Vojvodini nedostaju površine pogodne za pošumljavanje - Za duplo više površina pod šumom potrebno nekoliko decenija

Trenutna pošumljеnost Vojvodine, prema Nacionalnoj inventuri šuma iz 2008. godine, iznosi 7,1%. Kako kažu u JP Vojvodinašume, u toku je nova nacionalna inventura, pa ćemo "relativno brzo imati nove podatke o stanju šuma na nacionalnom nivou". Ipak, očekivanja su da neće biti značajnih promena u površini pod šumom - do 1% povećanje. Ovo je nezadovoljavajuće.

- Optimalna šumovitost je procenjena na osnovu postavljenog cilja obezbeđenja prosečne površine šuma i zaštitnog zelenila na nivou od 0,16 ha po glavi stanovnika, čime bi se približili standardima razvijenih zemalja u Evropi. Prema ovom, šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od 308.045 ha, tako da bi u tom slučaju šumovitost Vojvodine sa sadašnjih 7,1% bila povećana, odnosno podignuta na 14,32% - kaže za eKapiju izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP Vojvodinašume dr Marko Marinković, dipl. inž. šum.

Struktura ovako podignute šumovitosti bila bi:

- površina šuma 193.621 ha;

- površina zaštitnih zasada u poljoprivredi 84.196 ha;

- zaštitni zasadi u vodoprivredi 4.147 ha;

- zaštitni zasadi uz saobraćajnice 4.426 ha i

- zaštitno zelenilo u naseljima 21.055 ha.

Ovakav poduhvat podrazumeva nekoliko preduslova koji moraju biti ispunjeni. Pre svega, potrebno je definisati i opredeliti koje su to konkretne površine na kojima bi se pošumljavalo (potrebno je 170.000 ha novih površina), a potom rešiti njihov imovinsko pravni status, defiinisati ko će biti korisnik, ko će biti zadužen za upravljanje ili gazdovanje, dinamiku pošumljavanja i tako dalje.

- U odnosu na činjenicu da je potrebno pošumiti duplo više površina nego što sada imamo, kao i da je preduslov ispuniti sve (pred)uslove, jasno je da se radi o višedecenijskom poslu - ističe Marinković.

U odnosu na teritoriju APV osnovni izazov je nedostatak površina pogodnih za pošumljavanje. Dakle, nema jasno definisanih parcela koje su opredeljene za pošumljavanje.

- Pronalazak i definisanje površina jeste pitanje koje treba usmeriti na više instance, to jest na Vladu Srbije i Pokrajinsku vladu, odnosno na nekoga ko odlučuje o nameni prostora. JP Vojvodinašume je samo korisnik šuma i šumskog zemljišta, i gazdujemo samo onim površinama koje su nam stavljene na raspolaganje - ističe sagovornik.

Dodaje da je, što se Vojvodine tiče, jasno da neko mora da se odrekne površina koje bi se koristile u namenu pošumljavanja. To i jeste suštinski problem i prva nepremostiva prepreka.

- Na primer, praksa je pokazala da "poljoprivreda" ne želi da se odrekne svojih površina. Dalje, postoji reaalan problem sa podizanjem vetrozaštitnih pojaseva duž puteva I i II reda, jer Zakon o saobraćaju ne dozvoljava zasade u blizini puta. Čak su nam iz nadležnog pokrajinskog sekretarijata za saobraćaj tražili da neke svoje šume uklonimo ili udaljimo od puteva, itd - navodi.

Jedan od problema je i što su šume pogođene klimatskim promenama i novim bolestima koje se javljalju.

- U tom smislu imamo probleme sa sušenjem šuma. Šumarska struka i nauka svakodnevno rade na tim problemima i pokušavaju da ih na adaptivan način ublaže ili otklone - kaže Marinković.

U APV je specifično to što su šume naslonjene na urbne sredine, pa je problem uzurpacje, ili, čak legalno smanjenje površina od strane građevinske industrije, evidentan.

