(Naša radnja) Zorica Stablović-Bulajić, direktor Adizes Beograd - "Naši tragovi"

Kada je jednog trenutka "stavljanje na tržište" (etimološko značenje marketinga) dobilo na značaju, a ima navoda da je to bilo prvi put u godišnjem izveštaju "Dženeral Motorsa" za 1952, razvila se svest o toj ključnoj aktivnosti kojom se prodajni i promocioni napori preduzeća čine svrsishodnim, a sami fabrikanti dugovečnim. Od masovne proizvodnje do zahteva kupaca nužna je bila kopča koja bi povezala te dve krajnosti i stavila neki proizvod u fokus pažnje, i ponude i potražnje. No, i najveći trud, i svo pregalaštvo zaludni su bili (a i danas jesu) ako komercijalni sektori nisu imali jasne orijentire u vidu ljudi i dela. Ovo podneblje ih je imalo, autentične i ukoričene; jasno su predočavali ideju - kako privređivati, a naročito trgovati (nikako tržiti, po Vuku, niti trgovlačiti). Suština se kretala od poštovanja (gospodina kupca) do samopoštovanja (gospodina) trgovca. Aprilsko izdanje "Naše radnje" donosi traganje naše redakcije koje je rezultiralo susretom sa gospođom Zoricom Stablović-Bulajić, direktorom beogradske kancelarije Adižesovog centra za Jugoistočnu Evropu, urednikom izdavačke produkcije i priređivačem knjige "Tragovi marketinga" koja je neposredni povod "Našeg intervjua".

Istraživačkim radom iz kojeg su nastali "Tragovi marketinga" razdužujete "dug prema tradiciji" i stvarate "zalogu jedne nove budućnosti". Na toj razmeđi, gospođo Stablović-Bulajić, kako ste se autorski odredili – šta je delo trebalo da donese?

Zorica Stablović-Bulajić: Ovo delo trebalo je da donese tezu da se učimo na tuđim primerima ali da ne zaboravljamo svoje seme i nauk. Jeste to dug prema tradiciji, ali nije dobro robovati prošlosti po svaku cenu i naturati je svakom sagovorniku. Tradicionalne vrednosti ne smemo da zaboravimo, mada neki trče u progres bez osvrtanja. Nema u tom slučaju budućnosti koja je utemeljena na ravnoteži pravih vrednosti. Inicijalna ideja je bila da su uslovi održivog uspeha u koegzistenciji neprestanih promena u kojima živimo i tradicije, kontinuiteta koji moramo da poštujemo. Naša urođena samouverenost je kratkog daha. Ovo je zaista duhovno blago koje čoveka čini uravnoteženim, čini da zna da iza sebe ima potencijal i ravnopravno učestvovanje svoje nacije u plejadi uspešnih naroda u trgovini, uopšte u poslovnom razvoju.

"Knjiga koja je proputovala vreme" donosi i odgonetke kakve je prirode naš čovek. Kakav je tip ovdašnjeg trgovca i potrošača? Da li je i koliko izobličen poslednjih godina, odnosno decenija?

Zorica Stablović-Bulajić: Stari trgovci su bili elita, lideri i nosioci privrednog razvoja. Ta elita je stvarala političku elitu, a politička kulturnu i tako se uspostavljao temeljni sistem ozbiljno razvijene zemlje. Mi to vidimo po pojavama, istina u ciklusima. Imamo jako plodan kraj XIX veka, od 1893. kada je trgovački svet prodirao u Evropu i kada je bio avangarda. Pozitivno je razdoblje i do Prvog svetskog rata, a onda je nastalo potiranje uspeha; usledio je novi početak, sa problemima i obavezama kojima naša tadašnja elita nije dorasla, bile su to nove teritorije sa novim ljudima. Sledio je i sjajan uspon do 1937. kada se zatvara sledeći ciklus sa globalnim promenama na koje je kobno uticao fašizam, pa smo se nanovo zadesili u kolopletu početka. U svim tim tegobnim vremenima, naši ljudi su imali iste nevolje, preskakali su iste prepone, pa zato smatram da treba da učimo od njih. Da bismo današnje trgovce i lidere odmeravali spram te elite, oni moraju da zasluže poverenje i poštovanje. Društvene (ne)prilike su nas naterale da ne poštujemo dovoljno one koji su zavredili uspeh, tako i pažnju, čak se distanciramo, bivamo ravnodušni. Trgovci su danas pežorativno shvaćeni; kada za uspešnog poslovnog direktora kažete da je trgovac, to nosi ono "samo" i znači da je lider drugog nivoa. A u suštini, trgovac i u svetu nosi sve prerogative ozbiljnog čoveka, to je časno biće koje brine o dobrobiti svih ostalih koji tu granu moraju da iznedre. Svi smo mi trgovci; u medijima trguju informacijama, političari trguju svojim karijerama, direktori velikih sistema su - nego šta nego - dobri trgovci. Ta profesija zaslužuje vrednovanje, ali ljudi koji se za nju opredelju treba ozbiljnije da se edukuju, baš kako su to radili naši stari.

