Posle ukidanja moratorijuma: Ko bi mogao da gradi nuklearnu elektranu u Srbiji

Posle 35 godina Srbija je ukinula moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, što znači da je naša zemlja napravila nagli zaokret i da bi mogla započeti dugu i skupu proceduru za izgradnju nuklearke na svojoj teritoriji. Zakon o energetici, koji je otvorio vrata i za razvoj nuklearne energije, zbog gužve u Skupštini Srbije, usvojen je bez rasprave, pa su građani ostali uskraćeni za detalje o tome kako zakonodavac zamišlja uvođenje nuklearne energije, kao i šta eventualno opozicija vidi kao mane ovog propisa.

U 32 zemlje u svetu ima 438 nuklearnih elektrana, a najviše iskustva u ovoj oblasti energetike imaju Rusija i Francuska, ali se ovoj trci poslednjih godina užurbano priključuje i Kina. S obzirom na to da Srbija ne može sama da gradi nuklearku, izbor partnera i tehnologije, kao i kod većine ostalih kapitalnih projekata, verovatno će zavisiti od porekla finansija, s obzirom na to da se procenjuje da je za njenu izgradnju potrebno više od 13 mlrd EUR.

Francuski EDF već radi Studiju o primeni nuklearne energije u Srbiji, ali stručnjaci, a i država, tvrde da to ne znači da se Srbija već opredelila da sa Francuzima eventualno gradi nuklearnu elektranu, s obzirom da je ova zemlja među liderima i po broju nuklearki i po tehnologiji koju koristi. Uglavnom se spominju francuske i kineske modularne reaktore, koje su manje i jeftinije za izgradnju od tradicionalnih, ali o kojima se malo zna, jer nigde još komercijalno nisu proradile.

Više domaćih stručnjaka predlagalo da se Srbija u međuvremenu priključi elektrani "Pakš 2" u Mađarskoj, koju Budimpešta namerava da proširi sa dva reaktora ruske proizvodnje ili nekoj od nuklearki u Rumuniji ili Bugarskoj. Trenutno, nuklearna elektrana "Pakš", koju su izgradili sovjetski stručnjaci osamdesetih godina prošlog veka i koju pokreće rusko nuklearno gorivo, proizvodi polovinu ukupne električne energije i trećinu električne energije koja se troši u Mađarskoj.

Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković smatra da je ovo istorijski trenutak i da je ovakve korake trebalo učiniti mnogo ranije i da su nuklearne tehnologije sada mnogo bezbednije nego u prošlosti. On je ukazao da nuklearne tehnologije za Srbiju, predstavljaju izazov u ​​kontekstu energetske nezavisnosti i da bi kupovina udela u mađarskoj nuklearki "Pakš" za našu zemlju bilo najpovoljnije rešenje.

- Nuklearne elektrane danas predstavljaju jedan vrlo siguran izvor električne energije, a njihova najveća prednost je konstantna snaga u mreži elektroenergetskog sistema tokom čitave godine, dok je njihova najveća mana to što su veoma skupe - smatra Rajaković.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da ukidanjem moratorijuma otvaramo vrata da u našem energetskom miksu imamo i nuklearnu energiju. Ona je ranije izjavila da izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.

- Pre svega treba da razvijemo tri faze primene nuklearne energije, a studija koju radi francuski EDF treba da pokaže koja tehnologija bi bila najprikladnija za naš energetski sistem - rekla je ministarka rudarstva i energetike.

Nuklearni fizičar i predsednik Nadzornog odbora JP Nuklearni objekti Srbije Ilija Plećaš rekao je da će, s obzirom na to da mi ne možemo sami da gradimo nuklearku, izbor partnera i tehnologije zavisiti isključivo od finansija.

- Za takvu investiciju je potrebno 13 ili 14 mlrd EUR, tako da će izbor tehnologije zavisiti od spremnosti tih zemalja i kompanija da investiraju u taj projekat u Srbiji. Ako neko da odličan kredit, želi da učestvuje u tome, to će biti ključno za izbor partnera. Dogovor može da bude, ako nam pomogne da gradimo, da njegov bude određen procenat struje. Sve je to stvar trgovine, ali i znanja - rekao je Plećaš.

U julu su predstavnici pet ministarstava Vlade Srbije i 20 naučno-akademskih institucija i instituta potpisali Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji. Tada je ekspert u sektoru energetike, profesor dr Miodrag Mesarović rekao da sve više zemalja razmatra izgradnju nuklearki i da je najveća dinamika po tom pitanju trenutno u Kini. On je podsetio da je u Rusiji 1954. puštena u rad prva nuklearna elektrana i da je tada i u Srbiji na Elektrotehničkom fakultetu formiran odsek za nuklearnu energiju, kada su se naši stručnjaci, paralelno sa svetskim, obrazovali i odlazili u svet da se specijalizuju.