Soja iz Srbije puna aflatoksina - Proizvode nam vraćaju Italijani, u Holandiji povučeni sa tržišta

Italija je u graničnoj kontroli odbila pošiljku sojinog proteina poreklom iz Srbije zbog povišenog nivoa mikotoksina - aflatoksina B1 i ukupnog nivoa aflatoksina, objavio je RASFF evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani.

Rizik po zdravlje zbog prekoračenja maksimalnih nivoa aflatoksina B1 i ukupnih aflatoksina označen je kao - ozbiljan.

Kako se navodi na sajtu RASFF, u uzorcima uzetim 23. januara 2025, otkriven je aflatoksin B1 u količini od 10,4 mikrograma po kilogramu (µg/kg - ppb), dok je dozvoljena količina od maksimum dva mikrograma po kilogramu (2 µg/kg).

Kada je reč o ukupnim aflatoskinima (B1,B2,G1,G2), u uzorcima je otkriveno 11,7 mikrograma po kilogramu, dok je dozvoljena maksimalna količina od četiri mikrograma po kilogramu (4 µb/kg kg – ppb).

Samo dan ranije, isto upozorenje - na povišen nivo aflatoksina u proizvodima od soje poreklom iz Srbije, izdala je i Holandija, stoji na sajtu RASFF.

Na viši nivo aflatoksina u ovdašnjoj soji ukazali su i Poljska, Danska, Španija, Hrvatska i Letonija.

Aflatoksini (B1, G1, B2, G2) su najtoksičnija grupa mikotoksina, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.

- Najznačajniji predstavnik je aflatoksin B1. Aflatoksini su poznati kao mutagena jedinjenja, teratogena (izazivaju abnormalnosti na fetusu) i karcinogena jedinjenja (naročito za jetru i za bubrege). Sintetišu ih u prirodi vrlo raširene plesni iz rodova Aspergilus, Penicillium i Fusarium. Ljudi su ovom toksinu izloženi konzumiranjem žitarica (kukuruz, ječam), kikirikija i drugog jezgrastog voća. Metaboliti aflatoksina se mogu naći u životinjskim proizvodima odnosno u mleku (u obliku aflatoksina M1), mesu i jajima - navodi Zavod.

Zbog specifičnog delovanja, mikotoksine nazivaju još i "tihim ubicama" i njihov negativni uticaj na ljudsko zdravlje i poljoprivredu su, navodi se - ogromni.

- Toksično delovanje mikotoksina se razlikuje od ostalih toksikoza. Bolest je izazvana hranom i sezonskog je karaktera, nije infektivna. Delovanje može biti akutno, hronično i specifično što zavisi od doze, vrste mikotoksina, dužine izlaganja i otpornosti organizma. Primarne akutne mikotoksikoze izazivaju trovanja ljudi i životinja i mogu se završiti letalno. U istoriji je zabeležen veliki broj slučajeva masovnog trovanja mikotoksinima. Na primer, u Japanu je zabeležena pojava oboljenja koja je nazvana kardijalni "beri-beri" koje je bilo uzrokovano konzumiranjem žitarica zaraženih plesnima Penicillium vrsta. U Rusiji se desilo trovanje sa prosom i pšenicom koja je prezimila na poljima i bila zagađena Fusarium plesnima. Kod radnika koji su radili na poljima celera zapažene su česte upale kože, što je bio uzrok mikotoksikoze - navodi se, između ostalog, na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.