Individualna ložišta, paljenje strnjike, saobraćaj, termoelektrane i industrija najveći izvori zagađenja u Beogradu

Prema projekcijama UN-a, do 2050. godine u gradovima će živeti 68% svetske populacije, i zbog toga je važno da gradovi sprovode adekvatne mere za zaštitu zdravlja svojih stanovnika i životne sredine, jer su ove oblasti usko povezane, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić na konferenciji posvećenoj predstavljanju najinovativnijih ideja za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji. Konferenciju organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije.

On je naveo da su najveći izvori zagađenja u Beogradu individualna ložišta tokom sezone grejanja, paljenje strnjike nakon jesenje žetve, saobraćaj tokom cele godine, termoelektrane i industrija.

- Prema važećoj Strategiji razvoja, održivi razvoj je jedno od strateških opredeljenja Grada Beograda, a u prilog tome govore činjenice da se trenutno na javnom uvidu nalazi Plan kvaliteta vazduha za narednih deset godina, dok su juče završeni javni uvidi u Akcioni plan za zeleni grad, koji smo uradili u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kao i u Akcioni plan za održivu klimu i energiju, a imaju za cilj da smanjimo emisiju gasova staklene bašte za 40% - rekao je Radojičić.

Kako je gradonačelnik naveo, osim razvoja sistema javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture, za poboljšanje kvaliteta vazduha podjednako je važan sektor energetike i energetske efikasnosti.

- Danas je na teritoriji Beograda ostalo oko 14 kotlarnica na mazut, a nekada ih je bilo čak 1.300. U naredne dve godine ugasićemo sedam kotlarnica, dok je ove godine u planu gašenje još tri kotlarnice u osnovnim školama koje će biti priključene na sistem daljinskog grejanja, za šta je iz budžeta opredeljeno 14 miliona dinara. Zahvaljujem UNDP-u i Vladi Slovačke koji su poklonili studiju isplativosti o kapacitetu solarnih kolektora za pripremu potrošne tople vode na javnim zgradama u Beogradu, a ovaj projekat je na razmatranju za implementaciju - rekao je Radojičić.

On je dodao da se ove godine, prema principima energetske efikasnosti, počinje sa termalnom rehabilitacijom četiri javne zgrade.

- Rekonstruišemo zgrade Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Gradske biblioteke i Stacionara. Projekat je finansiran putem IPA fonda Evropske komisije i uz kredit EBRD-a od pet miliona evra- kazao je Radojičić.

Kako je naveo, za bolji kvalitet vazduha neophodan je sveobuhvatni i multidisciplinarni pristup, te su koncepti poput održive urbane mobilnosti i te kako značajni.

- Proširili smo pešačku zonu u centru grada oko Knez Mihailove i uveli ekološki prevoz Vrabac u okviru iste zone. Donete su mere ograničenja kretanja teretnih vozila i vozila za snabdevanje u gradskoj zoni u periodu od 20 do 7 časova, a pokrenuta je i inicijativa "Parkiraj i bicikliraj". Trenutna dužina biciklističkih staza je oko 100 kilometara, a prema Planu održive urbane mobilnosti cilj je da se do 2030. godine izgradi oko 400 kilometara staza - kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je istakao da su veoma važni redovan monitoring i izveštavanje o kvalitetu vazduha i da je od 2019. godine pokrenuta aplikacija Beoeko koja prikazuje stanje kvaliteta vazduha u realnom vremenu.

- Osim infrastrukturnih projekata koji za cilj imaju poboljšanje kvaliteta života građana, izgradnje metroa i obilaznice oko Beograda, Grad i te kako implementira inovativna rešenja koja pomažu u borbi protiv zagađenja. U svetu, pa i kod nas, sve je popularniji koncept prirodom inspirisanih rešenja. Tako se u Beogradu trenutno realizuju tri projekta finansirana uz pomoć Evropske unije. Oni se, između ostalog, tiču unapređenja statusa i zdravlja urbanih šuma, inovativnih ekoloških rešenja u centru grada kao što su sistemi za preradu otpadnih voda uz pomoć biljaka ili zeleni zidovi koji predstavljaju vid inovativnosti u prečišćavanju vazduha u urbanim sredinama - rekao je prvi čovek prestonice.

Gradonačelnik je podsetio da je Grad Beograd oformio radnu grupu za projekat Pametni grad i naveo primer projekta koji se radi u saradnji sa Simensom.

– Zahvaljujući ovom projektu, a uz pomoć senzornog prepoznavanja saobraćajnih gužvi u gradu i stvaranjem zelenih talasa, gužve će biti smanjene za 15 do 30%, što će imati i pozitivan efekat na kvalitet vazduha - rekao je Radojičić.

Izrazio je spremnost da sasluša mlade inovatore jer je siguran da će neka od predstavljenih rešenja naći svoju primenu u Beogradu, koji već primenjuje slične koncepte.