji bih, da mogu to da ponovo učinim, sproveo brže. Za svaku uspešnu promenu brzina je najvažnija. To ne važi samo za DIN, već za svaku kompaniju. To što mislim da je trebalo da bude brže sprovedeno jeste proces dobrovoljnog odlaska radnika iz fabrike. Taj proces je trebalo ranije da počne, a takođe, trebalo je ranije da započnemo i regrutovanje novih kadrova. Da smo taj proces obavili brže, danas bi bili na istom kad je reč o radnicima, a izbegli bi sve frustracije oko odlaska zaposlenih tokom prve godine nakon privatizacije.

Iz vaše perspektive, kakav je danas položaj DIN-a na tržištu?

E. Sidoli: Iako tržište postaje sve dinamičnije, mislim da se DIN na njemu dobro pozicionirao. Kompanija u Srbiji drži više od polovine tržišta i taj udeo je dugoročno održiv. Počeli smo proizvodnju mnogih novih brendova i potrošači se polako navikavaju na sve veću ponudu. Sa druge strane, smanjuje se broj domaćih brendova. Ali, mislim da smo uspeli da zadržimo naše potrošače koji su sa DIN-ovih domaćih brendova prešli na naše internacionalne marke proizvoda.

Kad je reč o finansijama, na poslovanje su uticali visoki troškovi na koje smo se obavezali prilikom kupovine preduzeća. Neke od obaveza na koje smo pristali moraćemo da ispunjavamo još neko vreme i one će predstavljati dodatne troškove. Da je privatizacija obavljena pod drugačijim uslovima, neke od tih troškova ne bismo danas imali. Takođe, pojedini troškovi su i dalje visoki jer ih nije bilo moguće preko noći sniziti na adekvatan nivo. Mislim da kompanija danas finansijski dobro posluje, iako bi to poslovanje moglo da bude i bolje, da nema uticaja okruženja.

Proizvođači duvana su često bili nezadovoljni odnosom proizvođača cigareta. Mislite li da je to nezadovoljstvo bilo opravdano?

E. Sidoli: Kompanija je dosta uložila u farmere. Ali, postoji limit u tome šta mi možemo da uradimo. Pokušali smo da unapredimo proizvodnju duvanskog lista, kako bi domaći proizvođači duvana postali konkurentni svojim kolegama u regionu.

Philip Morris ne želi da kupuje u Srbiji duvan koji ne može da iskoristi za proizvodnju cigareta. Ali, da bi se popravio kvalitet duvana, i farmeri moraju da budu zainteresovani za to. Takođe, i farmeri moraju da razumeju šta je tranzicija. Kao što se i mi nadmećemo na tržištu, i oni moraju da nauče da se bore sa konkurencijom. U lancu proizvodnje cigareta postoje mnogi učesnici i niko ne treba da očekuje da bude zaštićen više od drugih.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu