Uprkos smanjenju nezaposlenosti i povećanju investicija, Evrozona i dalje ranjiva

Oporavak Evrozone bi trebalo da postepeno dobije ubrzanje nakon što je u prvih šest meseci ove godine bio na granici stagnacije. Prema jesenjem izdanju "EY Prognoze kretanja u Evrozoni" ("EY Eurozone Forecast") koju je pripremila revizorsko – konsultantska kompanija EY ("Ernst & Young") GDP će u ovoj godini porasti za 0,9%, odnosno 1,5% u 2015. godini i 1,7% u 2016. godini. Nakon dve godine opadanja, oporavak ekonomskog rasta je dobro došao, iako će njegov tempo ostati značajno ispod godišnjeg proseka od 2,3% iz perioda pre izbijanja globalne krize (1997 – 2007) .

Među pozitivnim pokazateljima u Evrozoni nalazi se prestanak rasta stope nezaposlenosti. Očekuje se da će stopa nezaposlenosti do kraja 2016. godine postepeno opasti sa trenutnih 11,4% na 10,9%, što bi trebalo da dovede do porasta poverenja kod potrošača. Potrošnji bi trebalo da doprinese i skromni oporavak realnog raspoloživog dohotka od 1% u 2015. godini odnosno 1,4% u 2016. godini.

Ohrabrujući znaci dolaze i iz pravca finansijskog sektora koji nastavlja da se oporavlja. Istraživanja ukazuju na to da kreditna ograničenja popuštaju i da će program dugoročnog refinansiranja koji sprovodi Evropska centralna banka (ECB) pomoći oporavak poslovnog kreditiranja. Ovakvi pokazatelji, uz skromno jačanje ekonomskih aktivnosti i slabljenje evra, ukazuju na to da će deflacija biti izbegnuta. Međutim, Evrozona će ostati pod dugoročnim uticajem niske stope inflacije, imajući u vidu značajne viškove na tržištu rada kao i potrebu za smanjenjem zaduženosti među kompanijama, domaćinstvima i državnim upravama.

Tom Rodžers, viši ekonomski savetnik za "EY Prognozu kretanja u Evrozoni" kaže:

- Ukoliko izuzmemo privremene potrese u drugom kvartalu izazvane vremenskim nepogodama, poslednji podaci ukazuju da se Evrozona postepeno oporavlja. Međutim, taj oporavak je veoma ranjiv i zbog toga je potrebno da fiskalno i monetarno zakonodavstvo pažljivo prati dešavanja. Takođe je potrebno nastaviti napore u cilju sprovođenja reformi koje će ohrabriti kompanije da investiraju i otvaraju nova radna mesta.

Jelena Kulezić, izvršni direktor EY Srbija kaže:

- Iako je stopa nezaposlenosti i dalje visoka, izgleda da se tržišta rada u mnogim zemljama Evrozone sada nalaze na prekretnici. To je dobro ne samo sa socijalnog aspekta već i zbog uticaja na potrošnju i poverenje potrošača. Međutim, ozbiljni rizici po oporavak Evrozone i dalje postoje, naročito kada govorimo o geopolitičkim dešavanjima koja imaju potencijal da poljuljaju globalno poslovno poverenje i tržišne tokove.



(Jelena Kulezić) Centralne ekonomije Evrozone imaju drugačiji tempo oporavka

Strukturni problemi mogu ugroziti brzinu napretka u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. U Portugaliji, Irskoj i Španiji oštri rezovi troškova rada i ambiciozne reforme tržišta rada unapredile su učinak na izvoznom tržištu, nasuprot Francuskoj i Italiji gde je konkurentnost opala.

U Nemačkoj i Španiji očekuje se rast investicija od 2,5% odnosno 1,1% u 2014. godini, dok se kompanije u Francuskoj i Italiji i dalje trude da smanje potrošnju svog kapitala. Uz to, u Francuskoj se očekuje simboličan rast GDP-a od 0,4%, a u Italiji pad 0,2%, dok će na drugoj strani Španija i Nemačka zabeležiti rast od 1,3% odnosno 1,5%. U Irskoj se očekuje izuzetno snažan rast GDP-a od 2,8%.

Očekuje se da će razlike u brzini ekonomskog oporavka između članica Evrozone biti smanjene tokom 2015. i 2016. godine, ali će na duže staze ovaj jaz ostati aktuelan. Mogućnosti oporavka u Grčkoj i na Kipru odnosno u Finskoj i Italiji, i dalje u velikoj meri zavise od osetljivosti ovih zemalja na unutrašnje i spoljašnje šokove.

Investicije novi pokretač preokreta

Pređašnji stadijumi oporavka Evrozone uglavnom su došli kao posledica poboljšanja trgovinskog učinka. Sada se, međutim, očekuje da domaća potražnja zauzme značajniju ulogu u narednim godinama. Imajući to u vidu, skorašnji pad vrednosti evra biće od pomoći izvoznicima, naročito u manje konkurentnim ekonomijama gde se očekuje rast izvoza od 3% u 2014. godini odnosno 4,1% u 2015. godini i 4,3% u 2016. godini.

U isto vreme, poboljšana klima za trgovinu kao i lakši pristup finansiranju omogućiće kompanijama da povećaju investicionu potrošnju. Prema "EY Prognozi kretanja u Evrozoni", rast potrošnje kapitala iznosiće 2,4% u 2015. godini i 2,8% u 2016. godini što je značajno poboljšanje u odnosu na ovogodišnjih 1,3%. Kao rezultat, doprinos investicija ekonomskom rastu, koji je bio izuzetno negativan u 2013. godini, trebalo bi da bude umeren u ovoj godini i zatim značajno poraste u 2015. i 2016. godini.

Oporavak investicija će ipak biti sporiji u odnosu na prethodne periode recesije što je posledica visokog korporativnog duga, rastućih realnih troškova kreditiranja malih i srednjih preduzeća kao i finansijske fragmentacije koja je još uvek visoka.

Potrošnja hvata zalet

"EY Prognoza kretanja u Evrozoni" predviđa da će potrošnja postati značajan pokretač rasta tokom 2015. i 2016. godine i gotovo duplirati rast zabeležen u ovoj godini. Poverenje potrošača se polako oporavlja dok očekivan pad stope nezaposlenosti pozitivno utiče na potrošnju. Povećanje ličnih prihoda i opadanje stope nezaposlenosti takođe mogu uticati na potrošače da smanje preventivnu štednju u korist potrošnje.

Pogled u budućnost

Tom Rodžers kaže: - Uprkos tome što ograničenja koja je nametnula finansijska kriza počinju da popuštaju, oporavak Evrozone ostaje krhak i izložen potresima. Deflacija može biti izbegnuta ali će nastaviti da postoji kao pretnja, dok geopolitički potresi izvan Evrozone koji predstavljaju pretnju za svetski oporavak mogu da gurnu Evrozonu u novi ciklus recesije. Zakonodavci moraju ostati na oprezu kada su ove pretnje u pitanju. Štaviše, zemlje u kojima je moguće dodatno povećati konkurentnost i privredni rast putem reformi treba da ovu mogućnost postave kao prioritet.