Vursdorfer: Zapadni Balkan mora da bude deo dekarbonizacije

- To može doneti velike prilike i mogućnost da zemlje transformišu svoje ekonomije kako bi bile snažnije, kompetetivnije i da bi imale razumne cene energije - izjavila je Vursdorfer.

Na današnjem sastanku ministarskog saveta Energetske zajednice će, se prema njenim rečima, govoriti o regulatornom okviru za 2030. godinu i o ključnim koracima za kreiranje snažnog regulatornog okvira za Zapadni Balkan i tri istočne susedne zemlje.

- Kao što znate Evropska unija je ustanovila Evropski zeleni dogovor i naš cilj je da EU postane ugljenično nezavisna do 2050. godine - izjavila je Vursdorfer.

EU se zbog toga, kako dodaje, fokusira na tekuću - 2030. deceniju, a u vezi s tim je u julu ove godine usvojen paket koji predviđa smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto u ovoj deceniji.

- Radi se o klimi, ali energija je ključ na osnovu kojeg možemo da se uhvatimo u koštac sa smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, jer energija učestvuje sa 75 odsto u tim emisijama - izjavila je zamenica Generalnog direktorata za energetiku.

Napominje, međutim, da su Evropa i ostatak sveta trenutno suočeni i sa velikim skokom cena energije, zbog čega je, kako dodaje, Evropska komisija izašla sa preporukama šta treba uraditi, kratkoročno i srednjoročno gledano, kako bi se zemlje bolje pripremile na visoke cene energije.

- Jedna stvar je ovde jasna, a to je da moramo ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije, energetsku efikasnosti i biti manje zavisni od uvoza fosilnih goriva - poručila je Vursdorfer.

Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović, koja predsedava sastanku Ministarskog saveta, prenela je da je Srbija u fazi izrade integrisanog plana za klimu i energetiku i strategije razvoja energetike do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine, kao i akcionog plana za pravednu energetsku tranziciju, kojima će se trasirati put Srbije ka ugljeničnoj neutralnosti, preneo je sajt Vlade Srbije,