Mobilno bankarstvo šansa za uštedu

Prošle su samo tri nedelje otkako u Srbiji postoji prva onlajn banka za mobilna plaćanja, a te usluge koristi već šest i po hiljada klijenata. Srbija je prva zemlja u regionu koja ima takvu banku za koju nisu potrebni klasični šalteri i u koju je uloženo 40 mil EUR.

Stariji građani imaju višak vremena ali uglavnom manjak snage. Mladi i zaposleni suprotno - posebno u velikim sredinama.

Tako je razmišljala i Milica Begenišić koja radije koristi bankomate nego da čeka na šalterima banaka.

- Do sad sam išla do ekspozitura, trebalo mi je vreme da čekam u redovima i da se sporazumem sa zaposlenima na šalterima. Ovako sve rešavam sama u bilo koje doba dana posebno kada mi je potreban novac, dođem do prvog bankomata - priča Milica Begenišić koja koristi usluge mobilnog bankarstva.

U Telenor banci kažu da se niži troškovi poslovanja mogu odraziti na manje marže pa su klijenti uglavnom stranci koji vode računa o svakoj pari, kao i mlađe osobe. Bez obzira na provizije koje postoje i za tu vrstu bankarstva potreban je još i pametan telefon, kao i troškovi pristupa internetu.

- Procenat korišćenja pametnih mobilnih telefona iz godine u godinu je sve veći i veći. I ono što su pokazatelji statističkog zavoda je da je to jedina roba koja iz godine u godinu pokazuje rast prodaje. Samim tim ulazak 'Telenora' u ovakav posao ima smisao i dugoročan je - kaže Miloš Polovina iz Telenor banke.

Poslovne banke su visoke kamate najčešće pravdale visokim rizikom i troškovima poslovanja i materijalnim troškovima za otvaranje ekspozitura čuvanje i prenos novca. Kako mobilno bankarstvo ne zahteva takve troškove nudi mogućnost za uštede i smanjenje kamata.

Od Nove godine operatori najavljuju i aplikcije za plaćanje preko pametnih telefona, pa će i platne kartice postajati deo istorije.

- Neke banke naplaćuju i preko 100 dinara priznanicu, dok s druge strane u istoj toj banci ako plaćate elektronski to može da bude besplatno, a ako nije besplatno onda je to višestruko manje - tvrdi Dušan Uzelac sa sajta "Kamatica".

U bankarskom sistemu Srbije u odnosu na poslednjih pet godina manje radi oko 4.000 ljudi. Iako je obim posla smanjen zbog krize procenat elektronskog plaćanja je sve veći. To je važno i za državu, jer na svakih 10 odsto manje gotovine u opticaju znači i jedan odsto veći procenat bruto domaćeg proizvoda.