Mašina pere 2.500 puta i to je kraj

Mobilni telefoni, šporeti, frižideri, mašine za veš i sitni kućni aparati nikada nisu bili pristupačniji, ali imaju sve kraći vek.

Traju, po pravilu, koliko i garancija, a popravka košta skoro koliko i novi uređaj.

Sve je manje aparata koji mogu da rade po deceniju, ili dve, kao nekada.

Evropski potrošački centar istraživao je fenomen brzog kvarenja tehnike i došao do zaključka da je rok trajanja tehničkih uređaja sve kraći zato što proizvođači namerno prave gore proizvode koji su programirani da se brže kvare.

Tako se danas mašina za veš kvari posle 2.500 pranja, mobilni telefon jedva traje dve godine, a televizor prestaje da radi nakon 20.000 pogledanih sati.

U izveštaju ovog centra navodi se da se mehanički proizvodi nameštaju da rade onoliko sati koliko traje garantni rok, a u elektronske uređaje često se softverski ubacuje greška, ili se u proizvode namerno ugrađuju delovi goreg kvaliteta.

Posle dve, tri godine garancija ističe, a sa njom i odgovornost proizvođača. Uređaj koji se tada pokvari je zastareo, a novi model već je u prodavnicama. Proizvođači na ovaj automatski stvaraju potražnju.

- To znači da je proizvod napravljen tako da kada samo jedan njegov deo otkaže, cela naprava prestaje da radi - upozoravaju u izveštaju.

Ali to nije sve. Delovi za pokvaren uređaj ili se teško pronalaze, jer se više ne proizvode, ili su preskupi, pa se popravka ne isplati i potrošač je prisiljen da kupi novi proizvod.

Proizvođači i serviseri objašnjavaju da se ne može očekivati od mašine za veš koja košta 200 evra da radi 30 godina.

- Uređaji su sve jeftiniji i sve manje kvalitetni. Potreba za niskom cenom spustila je standarde u proizvodnji. Bubanj veš-mašine se sve češće pravi od plastike, bojleri su od tankog lima... Primetno je da se građani sve ređe odlučuju na popravku uređaja po isteku garancije, što zbog niske cene novog uređaja, što zbog brzog napretka tehnologije - kaže serviser Nikola Joksimović.