Ravno 100 godina proteklo je od jednog ministarskog pisma o unapređenju domaće privrede i iniciranja "...da Srbija spremi sve što treba". Sadržaj izgleda kao jutros objavljen. Delite li sud da nam je usud isti – "u nas nema racionalnog rada nigde" – čitav vek se ne pomakosmo sa te tačke?

Zorica Stablović-Bulajić: To itekako stoji; pozvaću se na Dvornikovića, takođe zastupljenog u knjizi, a čiju su opasku: "Što sporiji u radu, to jači u kritici", smatrali preoštrom u ono vreme. Ta teza je prisutnija danas više nego ikada i važna je jer je kod nas potisnut kult rada. Danas nemamo onu poslovnu inteligenciju naših starih koji su išli u jednu drugu Evropu, ali takođe ne baš pristupačnu. Oni su išli promišljeno, sa određenom strategijom, ciljem koji su sebi postavili, i to dugoročnim, a ne usmerenim na kratkoročne uspehe. Zaista, pismo kao da je jutros osvanulo, no bilo bi dobro da ga je neki ovovremeni političar napisao, delovalo bi kao najiskrenija ispovest.

Koja je to nit reklame koja se provlači još od poruka znamenitih jevrejskih, egipatskih, haldejskih, grčkih i rimski pisaca – do današnjih rešenja u masmedijima?

Zorica Stablović-Bulajić: Zajedničko je – kupac je uvek u pravu, kao i poruka kupcu – odlučite sami. Nikako nametanje rešenja i obmanjivanje kupca. Takođe, da je kupac u prvom planu, što teorija danas naziva "savremenim klajentingom" – okretanjem ka kupcu. U zapadnim teorijama vrlo tiražnih pisaca stoji da je došlo vreme promena, da se okrenemo od industrijskog menadžmenta ka klijentu jer on diktira odnose. Nećete verovati ali naši preci su upravo to radili, zahvaljujući onim osobinama koje su donosile uzajamno poštovanje i poverenje, što je inače osnovna teza Adižesove metodologije koja je naučno prihvaćena u celom svetu. Oni su imali tu svest, pa su u svojoj obuci insistirali upravo na humanističkom pristupu. U velikoj meri to potiskuje zapadna profitna logika današnjih velikih kompanija koje su vrlo zahtevne, nehumane i iracionalne u odnosu na našu praksu; a imate u staroj reklami "Elektroluksa", spremljenoj za naše tržište 30-tih godina XX veka, napomenu da potrošači imaju pravo na besplatnu probu uređaja. To je poruka za današnju prezentaciju profesionalnog stila, makako ona jednostavno zvučala. Između redova vidite kolika je usredsređenost na kupca. Zato govorim o balansiranju kontinuiteta iskustva i promena.

Esencijalna ideja da je reklama – socijalna moć, ima viševekovno protezanje, od autora dr Mataje, preko dr Stanića i njegovog dela iz 1937. do Vašeg ovovremenog rada. Koliko je kao takva zloupotrebljena danas? O "nasrtajima" je pisano još 1930, a danas se ta moć (zlo)upotrebljava i kroz elektronsko sanduče, direktan marketing na pragu, SMS, sve modele medija...

