(Ekonomist) Andrej Kocič, predsednik Upravnog odbora Triglav osiguranja - Triglav želi DDOR

Stratezi slovenačkog Triglav osiguranja ozbiljno su rešili da, makar simbolično, osvoje poznate planine i reke u ex Jugoslaviji. Uz već prepoznatljiv brend Triglav osiguranja, u okviru Triglav grupacije posluje i crnogorsko Lovćen osiguranje. Prošle godine je preuzimanjem gotovo 100 odsto akcija Kopaonik osiguranja u Srbiji, slovenačka zastavica zabodena u još jedno „planinsko“ osiguravajuće društvo na ovim prostorima. Slovenačka kompanija je sa najvećim makedonskim osiguravajućim društvom Vardar potpisala pismo o namerama.

Triglav osiguranje je na srpsko tržište ušlo nikad jače u dosadašnjoj istoriji poslovanja. U Sloveniji, ova osiguravajuća kompanija čiji su akcionari paradržavni fondovi, drži čak 43 odsto tržišnog udela. Međutim, ogroman deo osvojenog „kolača“ u Sloveniji nije uspavao menadžment kompanije. „Vrlo teško čuvamo lidersku poziciju u Sloveniji. Mi smo shvatili da bi kompanija polako odumirala, ako se ne bi širila. Napravili smo optimizaciju troškova i rešili da započnemo ekspanziju u drugim zemljama. Za naš PR bi zaista bilo interesantno kad bismo osnivali društva u Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj. Ali, to ne bi bilo ekonomično. Logično je da uđemo u zemlju koju poznajemo. Zato je za nas najinteresantnije područje jugoistočne Evrope“. Ovako tridesetosmogodišnji Andrej Kocič, predsednik Upravnog odbora Triglav osiguranja objašnjava za Ekonomist magazin strategiju širenja Triglav grupe. Nakon Slovenije, Grupa je prvo ušla na tržište Hrvatske, onda Češke i BiH, Crne Gore, i nedavno Srbije. Kopaonik osiguranje sada posluje pod imenom Triglav Kopaonik.

Kupovinom Kopaonika stekli ste oko 2,5 odsto srpskog tržišta, a cilj vam je da odvojite svih 10 odsto . U isto vreme, zainteresovani ste za privatizaciju DDOR Novi Sad, koji drži trećinu tržišta osiguranja. Kako pomiriti ta dva cilja?

Andrej Kocič: Strateški cilj grupe Triglav je da u svakoj zemlji u kojoj je prisutna ima najmanje 10 odsto tržišnog udela. Mi smo svesni da to nećemo ostvariti u Češkoj koja već sad ima vrlo razvijeno tržište sa jakom stranom konkurencijom, kao i u Slovačkoj. Ali, u drugim zemljama jugoistočne Evrope cilj je realan. U ovom trenutku, taj cilj smo ostvarili u Crnoj Gori gde smo većinski vlasnik Lovćen osiguranja. Malo nam fali da cilj ostvarimo u BiH kroz Triglav BH osiguranje. U Srbiji, kad bismo ostali samo na Kopaonik osiguranju, jasno je da organskim rastom ove kompanije ne možemo dostići 10 odsto tržišnog udela. To bi bilo moguće na duži rok, ali u periodu na pet godina - to je nemoguće. U privatizaciju DDOR Novi Sad smo se uključili zato što je između dve kompanije bilo neke saradnje. Triglav i DDOR su već ranije razmišljali o osnivanju društva koje bi zajednički razvijalo životno i penzijsko osiguranje. To se očigledno nije obistinilo, ali je komunikacija bila dobra. Mi DDOR poznajemo i imamo dobro mišljenje o toj kompaniji. Svesni smo i dobre pozicije DDOR-a u Srbiji, u smislu tržišnog udela i prepoznatljivosti brenda. Triglav ima ozbiljne namere u vezi sa DDOR-om.

Da li očekujete da će svetske kompanije do kraja ostati u igri za kupovinu DDOR-a, pošto su nezvanično neke kompanije već odustale?

A. Kocič: Zbog perspektive srpskog tržišta i „dobrog zdravlja“ DDOR-a, konkurencija će biti velika. DDOR, naravno, nije idealna kompanija, ali sve ukupno, naš stav o toj osiguravajućoj kući je pozitivan. Novi vlasnik DDOR-a dobija trećinu srpskog tržišta i trećinu tržišta koje će verovatno biti centar regije, kao i mogućnost da se tržište širi van Srbije. Mi zasad ne znamo koliko će konkurenata dati ponude za DDOR.

Privatizacija DDOR-a je odložena. Da li je to više koristilo prodavcu ili kupcima?

A. Kocič: Znaćemo kad uporedimo ponuđene cene na kraju i one koje su ranije planirane. Nije dobro što se proces prekinuo. Ali, odlaganje je bilo politička odluka na koju potencijalni kupci nisu mogli da utiču.

Da li postoji mogućnost da u ponudi potcenite vrednost DDOR-a? Najsvežiji primer je tender za privatizaciju BIP-a na kome je švedsko-litvanski konzorcijum ponudio 4,5 evra za jednu akciju BIP-a, a slovenačka Pivovarna Laško 2,5 evra.