- Takođe, moram da pomenem da je, neretko, nerazumevanje javnosti u vezi sa određenim zahvatima koji su neophodni u šumama otežavajući faktor redovnom gazdovanju šumama, kao i očuvanju zdravog šumskog fonda. Ovde mislim pre svega na redovnu obnovu šuma (različiti vidovi seča), kao i sanitarne ili proredne seče - navodi naš sagovornik.

Sve površine državnog zemljišta koje su date na raspolaganje šumarstvu su privredene nameni, kaže Marko Marinković i dodaje da, u odnosu na preduzeće, imaju slobodno još oko 900 ha novih površina koje će pošumiti.

- Sa druge strane, treba sagledati potencijale u odnosu na privatni posed i/ili druge sektore državnog zemljišta. Površina privatnih šuma u Republici Srbiji je oko 50%, dok je u AP Vojvodini manja od 5%. To govori kakvo je opredeljenje i da je Vojvodina primarno poljoprivredna regija. Svaki pojedinac, ili institucija (lokalna samouprava) se uvek odluči za poljoprivredu ili građevinu, a ne za šume. Na državnom nivou ne postoji jasna strategija - gde tačno pošumljavati. Stoga fokus treba da bude na pošumljavanju neobraslih površina koje su ili u nadležnosti lokalne samouprave ili fizičkih lica (vlasnici poljoprivrednih površina). Sledstveno tome, lokalne samouprave treba da opredele površine, a takođe i fizička lica koja u okviru poljoprivrednog zemljišta koje je u njihovom vlasništvu treba da odrede površine koje će biti izuzete iz poljoprivredne proizvodnje i opredeljene za pošumljavanje i formiranje vetrozaštitnih pojaseva. Preduslov za to je da razumeju benefite koje će doneti podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kako njima lično (tako što će pojasevi sprečavati eolsku eroziju njihovog zemljišta), tako i široj društvenoj zajednici - ističe sagovornik eKapije.

U skladu sa Zakonom o šumama, precizno je definisana planska dokumentacija - od strateških do operativnih planova.

- Na primer, strateški cilj jeste povećanje pošumljenosti, ali on se mora razraditi operativnim planovima, kao i sprovesti u odnosu na to - pojašnjava sagovornik.

Planovi u šumarstvu su povezani sa teritorijalnom podelom. Teritorijalna podela državnih šuma sa pratećom planskom dokumentacijom je na:

- "Oblasti" (Vojvodina je jedna oblast) i za taj nivo se donosi "Plan razvoja šumske oblasti";

- "Gazdinske jedinice" (površine istog svojinskog oblika do 5.000 ha), i za taj nivo se donosi "Osnova gazdovanja šumama" koja je desetogodišnji planski dokument. Ovaj dokument se svake godine razrađuje i sprovodi "Godišnjim planovima gazdovanja šumama", na osnovu "Izvođačkih projekata".

- Privatne šume takođe podležu istim obavezama, sa tim što postoje razlike u odnosu na veličinu poseda (jasno je definisano Zakonom o šumama) – navodi Marinković.

- Planovi pošumljavanja sa aspekta šumarske struke podrazumevaju da se uradi rekognosciranje terena, definiše položaj površine, njena buduća prioritetna namena (šume imaju preko 300 funkcija), zatim se ispituje potencijal zemljišta tako što se radi pedološka analiza kojom se definiše kojim vrstama drveća bi moglo da se izvrši pošumljavanje. Dalje se planira proizvodnja sadnog materijala u količini i kvaitetu koji je potreban. Takođe, planovima se definišu sve mere kojima će se mlada šuma čuvati i negovati u prvim godinama (precizno se definiše tehnologija sa svim elementima od tehnoloških, kadrovskih, tehničko organizacionih, finansijskih). Planovi pošumljavanja su složeniji od opisa koji sam naveo i pokušao da ilustrujem, ali šumarska struka je jasno definisala kako se to radi. To rade licencirani šumarski inženjeri - objašnjava Marko Marinković.