Zorica Stablović-Bulajić: Potpuno se slažem da se reklama danas zloupotrebljava više nego ikada. Toliki je pritisak svih tih vidova reklamiranja da se stvara kontraefekat. Recimo, u elektronskom oglašavanju neka pogodna informacija ne stigne na pravo odredište jer nije poželjna i sve češće je spamovana. Kod nas je pozitivan iskorak pokušaj pravljenja zakona o oglašavanju; bila je velika priprema, dobre su namere, ne znam koliko smo uspeli u tome ali je poželjno, opet, posmatrati pređašnji period. Zakon koga su se najviše plašili trgovci bio je Zakon o nelojalnoj konkurenciji. Mi to danas ne spominjemo, a upotrebiću samo primer neproverenih reklama lekova i preparata iz zdravstvene ponude. Znate za poruku reklame "Knjaza Miloša" iz 1932. godine – "Obratite pažnju na falsifikate zbog vašeg zdravlja!". Tada se vodilo računa o tome šta se može, a šta ne. To je dobar primer nadvladavanja pozitivne energije, potrebne za pravo pozicioniranje reklame danas i suzbijanje zloupotreba. Da ne govorimo o političkom marketingu i nekim drugim pojavama trovanja ljudi informacijama koje percipiraju onako kako im se saopštavaju, pa odluka ljudi nije više u njihovoj vlasti već je pod uticajem nečega što je mehanički zabeleženo. To je realan problem i na Zapadu, gde je to još strašnije jer nameće krajnje agresivan pristup, bez obzira što teoretičari kažu da je advertajzing u opadanju. Zloupotrebljavanje ljudi reklamama menja mentalnu matricu naše dece koja nam se od treće godine lepe za tv-ekran i prepričavaju reklame, ali i zrelih ljudi koji pod uticajem organizovanog haotičnog sistema menjaju svoj način mišljenja.

Interesantna je ispovest Čedomira Mijatovića iz 1909. (poglavlje "O uslovima uspeha") i naša tadašnja otvorenost prema dobronamernom svetu spolja. Vremenom smo dosegli i ksenofobiju, izolaciju, barijere... Kako spram sveta, koje su to ključne pouke?

Zorica Stablović-Bulajić: Ispovest nam kazuje da su tu klice naše današnje teorije o poslovnoj inteligenciji. On je jako dobro primetio koja nam je vrsta komunikacije tako nedostajala; na žalost, i sada je tako. Da biste mogli da sarađujete, da radite i da se razvijate, morate da imate pouzdane informacije. Nebitno je da li se odnose na ljude ili zemlje sa kojima hoćete da radite; to je ta diplomatija gde smo mi uvek gubili. I dan-danas nismo naoružani istinitim podacima i strategijom kojom ćemo do poslovnog uspeha. Ne možemo mi da zaobiđemo promene, one su neminovnost, zakon življenja, postojanja i opstajanja, ali ostaju one večite potrebe: osvajanje novih kupaca i iznalaženje novih prilika, a da sve to bude u kodeksu uvažavanja ljudskog integriteta, uključujući i sagovornike koji nam nisu uvek po volji.

Danas tržnice, trgovački centri, pa berza, aukcije, nekada pijace, panađuri... Šta je zajedničko ambijentu, međuljudskim odnosima, a šta ih nepovratno razlikuje?

Zorica Stablović-Bulajić: I nekad i sad cilj i stalni interes su, uz navedenu usredsređenost na kupca - poslovne šanse. Bitna razlika je u današnjoj brzini promišljanja i, možda, efektivnijem dolasku do uspeha. No, to je kratkotrajno rešenje jer uspešni ljudi sve više zaboravljaju na kolektivno dobro, što nekada nije bio slučaj. I još nešto, sve više postaju jedinke, makar i uspešne; porodica nam nije više osnovna ćelija društva. Najuspešniji ljudi, ne samo kod nas već i u svetu, čine plejadu individualaca koji su zarobljeni u svojim ciljevima da postignu taj poslovni uspeh sa ipak kratkoročnim zadovoljstvom, nemaju tu obavezu kontinuiteta, da ostave nešto integralno za društvo, a to je i ono najintimnije lično ostvarenje.

Baš kao što su u minulim vremenima jednog trenutka panađuri i sabori počeli da posustaju, svoj značaj menjaju i mnogi ovovremeni sajmovi. Kakav je danas "svet sajmova", kakve su perspektive?

Zorica Stablović-Bulajić: Fabrikanti, koliko god uspešni bili, ako nisu imali sajamski štand znači da su usmereni na kratkotrajne ciljeve. Kod njih onda preovlađuje profitna logika, uspeh od danas do sutra, nedostaje im dugoročna vizija ali verujem da će promeniti odluku. U eri početnog razvoja informacione tehnologije, elektronske pošte, interneta, govorilo se da su sajmovi prošlost. Ne, to nikada neće biti, samo su se transformisali u specijalizovane, namenske događaje, a ako su profesionalno organizovani uvek će omogućavati da se lakše dođe do klijenata. Primer za tako nešto je Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, najprofesionalniji sajam u regionu.

Osmo poglavlje donosi saznanja o temeljima odnosa sa javnošću i kolosalne misli – "Darežljivost je vrlina koja pruža dobročinstvo", kao i "Tajna uspeha leži u ličnom karakteru čovekovom". Koliko je PR, ta današnja kategorija, oslonjena na snagu moralnih vrednosti, a koliko na moć budžeta?

Zorica Stablović-Bulajić: Danas se PR funkcija ne oslanja na snagu moralnih vrednosti, već upravo na moć novca. To je ta druga krajnost zbog koje ljudi prave fetiš i distanciraju se od vrlo važne funkcije, dela savremenog poslovnog sveta. Edukacija se mora promeniti kada je reč o nekim trendovima koji dolaze, pre svega, sa Zapada. Kinezi dobijaju godišnje oko dva miliona diplomiranih ljudi koji se bave odnosima sa javnošću, dakle stručnjaci sa univerzitetskom diplomom se regrutuju. Ondašnje vrednosti kod nas, koje su insistirale na ljudskom karakteru, danas treba da važe više nego ikad. Pomenusmo pismo Čedomira Mijatovića, citirao je Rotšilda koji ga upućuje: "Moraš dobro da proučiš čoveka sa kojim radiš jer tajna nije u tome šta ti nudi. Moraš da proceniš njegov karakter, pa tek onda da uđeš u neke poslove". Neke se vrednosti obnavljaju na ovim prostorima, pa verujem da će kodeks poštovanja i poslovna etika da imaju mnogo veću cenu ubuduće.

U poglavlju "Uređivanje unutrašnjosti izloga" ima svevremenih pravila – kakvo je o iznalaženju komplementarnih boja ili aranžiranju. Kada će ti elementi bitno uticati i na naše radnje, na vođenje posla trgovaca, sa jedne strane, i opredeljenje potrošača, sa druge?

Zorica Stablović-Bulajić: Mi smo to potpuno zaboravili, upravo zato što nismo obrazovali ljude kako zaslužuje ta važna funkcija. To zanimanje je bilo potcenjeno, pa se talentovani ljudi nisu za tako nešto ni usmeravali. Imamo iskustvo iz prošlosti i našu čuvenu slikarku Milenu Pavlović-Barili; ona je u suštini bila jedan od vodećih dizajnera časopisa "Vog" i francuskih izloga, a to je paralelno radila baveći se i svojim poslom, kao slikar od autoriteta. Nečemu treba da se naučimo i od velikih brendiranih firmi koje dolaze na naše prostore. Ne jure naši mladi za njima samo zato što su popularisani, već pogledajte njihove izloge, ponudu u celini – to je savršeno uobličeno.

Problemi naših privrednika, nacionalna reklama, reklame za lakoverne, lažne reklame i prevare pomoću oglasa... segmenti su prošlosti koju razotkriva knjiga ali su i naša današnjica, zakonom još neregulisana. Neke su pojave izgleda konstante ovog podneblja?