A. Kocič: Ambiciju da učvrstimo poziciju regionalnog lidera možemo ostvariti i bez DDOR-a. Mi jesmo sada regionalni lider, ali imamo objektivna ograničenja. Kapitala imamo koliko ga imamo, kao i ljudi koji bi potpomogli uvođenje novih proizvoda. DDOR će koštati dosta, to će biti ozbiljna transakcija. Kad napravimo procenu vrednosti te kompanije, pojaviće se za nas jednostavna alternativa. Da li da sav novac i resurse stavimo u jednu firmu i jednu zemlju, ili da sa tim istim sredstvima uđemo u tri, četiri zemlje? Ako cena za DDOR bude prevelika, mi ćemo se odlučiti za drugu alternativu. Jer, to je disperzija rizika.

Kako mislite da povećate tržišni udeo Kopaonik osiguranja?

A.Kocič: Strategija u Srbiji će biti dijametralno suprotna od one u Sloveniji. Mi se u Sloveniji branimo od konkurenata koji napadaju sa svih strana. To nam zasad dobro uspeva jer je od najvećih 100 firmi u Sloveniji, 85 odsto osigurano kod nas. U Srbiji ćemo mi raditi ono što nama konkurencija radi u Sloveniji. Realno, nećemo biti u mogućnosti da osiguramo velike sisteme u Srbiji, možda neke od njih. Fokusiraćemo se na mala i srednja preduzeća, kao i domaćinstva. Računamo i na slovenačke firme u Srbiji, ali to nije najbitnije. Neke su osigurane kod nas, neke nisu, i ne verujem da će u budućnosti sve biti osigurane u Triglav Kopaoniku. Mi želimo da budemo srpska firma koja treba da ostvari budućnost sa lokalnim klijentima.

Plašite li se inostrane konkurencije u Srbiji kao što su Delta Đenerali i Unika?

A. Kocič: Ne. Mi konkurenciju u Srbiji poznajemo. Đenerali imamo i u Sloveniji, sa Unikom radimo na drugim tržištima. Ali, zasad je Triglav najbolji u celoj regiji. Kad se saberu ukupne premije za Sloveniju, Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, udeo grupe Triglav u toj premiji iznosi 20 odsto. Kad bismo tome dodali premije na tržištu Rumunije i Bugarske, dve izuzetno velike zemlje, videli bismo da je naš tržišni udeo još uvek 15 odsto. To je pojedinačno najveći tržišni udeo jedne osiguravajuće grupe u regiji koja obuhvata prostor ex Jugoslavije, Albanije, Bugarske i Rumunije.

Kako gledate na konkurenciju Dunav osiguranja?

A. Kocič: Mi, na sreću, poznajemo Dunav, jer smo do pre 15 godina bili direktno prisutni na tržištu Srbije. Ali, i kasnije smo pratili slovenačke firme u Srbiji tako što smo iz Slovenije ugovarali osiguranja sa lokalnim partnerima među kojima su bili i Dunav, i DDOR i Kopaonik osiguranje. Svesni smo da je to velika državna kompanija.

Kakva vam je strategija ulaska na tržište Bugarske i Rumunije?

A. Kocič: Strategija neće biti preuzimanje najveće kompanije, već ćemo ići na srednje kompanije sa ostvarenom premijom od 30-50 miliona evra.

Da li srpsko tržište ima potencijal da primi nove vrste proizvoda? Na čemu će Triglav bazirati svoj rast u Srbiji: na imovinskom, životnom osiguranju ili penzionim fondovima?

A. Kocič: Već sada Srbija stoji dobro na polju finansijskih usluga, naročito u bankarskom sektoru. Osiguravajući sektor malo kasni, ali će u budućnosti uslediti brži rast. Zasad su osiguranja u Srbiji manje-više imovinska. Dominiraju automobilska osiguranja i osiguranja od auto-odgovornosti. Ali, tu još ima puno prostora za rast kroz uvođenje ostalih automobilskih osiguranja, osiguranja nekretnina, osiguranja od odgovornosti i finansijskih gubitaka. Životna osiguranja su drugo važno tržište za nas. Penzijska osiguranja su, takođe, bitna jer je Srbija velika zemlja, a privatne penzije će biti prioritet u budućnosti. Zdravstvena osiguranja su, baš kao i penzijska, povezana sa sistemskim promenama u državi.

Triglav u Srbiji čeka od NBS dozvolu za osnivanje penzionog fonda. Šta je vaš adut ako pet fondova već ima licencu?

Andrej Kocič: Tržišta penzionih fondova još nema iako je na startu puno fondova. Ima tu prostora za sve zainteresovane, jer je ovo izuzetno veliko tržište. Ako u budućnosti bude i 15 penzionih fondova, neće svi biti uspešni. Mi smo u Sloveniji videli da to nije biznis koji se sam od sebe razvija.

Kakvo je mesto društvene odgovornosti u poslovnoj politici Triglava?

A.Kocič: Svesni smo da puno dobijamo od okoline u kojoj poslujemo u vidu dobiti i premije, pa je logično da toj sredini nešto i vratimo preko sponzorstva, tržišnog komuniciranja ... Triglav je u tom segmentu jedna od najprisutnijih kompanija u Sloveniji. Izdvajamo više miliona evra samo za sponzorstva sportskih i kulturnih događaja, kao i zdravstenih i humanitranih organizacija. Sport je najznačajniji: otprilike 80 odsto sredstava ide u sport. Sponzorišemo skijanje, rukomet, vaterpolo itd. Što se tiče Srbije, nemamo još ideju da li ćemo se povezati sa jednom institucijom, ili sa više njih. Uglavnom, biće to nešto lokalno-srpsko.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu