Nebojša Dragičević, direktor kompanije "IGB Automotive" - Omiljena "naučna disciplina" je čovečnost

(Nebojša Dragičević) Prvi posao je "dobio" sa šest godina u porodičnoj radnji, a danas je na čelu fabrike za koju voli da istakne da je najlepša kompanija, jer 90% kolektiva čine dame. I mada priznaje da nije bilo lako sa samo dvadeset i četiri godine doći na najvišu poziciju u velikoj nemačkoj kompaniji koja proizvodi grejače za automobile, naš sagovornik je imao viziju poslovnog puta i verovao da će uspeti i da je ostvari.

Jedan od najuspešnijih mladih menadžera u Srbiji Nebojša Dragičević, direktor kompanije "IGB Automotive" iz Inđije, u razgovoru za "eKapiju" govori i o svom detinjstvu, tinejdžerskim danima, vrlinama i manama, kao i vrednostima koje su ga vodile na putu ka poslovnom uspehu.

Nebojša Dragičević je rođen je u Novom Sadu gde je proveo detinjstvo koje mu, kako kaže, nije proteklo u "nekom naročitom izobilju".

- Pamtim ga u slikama oca koji non stop radi kao mrav i obezbeđuje da majka, inače profesor muzike, ulaže u razvoj i edukaciju mene i sestre. Lepe uspomene na porodicu su vezane i za baku i pokojnog dedu, maestralno kreativnog ujaka i još mnogo divnih ljudi sa kojima sam razvijao svoju maštu i radoznalost u beskonačno – priča Dragičević, sećajući se da mu je tinejdžerski period obeležila nemaština u okruženju, sviranje gitare na školskom stepeništu, preterana angažovanost u treniranju i igranju fudbala, zaljubljivanja, poprilično ozbiljan rad u porodičnoj autoprevozničkoj firmi...

Prvo radno mesto sa 6 godina

Kako kaže sagovornik našeg portala već u ranom detinjstvu pokazao je interesovanje i smisao za biznis.

- Shvatao sam da je moje prvo radno mesto bilo sa šest godina u porodičnoj trgovinskoj radnji moje majke, kada sam skupljao smeće po parkingu ispred, čime sam već tada ušao u temu "customer care"-a kao sastavnog dela svakog biznisa. Nizala su se radna mesta na stovarištima građevinskog materijala i istovaru cementa na kraju osnovne škole za platu od 10 maraka po šleperu. Zatim kao kontrolor porodičnog biznisa mesare, vozača u očevoj autoprevozničkoj firmi, sopstvenoj firmi za zastupništvo i trgovinu, mesta u državnom Institutu za prehrambene tehnologije i naposletku, kompanije "IGB Automotive" – govori danas prvi čovek fabrike auto-delova čiji su klijenti renomirani proizvođači "Mercedes", BMW, "Audi", "Volkswagen", "Opel", "Skoda"…

Dragičević je diplomirao na Fakultetu za preduzetni menadžment, a odluku o izboru fakulteta doneo još pri kraju osnovne škole.

- Pitao sam majku da li od muzičke škole može da se zaradi za život? A profesorica muzike, stalno zaposlena u vlastitoj trgovinskoj radnji mešovite robe, rekla je da ne može. Malo posle toga, otpočeo sam pripreme za prijemni ispit u ekonomskoj školi i time dobrim delom odredio put svoje dalje edukacije. Kroz srednju školu, shvatio sam da je menadžment ta multidisciplinarnost koju želim u svom radnom danu.

Od osnivanja je na čelu kompanije "IGB Automotive" u Inđiji 2007. godine, i kako veruje sagovornik našeg portala "sve je išlo u smeru današnjeg posla i svojih idealističkih priča da treba da radim u nekoj moćnoj stranoj kompaniji".

- Znao sam da odgovaram jednoj ovakvoj priči sa svim svojim kvalifikacijama i manama, te je bilo samo pitanje vremena kada ću dobiti šansu da se predstavim jednoj takvoj kompaniji. Sve do tada sam činio da na tom razgovoru blistam i steknem poverenje poslodavca. Rekao bih da je i učenje stranog jezika, pre svega nemačkog, pomoću kojeg možete prevesti strancima svoja znanja, sposobnosti i mišljenja, doprinelo današnjoj poziciji – priča Dragičević i sa puno entuzijazma radi posao koji ga u potpunosti ispunjava.

Tokom studiranja u Beču, naučio je nemački jezik i upoznao germansku kulturu. Iako je imao prilike da dosta putuje poslednjih godina, ipak su mu, kako kaže, neprocenjiva baš putovanja iz tih studentskih dana.

- Izdvojio bih putovanja na studentsku razmenu u Ameriku u trajanju od nekoliko meseci, ali i naizgled najobičnija putovanja i obilazak naše zemlje, kao dobre smernice za moj život dalji napredak – ističe Dragičević.

Muzika je ljubav

Iako je uspešan menadžer kompanije koja ima 1.350 zaposlenih i veoma zauzet obavezama, nađe vremena da se bavi i muzikom. Dragičević uživa svirajući gitaru u svom bendu, jer je za njega "muzika ljubav".

- Za mene je ona pokretač i snaga. Naravno, muzikalan sam i talentovan i greh je ne razvijati svoje talente. Volim da sam na bini i u poziciji da uveseljavam ljude, da im učinim da na trenutak zaborave na neplaćenu ratu za kredit i da pokrećem ljubav u njima.

Osim muzike, Dragičeviću je na prvom mestu supruga i vreme provedeno sa njom, a zadovoljstvo mu pričinjavaju "vožnja motora, restauracija zastave 750, sređivanje muzičkih instrumenata, vožnja bicikla, sport, druženje po kafanama, učenje, putovanja..."

Nisam dozvolio da izgubim sebe

Uspesi, ali i po neki pad, pomogli su Dragičeviću da upozna sebe i to smatra svojim najvećim uspehom.

- Kao vrlinu bih istakao svesnost da sam prepoznao sebe i da učim o Nebojši, kako bi on bio što bolji sebi, pa tako i drugima. U tom prepoznavanju, video sam ispred sebe i Nebojšu sa njegovim manama, recimo: nestrpljivost i ponekad preteranu euforičnost – iskren je prvi čovek inđijske kompanije.

Dragičević nije zlopamtilo, i zato se uvek rado seća trenutaka sreće, dok na razočaranja gleda kao na još jedan ispit u životnoj školi.

- Naučio sam i da na razočaranja gledam pozitivno, te kako nam se to daje na učenje. Ipak, po neki put se zaboravim i uzdignem da kažem da sam razočaran kolektivnom nesvešću o domovini, nepoštovanju predaka i njihove zaostavštine, ekologije, podsticanju kriminala, korupcije i sličnog. Na drugoj strani, mnogo je više trenutaka sreće koje pamtim i koje je nemoguće sve sada izlistati, ali se oni kreću od momenata kada treba da sviram na javnom času u muzičkoj školi, roditeljski ponos i osmeh na licu što smo sestra i ja dobri ljudi i đaci, prvog postignutog gola u dresu FK "Kabel" iz Novog Sada, prelepih fotografija, detalja sa putovanja i bezbroj drugih trenutaka sreće. Svojim najvećim uspehom smatram što sam i dalje čovek i što nisam dopustio da mi uzmu Nebojšu.

Iako je sam naučio da razočaranja doživljava kao prilike da uči, ipak je glavni pokretač ovog mladog čoveka "ljubav i samo ljubav".

- Sve što radim, trudim se da radim sa pažnjom i ljubavlju, da vidim nevidljivo i pročitam nenapisano. Mnogo maštam možda...

Plan da bude srećan čovek

Pošto mu je u životu najvažnija porodica, svi Dragičevićevi planovi za budućnost usmereni su ka toj težnji da ima "zdravu porodicu, punu ljubavi, kao najveće vrednosti zdravog čoveka".

- Sve što bih u ovom haotičnom okruženju mogao da kažem u vezi sa budućnošću, jeste da želim da se ostvarim kao dobar muž i otac. U narednih 5, a i 50 godina vidim sebe kao srećnog čoveka. U odnosu na dosadašnji deo života, planiram da se posvetim više deljenju svog iskustva i znanja iz "naučne discipline čovečnost" sa onima koji žele da uče – zaključuje Nebojša Dragičević, direktor kompanije "IGB Automotive".

Irina Milošević