Zorica Stablović-Bulajić: To je zaista tako. Ima reklama kojima se indirektno postiže cilj, i to je priča o falsifikatima koje mi ne možemo da proveravamo. Ima mnogo produkcijski dobrih reklama ali one ne odgovaraju pravom stanju stvari proizvoda i tu je neophodno striktno sprovođenje zakona. Nisam za neke državne komisije koje bi postojale radi kontrole jer taj sistem mora da se gradi postepeno ali mora da se ustali poslovna obaveza koja se zakonski sankcioniše – ako si prekoračio ovlašćenja, nema te više na tržištu. To je kao primer sa bacanjem otpadaka na ulicu, uvek će nam ulice biti prljave dok se ne uvedu rigorozne kazne koje će se sprovoditi.

"Kupujmo (isključivo) domaće" poručivano je još 1933, danas se nameće brendiranje zemlje. Kakav je Vaš sud o takvim aktivnostima, istovremeno o našem pozicioniranju na svetskoj mapi, kakvoj god, političkoj, investicionoj, turističkoj?

Zorica Stablović-Bulajić: Akcija "Kupujmo domaće" je vođena u svim zemljama našeg regiona, a mi smo poslednji krenuli. I to je taj kontinuitet učenja na starim vrednostima, makar u cilju očuvanja sopstvenog tržišta. Kod nas nije problem što je kasno počela, polazište je čak bilo dobro postavljeno, ali nije dobro kada se ispostavi da je u funkciji lične reklame, pojedinaca, stranaka ili nekih interesnih grupa. I tada se javlja kontraefekat. Nema tu temeljnosti, a to pokazuje i afera, ili bar greška, koja je stvorila marketinšku zabludu da možemo jednim propagandnim spotom i zakupom na Si-En-En-u da se pozicioniramo na svetskoj mapi baš kako želimo. Ne, ne možemo, to je kontinuirani posao. Stari su rekli još u ono vreme da je reklama investicija, to je integralni deo strategije jedne zemlje. Govori se na skupovima o nacionalnom brendiranju da je prihvaćena nacionalna strategija za turizam u kojoj su mesto pronašle planine, Dunav i tako dalje, a da su zaboravljene banje, naš najbolji brend u toj grani. To su nacionalni resursi oko kojih treba da se okupe, ne aktuelni političari, nego kompetentni ljudi koji to poznaju. Nama strategija nije problem, već kako da se pretoči u operativu, prati i usmerava ka pravim vrednostima.

Koje su ključne pouke minulih vremena koje ste lično izvukli iz privilegije "saopštavanja kroz saopštavanje drugih", kada ste konačno oformili celinu "Tragova marketinga" koje je, inače, UEPS nagradio kao izdavački poduhvat?

Zorica Stablović-Bulajić: Pre ovog istraživanja bila sam više upućena na stranu poslovnu literaturu, uz selektivan pristup. Vodila sam se idejom da su ljudi naše zemlje žedni edukacije, pritom znala da direktori ne ulaze u knjižare, pa sam nastojala da nađem načina kako da ova iskustva dopru do njih. Sklapanjem priređene celine još više poštujem ovdašnje vrednosti, a sada im se vraćam i ličnim poslovnim postupcima. Bez obzira da li važi kao opšta važeća teorija, naša stručna literatura proklamuje mnoge pozitivne vrednosti. Na žalost, instruktivna praksa nam nije bazirana na činjenicama iz literature. Videla sam da zaista ima interesovanja kada je rasprodat prvi tiraž, pa je usledila nagrada propagandista za izdavački poduhvat; shvatila sam tako da celina ima pun smisao, i motivisala se za dalje istraživačke aktivnosti. Sada sam usmerena na veštinu komunikacije, imam dosta materijala, ali ne znam još rokove za objavljivanje. Poslovna komunikacija je takođe dragocena na ovim prostorima. Baš zbog tih naših različitosti to je bogata riznica pouka za današnje vreme.

Priređivanje je podrazumevalo racionalnost u radu, a koliko je emotivnosti u redovima koje ste sabrali? Uočili smo fotografiju Zagorke Bošković-Stablović u dnevnoj građanskoj nošnji, pa dućana mešovite robe Milutina Stablovića u Palanci.

Zorica Stablović-Bulajić: Ima svakako ličnog traga gotovo u svakom autorskom radu. Krenula sam zaista bez ideje da popularišem neka imena iz svoje bliže ili dalje familije, ali mi se dešavao nedostatak fotografija kao ilustracija, kao na primer u delu o modi. I od prijatelja sam tražila slike za ilustrovanje. Te fotografije u prvom izdanju uopšte nisam potpisala, u šta se možete uveriti. A onda su mi ljudi skrenuli pažnju da nedostaju potpisi. To sam u drugom izdanju ispravila, ali ne kao dug porodičnoj tradiciji. Subjektivan odnos je bio i kroz jednu sliku koju sam kao mala zapamtila – gradile su se nove radnje, preuređivale neke zgrade, pa su radnici iznosili gomile porodičnih knjiga među kojima su bili neki pravilnici, pregledi, sveske. Kao zaljubljeniku u knjigu kasnije, jako mi je bilo žao što to blago nije sakupio neko od brojnih rođaka, nego je sve razbacano. Podsvesna je ta težnja da ima tu znanja koje može danas da nam koristi – i eto me gde sam.

Kroz programski savet, aktivno predstavljate i "Pozitivne primere do odgovorne prakse" Centra za monitoring i evaluaciju.

Zorica Stablović-Bulajić: Taj Centar ima izvanrednu misiju i mislim da će njegovo vreme tek da dođe. Istraživanja koja je Centar uradio o korupciji su od neprocenjive vrednosti. To je zaista ozbiljan posao, o društvenoj odgovornosti se kod nas nije pričalo. Tako nešto nam je potrebno da bismo usvojili sistem sa svim potrebnim referencama, da se ne svodimo jedino na tekuće stručne aktivnosti, dnevne političke događaje i neki bezvazdušni poslovni prostor.

Šta Vas je opredelilo da počnete izdavanje poslovne literature? Da li je dovoljno isplativ, tako i održiv posao?

Zorica Stablović-Bulajić: Opredelila me je moja orijentacija ka knjizi, s obzirom da dolazim sa Filološkog fakulteta, ali sam se odlučila za ekonomsku literaturu jer sam smatrala da je ona uvek bila na marginalijama izdavaštva, možda i zato što se koristila kao priručna, a ni poslovni ljudi nisu zalazili u knjižare. Onda su ekonomisti počeli da kreiraju ambijent, pa sam procenila da je to neiskorišćen prazan prostor. Oprobala sam se još 80-tih u oblasti stručne knjige, ali definitivno sam se odredila u "Privrednom pregledu", gde su bile prve edicije biznis literature. Ostala sam do danas zaljubljenik knjiga za edukaciju. Posao još uvek nije dovoljno isplativ, ali bi mogao da bude.

Kakvo je vrednovanje izdavačke ponude i kvaliteta stručne knjige na domaćem tržištu i u regionu? Iskustva imate i kroz uređivački kolegijum "Preduzetničke biblioteke", internet mrežu javnih biblioteka Srbije, sa okolnih sajmova.

Zorica Stablović-Bulajić: Jako sam uverena da je ovde potrebno još konkurencije. Izdavačka ponuda je bolja nego što je ikada bila, a to nije slučajno, samo se njom moraju baviti kompetentni ljudi. Trijaža pravih sudova i naslova će doći sama po sebi, čitaoci će to sami da odrede. Neosporan je kvalitet na domaćem tržištu, kao i u regionu koji se menja u pozitivnom smeru, a mogu vam reći da danas u poslovnoj literaturi nismo u lošijoj poziciju ovde u Srbiji nego, na primer, u Hrvatskoj, na koju smo se ugledali 70-tih. Mi imamo dobru komunikaciju u regionu upravo na sajmovima knjiga koji neće zamreti. Tu je misija te "Preduzetničke literature" Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Edukacija preduzetništva je krucijalno pitanje našeg razvoja i čini mi se da to ide pozitivnim smerom jer preduzetnici koji su stasali pre 10-15 godina i pohađali nebrojene obuke jesu opredeljeni za koncept doživotnog učenja.

"Znanje je ono što je neophodno da bi zemlje u mučnom perodu tranzicije pronašle svoj put..." - stav je uticajnog autora Pitera Drakera. Dopire li Draker do srpskog menadžera?

