Kako će prekid sporazuma o žitu uticati na Srbiju?

Sporazum Moskve i Kijeva o nesmetanom izvozu žitarica, koji je u momentu potpisivanja okarakterisan kao svetionik nade, nije doživeo ni prvu godišnjicu - raskinut je juče nakon odluke Kremlja da obustavi njegovu primenu. O ovome je Rusija obavestila Ukrajinu, ali i Tursku i Ujedinjene nacije, uz čije je posredovanje dogovor sklopljen. I dok Zapad ukazuje da bi ova odluka mogla da pogodi najsiromašnije u svetu, ona bi, prema agroekonomskom analitičaru Žarku Galetinu, mogla napraviti problem i Srbiji

Galetin za Euronews kaže kako je hrana definitivno postala "sredstvo za politička obračunavanja".

- Krajnji cilj nije da zadovoljite potrebe stanovništva za hranom, pogotovo najugroženijeg dela svetskog stanovništva za hranom, već za zadovoljavanja sopstvenih ciljeva. Ta priča postaje sve aktuelnija i svakako veliki interesi dovode do toga da obesmišljavate najveću etičku vrednost koju proklamaju UN, da hrana treba da bude dostupna i raspoloživa svima - ističe Galetin.

Dodaje da u ovom trenutku ponovo postavljamo pitanje gde ta hrana ide.

- Umesto jedne odluke koja je na početku bila politička, kada je EU skinula carine i otvorila granice za ukrajinsko žito, sada imate jednu ekonomsku odluku zemalja koja su rekle da neće da unose loše, nekvalitetno žito po toj ceni - kaže Galetin.

Takođe, dodaje da "one završavaju tamo gde to nije namenjeno", a da se plasiraju priče da je to neophodno najugroženijim zemljama koje se nalaze na ivici gladi.

Galetin smatra da su prekidom crnomorskog sporazuma ponovo otvoreni isti problemi i dileme načina transporta ukrajinskih žitarica, pre svega pšenice, pošto su alternativni putevi veoma skupi i sa sobom nose rizike.

- Problem smeštaja žitarica i čuvanja se ponovo pokreće, Ukrajina je i pre godinu dana imala taj problem dok crnomorski sporazum nije stavljen u funkciju. Ova zemlja je i pre rata 80%, čak i 90% rasutog tereta žitarica, pre svega uljarica, plasirala i disponovala preko crnomorskih luka, tako da ne možete ni za godinu dana naći adekvatna i funkcionalna alternativna rešenja i rute. Na kraju krajeva sve se ponovo svodilo na crnomorsku luku Konstanca - rekao je Galetin.

Dodaje kako je Konstanca sada prepuna, što može praviti problem i Srbiji.

- Mi ne možemo više na tu Konstancu da računamo kao ranije, a bila je najveće sabirno mesto za žitarice i uljarice, gde se roba plasirala i prodavala najvećim svetskim dilerima uljarica i žitarica - ističe Galetin.