Zorica Stablović-Bulajić: Da, dopire, i to našom direktnom komunikacijom sa menadžerima. Za poslednje dve godine objavili smo četiri Drakerova naslova u šest izdanja. Interesovanje je izuzetno veliko, polovina tiraža najnovijeg dela Drakera je "planula" u decembru, iako nije nimalo jeftino izdanje. Slična zainteresovanost postoji za Filipa Kotlera, gurua savremenog marketinga koji baš u maju prvi put gostuje u Beogradu. Uverena sam u dalje razvijanje ovog pozitivnog trenda. Preovlađujući je stav današnjih vodećih srpskih menadžera da neće svojim poslovnim prijateljima da poklanjanju rokovnike već knjige.

Vaši uzori, na koje možete da usmerite i mlađe stvaraoce ili priređivače? Iskazivali ste zahvalnost gospodinu Jevtiću, autoru jedinstvene zvučne arhive "Odgovori".

Zorica Stablović-Bulajić: "Odgovori" su zaista epohalo delo, ono je omeđano vremenom i mislim da je to ta zaostavština za budućnost. Nije slučajno nagrađena edicija na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu. Inicirala bih poruku sa početka razgovora. Mi imamo vrhunske arhive, sjajne potencijale iz raznih sfera koje se tiču poslovnog sveta a još nisu istraženi. Dobro je da se ljudi tome vrate na pravi način, ne da kompiliraju kao što se to radi u mnogim emisijama ili novinama gde iskoriste po dve-tri rečenice. Nije bitno da li će uzeti "Tragove marketinga", da li će spomenuti ime priređivača, moraju navesti vreme i ime autora iz tog doba. To sutra može biti uzor svima drugima. Ja sam danas stalno u nekakvoj neravnoteži između uticaja poslovne literature sa Zapada i starih arhiva iz domaćeg ambijenta. Danas me mnogo više inspiriše i zanima integralni pristup, gde se poslovna knjiga ne svodi samo na instruktivnu literaturu jer se poslovna filozofija uveliko promenila. Moramo da imamo drugačiji pristup, baš kao što je Draker upozorio da će se buduće upravljanje zasnivati na osnovnim i predvidljivim trendovima. Umesto da svoje napore baziramo na tradicionalnim menadžerskim tehnikama, moraćemo da uvažimo društvena kretanja i demografske promene, da gledamo na kulturni ambijent i poslovno ponašanje. Sada me najviše zanima literatura koja objedinjuje ta ljudska saznanja, a to sam ponela iz ovog iskustva sabiranja. Videla sam da su ljudi koji su najviše postizali i dosezali uspehe, bili bez stida što su bogati jer to im je bio cilj, uz temeljno obrazovanje; to su kompletne ličnosti, ozbiljni ljudi sa mnogim odgovornostima i obavezama, ali koji su uvažavali dobrobit celog društva.

Naposletku, radi "nepodnošljive lakoće upravljanja", molimo Vas za preporuku naslova čitalačkoj publici "Naše radnje" - top menadžmentu partnera TP Kvin i profesionalnim kupcima?

Zorica Stablović-Bulajić: Mislim da je potrebno da se pročita knjiga Danijela Golemana, Ričarda Bojacisa i Emi Maki "Emocionalna inteligencija u liderstvu" koja je pobudila je veliko interesovanje. Važno je za top menadžment pročitati "Draker iz dana u dan" Pitera Drakera koji daje sve fenomene i paradigme menadžmenta kroz buduće vreme i promene koje tek stižu. Jako je primamljiva knjiga "Stilovi dobrog i lošeg upravljanja" Isaka Adižesa, kao i neizostavni Filip Kotler "Kako kreirati, ovladati i dominirati tržištem" jer vrlo egzaktno govori o pravim vrednostima i strategijama u marketingu. Pomenuću i autora iz susednog regiona, Zvonimira Pavleka i delo "Uspešna trgovina", ne samo zato što taj region muče isti problemi, ili što je on izmislio i brendirao ime "vegeta", nego i zato što daje jasan recept kako da se odupremo uticaju multinacionalnih kompanija koje sve više marginalizuju i stavljaju u stranu našu domaću trgovinu.

Dejan Milošević

Zahvaljujemo gospođi Zorici Stablović-Bulajić na ustupanju reprodukcija iz knjige "Tragovi marketinga" za objavu u časopisu "Naša radnja"

izvor :